O’Brajen o Srbiji i Kosovu: Potrebno da Evropljani zauzmu čvrst i jedinstven stav

Bivši pomoćnik američkog državnog sekretara zadužen za Evropu i Aziju Džejms O'Brajen izjavio je da su promene na Balkanu ponekad sporije jer na Zapadu ne postoji jedinstven pristup rešavanju problema, uz ocenu da bi u slučaju Srbije i Kosova Evropljani trebalo da zauzmu „čvrst i jedinstven stav“, preneo je Bi-Bi-Si na srpskom jeziku.

Uz podsećanje da se svega 10 dana pre nego što je zvanično počeo poslednji diplomatski mandat O'Brajena, u septembru 2023, desio slučaj Banjska, dve godine kasnije, on upravo sever Kosova uzima kao primer pozitivne promene u kojoj je stvoren prostor za delovanje, kako kaže „novih, mladih ljudi“, navodi Bi-Bi-Si.

Ipak, svestan je da su promene na Balkanu ponekad sporije i jer na Zapadu ne postoji jedinstveni pristup rešavanju problema.

„Problem na Balkanu je da svaka strana uvek ima svog zaštitnika - često jednog ili dva u Evropi, Sjedinjene Države ponekad menjaju strane. Ali u ovom slučaju je na Evropljanima da zauzmu čvrst i zajednički stav“, smatra O'Brajen, koji, konstatuje Bi-Bi-Si, od dolaska Trampa na vlast ne samo da nije deo zvanične američke politike, već i otvoreno kritikuje pozicije Vašingtona.

Nade polaže u proces evropskih integracija koje bi, uz ekonomske reforme za koje kaže da ih „posebno voli", mogle da reše neka otvorena balkanska pitanja.

„Veoma je dobro da se Albanija i Crna Gora kreću ka članstvu u Evropskoj uniji i da su nagrađene za napore, a za druge, pa i Bosnu, to je motiv da se ima šta dostići. Nadam se da bi to moglo da podstakne i Srbiju da izgradi unutrašnju koaliciju za reforme koje su neophodne da bi se kretalo napred“, kaže O'Brajen.

U tekstu se podseća da je „mastilo njegovog penkala crtalo skicu kraja krvavih ratova u kojima se raspadala Jugoslavija u poslednjoj deceniji 20. veka“,  budući da je bio jedan od ključnih diplomata SAD koji je „krstario Balkanom u pokušajima da okonča sukobe dve, pa tri strane u Bosni i Hercegovini, potom i rat na Kosovu“.

Kao deo tima Ričarda Holbruka, američkog izaslanika ključnog za potpisivanje Dejtonskog sporazuma, bio je jedan od pisaca teksta zbog koga ga mediji u regionu i tri decenije kasnije nazivaju „ocem Dejtona“.

Danas kaže da je i ponosan i tužan.

„Ponosan sam na mir koji je potrajao, i to je rezultat rada mnogo ljudi, pre svega ljudi u Bosni. Tužan sam jer strane koje su postigle privremeno primirje koriste Dejton da ostanu na vlasti i trideset godina kasnije“, kaže O’Brajen.

Ipak, uspešni model iz Dejtona nije dao rezultat samo četiri godine kasnije - u sukobima Srba i kosovskih Albanaca, O'Brajen je pokušao da posreduje i kroz česte dolaske u Beograd tokom 1998, pa je na finalnim mirovnim pregovorima u Rambujeu u martu 1999. ponovo „naoštrio penkalo“, piše Bi-Bi-Si.

„U Bosni, Milošević je video Radovana Karadžića i ostale kao direktnu pretnju njemu, da ga njihovi nacionalistički zahtevi vuku suviše u desno, pa je bio spreman da pravi više kompromisa nego bosanski Srbi. Na Kosovu je bio potpuno nevoljan da pravi takve kompromise“, tvrdi O'Brajen.