Odalović: Izjava Hotija demaskira namere Prištine da blokira sve što se tiče dijaloga, uključujući i pitanje nestalih

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović odgovorio je na tvrdnje Andina Hotija iz Prištine da Srbija zahteva da u Zajedničkom nadgledanju i implementaciji Deklaracije o nestalima Kosovo predstavlja Unmik i poručio da kosovska strana na sve načine pokušava da blokira sve što se tiče dijaloga u Briselu, a samim tim i najosteljivije pitanje – pitanje nestalih lica.

Odalović je istakao da se Srbija principijelno pridržava postojećih dokumenata, pravila i okvira rada Radne grupe, dok Priština pokušava da pitanje nestalih stavi u politički kontekst.

„Žao mi je što ovakvu temu opterećuju informacijama koje opterećuju građane i porodice, a ništa se od ovog nije desilo. Niti smo mi bilo kakav dokument dali, niti smo mi tražili da Unmik u ime njih bude neko ko će da vodi ovaj proces. Ništa od toga nije tačno“, poručio je šef Komisije za nestala lica Srbije za Kosovo onlajn.

Priština, primećuje, ne želi dijalog ni po kom pitanju, što, kako ističe, dokazuje i ponašanje njihovih delegacija u Briselu.

Izrazio je nadu da je Hoti izjavu o zahtevima Srbije dao na nagovor kosovskog premijera Aljbina Kurtija i da ne misli zaista ono što je i izgovorio.

“Ja bih voleo i želim da verujem u to da on to što je reko ne misli. Da je to što je rekao ili po nalogu ili iz usta Aljbina Kurtija, jer sva njegova argumentacija i priča govori o tome da oni u stvari ne žele dijalog. Oni ne žele dijalog u Briselu ni po kojoj tački, a ne samo po ovoj. Svedoci smo toga jer je jednostavno njihovo ponašanje u Briselu nešto što ne zaslužuje komentar. Ako mi četiri godine po ovom pitanju ne možemo da se sretnemo u Briselu, a idemo po nekoliko puta godišnje, onda to govori o tome da oni nemaju dobru nameru“, rekao je Odalović za Kosovo onlajn.

Priština, ukazuje, nastoji da pitanje nestalih, koje je prvenstveno humanitarno i civilizacijsko, pretvori u politiku, pokušavajući da za to optuži Srbiju.

„Ovaj zadnji intervju koji je dat ili ova izjava koja je data od gospodina Hotija, kolege, koji je rukovodilac radne grupe isto kao i ja, je nešto što govori o tome da oni ne žele da ovu Radnu grupu stave u funkciju i mi se evo četvrta godina nismo sastali. Bio je jedan sastanak u Ženevi gde smo mi učinili ustupak jer sastanak je trebalo da bude održan u Prištini. Oni su uslovili da se sastanak u Prištini ne može održati ako ja dođem tamo, pošto ja, nažalost, i dalje ne mogu da dođem na prostor KiM. Održali smo ga u Ženevi i dogovorili neke stvari i krenuli da radimo“, naveo je on.

Međutim, kako dodaje, zadnji sastanak u Briselu, u okviru dijaloga, je demontirao proces i demaskirao namere Prištine.

Deklaracija koju su usaglasili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti u Ohridu je dokument koji je trebalo da bude vodilja i da unese novi kvalitet u radu Radne grupe, napominje Odalović.

„U toj deklaraciji Radna grupa za nestala lica je formirana pod mandatom specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN 16. marta 2005. godine i to je nešto što ni jednom rečju, ni zarezom nije dovedeno u pitanje. Naprotiv, planirano je da u skladu sa Deklaracijom bude formirana zajednička komisija koja bi trebala da ima neka svoja radna pravila, da pomogne i podrži rad Radne grupe. To je ono oko čega smo se svi zajedno saglasili, verujući da ćemo dobiti dokument po kome ćemo raditi zajedno kroz zajedničku Komisiju i Radnu grupu. Međutim, odbijanje Prištine da prihvati bilo šta od onoga što bi omogućilo da se Radna grupa stavi u funkciju, pogotovu oko tačke 7 koja je suštinski menjala i tekst Deklaracije i pravila rada Zajedničke komisije, je prepoznata namera Prištine da ona ne želi taj proces da stavi u funkciju“, ukazuje Odalović.

Specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, podseća, pokušavao je u više navrata i tražio rešenje da se dođe do nekog zajedničkog stava, kako bi strane nastavile da rade i sarađuju po pitanju nestalih. 

Odalović naglašava da su strane dobile tekst interpretativne izjave budući da su tražile da Lajčak definiše tačku 7, da razjasni o čemu je reč i da to bude obavezujuće i za Beograd i za Prištinu.

„Što se tiče nas, taj tekst koji je Lajčak kao posrednik poslao, za nas je bio apsolutno prihvatljiv i mi smo to ponovili na sastanku u četvrtak u Briselu. Rekli smo da je to dobar put i da to apsolutno podržavamo, verujući da će Priština prihvatiti. Ništa u tom tekstu nije bilo sporno, niti provokativno, niti je postojalo bilo šta što bi Prištinu oteralo od stola“, ukazao je Odalović.

Prema njegovim rečima Priština nije prihvatila taj dokument tražeći da se izbaci jedan stav koji je bio vezan za to da se pominje Radna grupa koja nastavlja svoj posao onako kako to pominje Deklaracija i da je ona formirana od strane Unmika, odnosno UN.

Naglašava da je to nešto što je nesporno s obzirom na to da postoje potpisi i predstavnika prištinske delegacije i predstavnika i delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koji predsedava Radnom grupom, i predstavnika Unmika u ime UN.

