Novosti: Trampova pobeda razgraničenje ostavlja u igri

Amerika nije digla ruke od toga da do kraja isprati politički rasplet kosovskog čvora bez obzira na to što je u prvi plan stavila ekonomiju i što je prošle nedelje u Vašingtonu obrazloženo da je tačka 10 sporazuma između Beograda i Prištine, koja je nalagala međusobno priznanje, izuzeta “jer će se o njoj govoriti u Briselu”, pišu Novosti.

Zapravo i ovaj i onaj deo procesa koji se odvija uz posredništvo Evropske unije, SAD i dalje pomno nadziru kao i do sada, što se moglo videti i po tome što se uoči razgovora delegacija Beograda i Prištine u sedištu EU, proteklog vikenda u Briselu, obreo i Metju Palmer, specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za Balkan.

Politički analitičar Obrad Kesić kaže za “Novosti” da će dalja pozicija Vašingtona po pitanju političkog rešenja kosovskog pitanja zavisiti od ishoda američkih izbora.

"Ukoliko na vlasti ostane Trump i dalje će važiti princip da rešenje ne treba da se nameće i da je prihvatljivo ono što se dve strane dogovore, bilo da je to razgraničenje ili neka druga opcija. U slučaju da pobedi Bajden, Stejt department će biti mnogo agresivniji", kaže on.

Iako deluje da je Amerika ostavila Evropi da sama rešava paket političkih pitanja koji je i najteži u odnosima Beograda i Prištine naš nekadašnji šef misije pri Savetu Evrope Zoran Milivojević kaže da je očekivano to što se Vašington u ovom momentu zadržao u sferi ekonomije.

Trampu je, kako kaže, bio potreban uspeh uoči predsedničkih izbora u SAD i on je mogao da se postigne samo na tom polju.

"Šta će biti posle njihovih izbora videćemo, ako u Belu kuću uđe Bajden on će se pridržavati evropskih stavova, ako se zadrži Trampova administracija ona će i dalje gledati da bude pragmatična. Ta pragmatičnost je podrazumevana da je njima prihvatljivo i razgraničenje ako se oko toga sporazumeju dve strane i ako to ne dovodi u pitanje bezbednost regiona", kaže Milivojević.

Kao problem on ističe to što mi ne znamo šta je stav Evropske unije, kako ona zamišlja pravno obavezujući sporazum i šta je njena politička ponuda.

Jasno je da Nemačka nije za promenu granica, zahtev da Srbija prizna Kosovo ne može da se isporuči sve dok pet članica Evropske unije ne priznaju njihovu “državnost”, bez obzira na to koliku će moć Berlin imati unutar EU.

Stav Berlina nije pravno obavezujući za celu EU. A, ako je jedina ponuda Beograda iz EU članstvo u njenim redovima i to uslovno, a od Srbije se očekuje da prizna Kosovo, ta ponuda neće biti dovoljna, pišu “Novosti”.