Nikovski: Trojni pakt iz Tirane fragmentacija regiona, vodi ka konfrontacijama

Bivši makedonski ambasador i analitičar Risto Nikovski ocenio je da nedavno potpisani sporazumi o vojnoj saradnji između više zemalja na Zapadnom Balkanu predstavljaju dalju fragmentaciju regiona i vode ka novim konfrontacijama.

„Apsolutno, ovo je nova podela i ovo su nove konfrontacije. Po mom dubokom uverenju, potpuno nepotrebno, jer obradovalo nas je to da su skoro sve zemlje sa Balkana, i one koje su već članice unije i ovih šest koje nisu, sve imale jednu evroatlantsku orijentaciju, što je bio prvi put u istoriji da su sve bile na istoj liniji. Međutim, pogrešna politika koju je vodio Brisel, koja je ovih šest zemalja kandidata ostavila na cedilu, ostavila ih je predugo u čekaonici, sve te pogrešne politike Brisela su u suštini ključ za ove nove podele, za ove nove konfrontacije, i na kraju dana, Brisel će ponovo platiti cenu“, izjavio je Nikovski.

Smatra da nedavno potpisani vojni sporazumi, najpre između Albanije, Hrvatske i Kosova, a zatim Srbije i Mađarske „apsolutno nisu slučajni“ i da postoji „pozadina“ koja u ovom trenutku nije jasna.

Ali, jasan znak da se ušlo u „proces militarizacije“ objašnjava ne samo odlukom SAD da članice Natoa ubuduće izdvajaju pet odsto od svog BDP-a, već i nameru EU da za vojnu industriju izdvoji više stotina miliona evra.

Vojni sporazum između Albanije, Hrvatske i Kosova smatra zabrinjavajućim.

„To u regionu mora da nas brine. Znate, kada dve zemlje potpišu neki sporazum o saradnji u odbrani, to je normalna stvar. Ali kada su tri zemlje već za stolom, to je već pakt, i pokazuje nekakvo pregrupisavanje koje svakako nije slučajno i svakako ima neke posebne ciljeve i namere“, naglašava Nikovski.

Uveren je da je u pitanju nova fragmentacija regiona bez obzira što nije jasno da li je sporazum u oblasti vojne saradnje Srbije i Mađarske posledica trilateralnog sporazuma Albanije, Hrvatske i Kosova.

„U svakom slučaju to je nova fragmentacija regiona i u datoj situaciji, pošto su Makedonija i Crna Gora već deo Natoa i na neki način pokrivene sa te tačke gledišta, ostaje samo Bosna i Hercegovina. Sve te najnovije pokrete treba nazvati defanzivnim, a znate da se odbrana često svodi i na agresiju i na napad. Ovi sporazumi zabrinjavajuće dovode do daljih podela u regionu“, kaže bivši makedonski ambasador.

Uveren je da je ključni sukob između Hrvatske i Srbije, ali da zabrinjava „taktika“ Kosova.

„Sukob će prvenstveno biti između Hrvatske i Srbije, jer je to prosto neprijateljstvo i generalno ovaj trilateralni ili de fakto pakt može biti usmeren samo protiv Srbije. Znate, pitanje Kosova ostaje nedefinisano, ovde je potpuna stagnacija, nema napretka i osnova je nespremnost Kosova da ispuni svoje obaveze i traži rešenje sa Srbijom. Kurti vodi sopstvenu politiku, često se suprotstavljajući i konfrontirajući sa SAD, koje su njihov mentor. Koliko je to taktika, koliko je suština, nikada ne možete biti sigurni, ali u svakom slučaju zabrinjavajuća kretanja, nove podele u regionu koje nam sigurno neće doneti ništa dobro“, precizira Nikovski.

Kaže da su potpisani vojni sporazumi deo strategije za koju veruje da potiče iz Hrvatske.

„U konkretnom slučaju osnova je svakako lokalna i regionalna. Mislim da je glavni koren te inicijative hrvatska konfrontacija sa Srbijom, koja se u poslednje vreme sve više produbljuje. Svi smo bili svedoci poslednjih izbora u Hrvatskoj, Srbija je bila ’glavni đavo’. Ovo je samo novi savez ili pakt da se Srbija na neki način ospori, da je stavi u neku vrstu obuzdavanja, odnosno u neko ograničenje“, veruje Nikovski.

Podseća da je na Zapadnom Balkanu naglašeno naoružavanje i da tu prednjače Hrvatska i Srbija kupovinom novih vojnih aviona, ali da će takav trend uticati i na zemlje poput Severne Makedonije koje nisu planirale da se dodatno naoružavaju.

„To će nas na ovaj ili onaj način sve naterati, pogotovo ako Nato insistira da se pet odsto bruto domaćeg proizvoda izdvaja za odbrambeni proizvod. To će biti poražavajuće za Makedoniju. I ne samo za Makedoniju, već i za mnoge članice Unije. Dakle, pred nama su ozbiljna vremena, opasna vremena koja ćemo videti šta će doneti.  U svakom slučaju, tendencije nisu pozitivne“, upozorava Nikovski.