Novosti: Ekonomske integracije sa EU, kao zamena za članstvo

U briselskim diplomatskim krugovima tvrde da Francuska insistira da se nova pristupna pravila za članstvo u EU promene, ne samo za države koje tek treba da počnu pregovore (Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina), već i za Srbiju i Crnu Goru koje su odmakle u tom procesu, pišu Večernje Novosti.

Beogradski dnevnik otkriva i da ima onih koji se smatraju da bi se EU ponela neprincipijalno i suprotno svojim vrednostima ukoliko bi u Beogradu i Podgorici primenili pravila, usred trke ka članstvu, ali je verovatna opcija da će i Srbija i Crna Gora biti obuhvaćene novom metodologijom koju zagovara Francuska.  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Briselu sa predsednikom Evropske komisije Žan – Klodom Junkerom, a potom će biti i gost na radnoj večeri koju je odlazeća šefica diplomatije EU Frederika Mogerini organizovala za lidere zapadnog Balkana.

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine i evropske integracije Srbe i situacija u regionu, biće ključne teme razgovora Vučića sa briselskim zvaničnicima. Dolazak na večeru potvrdili su i predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Kosova Hašim Tači, kao i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev. Stižu i sva tri člana predsedništva BiH Milorad Dodik, Željko Komšić i Šefik Džaferović.

Srbiji i ostalim državama u regionu koje žele da postanu deo evropske porodice, Brisel će najverovatnije na sledećem samitu EU – Zapadni Balkan, narednog maja, „servirati“ nova pregovaračka pravila o pristupanju. U igri je trenutno više modela, a svaki ide u pravcu da se zemljama kandidatima praktično umesto proširenja koje je na aparatima za veštačko disanje, ponudi neka vrsta privilegovanog partnerstva za EU, tačnije ekonomske integracije bez formalnog članstva.

Kako Novosti otkrivaju, nove metodologije pregovaranja uveliko se vode direktnim razgovorima dok se u šire krugove ovih dogovora uključuju pre svega najtvrdokornije zemlje, kada je reč o prijemu novih država, a to su Holandija i Danska.

Dogovor bi trebalo da bude postugnut u narednih šest meseci i usvojen na Evropskom savetu u martu sledeće godine. Jedna od ideja je uvođenje tzv. Sektora integracije u EU, odnosno da država po zatvaranju svakog poglavlja praktično u potpunosti uđe u sistem Unije u toj oblasti, a ne da, kao do sada, čeka da postane punopravna članica.

Na primer, kada završi pregovore u oblasti transporta ili ekologije, država kandidat odmah bi imala pristup i svim fondovima EU, kao svaka druga članica . Na stolu je i „norveški model“ po kome bi Srbiji i ostalim zemljama regiona, umesto članstva u EU, kada dostignu potrebne standarde bilo ponuđeno članstvo u dve ključne evropske institucije – Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropski ekonomski prostor (EEA). Članice EFTA i EEA tao su Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska koje nisu u EU.

„Ideja o privilegovanom partnerstvu nije nova, tadašnja SFRJ je praktično imala status pridruženog člana EU. Toliko o demokratskim kriterijumima. Jednopartijska zemlja je mogla to da bude, a vidite sad uslove koji se postavljaju Srbiji. Proširenje EU sveli se na potrebe same Unije", potvrdio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić, da u EU postoje razni modeli i ideje.

Najavu reformisanja celog koncepta proširenja EU dao je još pre godinu dana francuski predsednik Emanuel Makron, koji se zalaže za Evropu „u više brzina“, odnosno za tri kruga Starog kontinenta.

U prvom najužem krugu, po Makronu, okosnice bi bile Nemačka i Francuska, a države bi, između ostalog imale zajedničku valutu i integrisano tržište rada . Drugi krug bi, prema viziji francuskog predsednika, obuhvatio još zemlje sa jedinstvenim tržištem i slobodom kretanja. Treći najširi krug najverovatnije bi obuhvatio Zapadni Balkan, a potencijalno i Rusiju i Tursku. Srbija je pristupne pregovore počela 2014. godine, a kao poslednji rok za prijem pominjala se 2025. godina, koja se sada takođe dovodi u pitanje.