Novosti: EU gazi sebe ako prihvati kandidaturu Prištine

EU i Kosovo
Izvor: Periskopi

Beograd je pokrenuo sve političke i diplomatske resurse kako bi zahtev Prištine da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a koji premijer Kosova Aljbin Kurti namerava da podnese sutra, ostao "mrtvo slovo na papiru", pišu Novosti.

Argumentacija Srbije da bi prihvatanje ove aplikacije bio nezapamćen presedan temelji se na tri ključne stvari.

"Prva je Ugovor o EU, odnosno Lisabonski ugovor iz 2007, koji predviđa da članice mogu postati samo države, što Kosovo defakto i de jure nije. Kada bi kandidatura bila prihvaćena, EU bi praktično pogazila sopstveni ustav", prenose Novosti.

Druga je činjenica da pet zemalja EU - Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija - ne priznaju nezavisnost Kosova, a za prihvatanje kandidature Prištine potrebna je saglasnost svih u Uniji.

"Treća je da Kosovo ne samo da nije članica Ujedinjenih nacija, nego u krovnoj međunarodnoj organizacije ne može da "prebaci" ni polovinu, a kamoli dvotrećinsku većinu koja je potrebna da bi dobilo stolicu na Ist Riveru. Jer, od 193 članice UN, Kosovo bi moglo bi da računa na maksimum 83 glasa", dodaje se u tekstu.

Novosti navode da je Kurti juče potvrdio da će aplikacija biti podneta do kraja nedelje, a Priština tempira da to bude sutra, kada se u Briselu na Evropskom savetu budu okupili lideri 27 članica.

Kosovo računa i na pomoć Češke, koja trenutno predsedava EU, i koja taj zahtev treba da prosledi Evropskom savetu, a koji aplikaciju treba da pošalje na dalje razmatranje u institucije i tela EU.

Tačnije, o zahtevu Kosova, po pravilima, trebalo bi da bude obavešten Evropski parlament, kao i skupštine zemalja članica. Konačnu reč da li će zahtev biti odbačen ili prihvaćen, treba da da Evropski savet, i to jednoglasno, a posle konsultovanja sa Evropskom komisijom i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, koji odlučuje većinom svojih članova.

Sve i da aplikacija Prištine dobije zeleno svetlo od EK i EP, pitanje je kako će za prihvatanje njihove kandidature na Evropskom savetu ruke podići lideri evropske petorke koja ne priznaje Kosovo.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i bivši diplomata Zoran Milivojević smatraju da, ako niko drugi, Kipar i Španija moraju biti protiv zbog svojih unutrašnjih teritorijalnih problema, a ne isključuju ni mogućnost da bi protiv bile i neke države koje formalno priznaju nezavisnost Kosova.

Dačić je rekao je da Srbija radi na tome da članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova sa statusnog aspekta ospore najavljenu kandidaturu Prištine, da konstatuju da ne postoje uslovi da se o tome raspravlja. Dodao je i da se vode razgovori sa Mađarskom, koja, iako je priznala, ne glasa za Kosovo.

Milivojević kaže da je aplikacija Prištine manevar koji je očigledno usaglašen sa većinom u EU koja ih podržava:

“Tu pre svega prepoznajem Nemačku, imajući u vidu nedavnu izjavu kancelara Olafa Šolca da je to dobro da Priština aplicira. Kada je reč o pravu, takav zahtev nema nikakvog smisla, jer je jednostavno pravno nemoguć. Naime, član 49 Ugovora o EU prepoznaje samo države koje imaju pun međunarodni pravni subjektivitet kao moguće članice. A Kosovo to nije, ono je entitet pod protektoratom UN. Drugo, taj zahtev nije moguće ni politički da se razmatra, jer je za tako nešto potreban konsenzus svih članica, a njih pet ne priznaje Kosovo”, kaže Milivojević.

Oni takođe ukazuju i da je licemerje i paradoksalno ponašanje Unije od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba toliko da je hipotetički moguće da EU pogazi i ključne dokumente na kojima i sama počiva.

"Jer, ako ne reaguju na to što Priština ne poštuje ni Vašingtonski ni Briselski sporazum, koji je garantovala i sama EU, ako iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kao sa švedskog stola uzimaju šta im odgovara, šta ih sprečava i da zaobiđu krovni dokument na kojem Unija počiva - Ugovor o EU", pišu Novosti.

Zaključci “prazni”, traže dijalog  

Savet za opšte poslove EU, koji se sastoji od ministara zaduženih za evropska pitanja, na jučerašnjem sastanku se, bar zvanično, nije bavio najavljenom aplikacijom Kosova za status kandidata. Savet je u zaključcima zatražio od Beograda i Prištine da se bez odlaganja angažuju u dijalogu kako bi se postigao sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa. Pozvali su i na poštovanje i primenu svih dosadašnjih sporazuma i uzdržavanje od jednostranih i provokativnih radnji koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja.

U zaključcima se pozdravlja ukupan napredak Srbije postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima kao i to što je za novu vladu Srbije EU integracija strateški cilj, ali se izražava žaljenje što Beograd nije uveo sankcije Rusiji.

Kolizija sa postulatima  

Kako prenose Novosti, zahtev Kosova za dobijanje statusa kandidata za EU u direktnoj je koliziji sa više evropskih normativa i pravila, kao i sa dva ključna člana Ugovora o EU.

Prvi je član 2, koji glasi: "Unija se zasniva na načelu poštovanja ljudskog digniteta, slobode, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava, uključujući i manjinska prava, i vladavini prava."

"Ako EU prihvati aplikaciju Prištine u trenutku kada se sprovodi teror nad srpskom zajednicom na KiM, kada su joj Kurtijevom destruktivnom politikom pogažena sva prava i ugroženi životi i imovina, Brisel će zgaziti osnovni postulat na kome Unije počiva", dodaje se u tekstu.

Kako je naglašeno, drugi je član 49 koji kaže da "svaka evropska država koja poštuje vrednosti iz člana 2 i koja je posvećena njihovoj afirmaciji može podneti zahtev da postane članica Unije. Evropski parlament i parlamenti država članica obaveštavaju se o tom zahtevu. Država podnosilac zahteva naslovljava svoj zahtev Savetu, koji odlučuje jednoglasno, nakon savetovanja sa Komisijom i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, koji odlučuje većinom svojih članova. Uzimaju se u obzir kriterijumi pristupanja koje je utvrdio Evropski savet."