Novosti: Beograd u Brisel donosi tapije, na sastanku 7. septembra teme imovina i potraživanja

Trepča - Rudnik Belo Brdo kod Leposavića
Izvor: Kosovo Online

Prema najavama evropskih posrednika, timovi Beograda i Prištine će u ponedeljak na sastanku u Briselu razgovarati o imovini, međusobnim finansijskim potraživanjima i pitanju manjinskih zajednica, prenose Večernje novosti.

Iz Brisela, međutim, nisu naznačili na koji način će se pristupiti temi imovine, a dve strane tu, kao i po ostalim pitanjima, imaju sasvim različita tumačenja.

Dok Priština smatra da je imovina na Кosovu njihovo "unutrašnje pitanje", Beograd već godinama najavljuje da će insistirati na reviziji privatizacije koja je na КiM izvedena protivno međunarodnom i srpskom zakonodavstvu.

Tako je, na primer, u tom procesu oteto više od 900 fabrika, čiji je vlasnik država Srbija, pri čemu Srbi na Кosovu ni Beograd od toga nisu dobili ni dinar. Srpski zvaničnici tvrde da imaju papire za svaki uloženi dinar na Кosovu proteklih decenija.

Кosovske vlasti su prošle godine, podsetimo, preduzeće "Trepča" registrovali kao akcionarsko društvo, čime su institucije u Prištini postale vlasnik 80 odsto, a zaposleni 20 odsto akcija tog kombinata, ali takve poteze Beograd smatra "mrtvim slovom na papiru".

Na drugoj strani, Priština godinama poručuje da će tražiti udeo u imovini kosovskih preduzeća koja su imala filijale u centralnoj Srbiji.

Ono što bi iz njihovog ugla bilo "međusobno potraživanje", može biti "ratna odšteta", koju često pominju albanski političari, a koja podrazumeva nadoknadu za navodno 127.000 razorenih kuća, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali.

Na listi njihovih zahteva je vraćanje penzija Albancima, a smatraju i da im pripada deo nasleđa nekadašnje SFRJ.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić I kosovski premijer Avdulah Hoti sastali su se u Briselu 16. jula i tada se razgovaralo o nestalima, raseljenima i ekonomiji.

Albanci su tada zatražili da se otvore vojne i policijske arhive Srbije, na šta je srpska strana pristala, uz uslov da se otvore i dosijei OVК.

Na jednom od ekspertskih sastanaka, međutim, sa prištinske strane se čulo da arhive OVК ne postoje. Srpska delegacija je iznela dokaze na sto u vidu izvoda iz tih arhiva.