Dosadašnji rad Radne grupe pod postojećim uslovima, dodaje, dao je rezultate.

„Više od 1.800 slučajeva nestalih lica smo rešili kroz taj mehanizam, kroz tu Radnu grupu koja je upravo sa tim mandatom formirana. Od tih rešenih slučajeva 80 odsto rasvetljava sudbinu kosovskih Albanaca. Verovali smo da ćemo nastaviti sa podrškom koja nam je trebala, malo više snage i uključivanje novih tehnologija, pravaca traženja arhiva itd“, pojašnjava Odlaović.

Međutim, kako kaže, Hotijeva izjava pokazuje da je Priština u potpunosti demaskirala svoje namere – da u stvari ne želi Radnu grupu i neće UN.

Upozorava da pitanje učešća UN nije pitanje „hoće li Priština ili hoće li Beograd“, već se o tome pitaju UN.

Ujedinjene nacije imaju svoj mandat, formirale su Radnu grupu i ona funkcioniše pod njihovim mandatom, navodi Odalović.

„Nikada niko nije tražio od nas da Unmik ili bilo ko drugi upravlja procesom. Ono što je u radnim pravilima koje smo potpisali zajedno, stoji da predstavnik Unmika bude jedan od članova prištinske delegacije, samo jedan od članova, koji apsolutno nema ni jednu značajniju ulogu, sem da bude prisutan. Sve ostale operativne uloge su na institucijama koje predstavljamo kroz beogradsku ili prištinsku delegaciju i to tako funkcioniše“, objasnio je on.

Sve što Priština danas tvrdi, konstatuje Odalović, ometa proces rasvetljavanja sudbine nestalih lica.

Izrazio je žal za porodicama nestalih budući da Priština sabotira da saznaju istinu o svojim najmilijima.

„Meni je žao porodica. Priština ne razmišlja o porodicama ni kosovskih Albanaca, ni kosovskih Srba. Ovakve poruke koje šalju ukazuju na to da ih to ne interesuje“, konstatovao je.

Srbija, sa druge strane, ističe, brine o porodicama nestalih i Albanaca i Srba i nastoji da se pitanja nestalih lica reše.

„Mi se borimo da ovaj mehanizam ostane živ i da se stavi u funkciju. Imamo na desetine lokacija koje smo kroz razmenili i koje treba da pretražimo zajedno upravo kako radna pravila definišu, gde bi i mi i Priština bili prisutni od interesa za nas ili njih uz predstavnike komisije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Sa nama su bili eksperti koje je Unmik dovodio, znači to su ljudi koji su prisustvovali, Euleks je slao svoje predstavnike. Tako da je to bila jedna transparentna misija koju smo radili. Dovodili smo porodice i kosovskih Albanaca i Srba na lokacije. Nemamo šta da krijemo niti imamo i jedni temu od koje smo bežali“, rekao je Odalović.

Dodaje da se lično postarao da objasni porodicama kosovskih Albanaca da nije problem u Beogradu, već da srpska strana nema partnera u Prištini koji hoće da zajedno radi.

Ukoliko srpska delegacija ne može da ode na određene lokacije iako postoji potrebna dokumentacija, to govori o tome da Priština neće da se bavi zahtevima Srbije, zapaža Odalović.

Sa druge strane, naglasio je da Srbija apsolutno otvorena za saradnju dodajući da je otvorena lokacija Novo Brdo kod Novog Pazara, na kojoj obe strane rade zajedno.

Poručuje da će Srbija nastaviti da radi kao i do sada, bez obzira na to šta Priština priča i kakve stavove imala.

„Mi ćemo insistirati da ovaj mehanizam nastavi da funkcioniše jer nema drugog. Taj mehanizam je omogućio da mi funkcionišemo uprkos svim izazovima. Mi za ovih 20 godina od kada ta radna pravila postoje bilo je mnogo razloga da nismo bili dovoljno savesni i odgovorni i jedna i druga strana. Taj nivo odgovornosti je bio sve do dolaska Aljbina Kurtija i do njegove promenjene politike prema ovom procesu i odnosa njegovog prema najosetljivijem pitanju. To njega praktično ne interesuje“, ocenjuje Odalović.
Ponavlja da je izjava Hotija politička deklaracija, manifest i poruka.

Izrazio je žaljenje jer Hoti daje izjave pod „pritiskom politike Prištine“, iako je i sam žrtva jer se njegov otac vodi kao nestalo lice.

„Meni je veoma žao zbog njegovih reči jer je on upravo i najdirektnija žrtva. Mi ogroman napor činimo da dođemo do informacija o njegovom ocu koji je nestao. Nismo ga stavljali ni u prvi, ni drugi, ni treći plan, već je tretiran na način koji to zaslužuje svaka žrtva. To je naš odnos prema svima. Mene ne bi čudilo da je to izjavio Besnik Bisljimi ili Aljbin Kurti. Ne bi trebalo njega (Hotija) da troše. On je čovek koji verujem da ne veruje u ovo što je rekao i da veruje da ovo nije put, ali očigledno neko to mora u ovom trenutku da kaže jer je to politika koja se u ovom trenutku u Prištini vodi i koju zastupa Aljbin Kurti“, poručuje Odalović.

Srpska strana u Brisel, napominje, dolazi spremna i odgovorna, a "poražavajuće je to što Priština ne želi da razgovara".

Međutim, kako kaže, poražavajuće je i što niko do sada nije preduzeo ni jednu meru prema onome ko dijalog blokira, nije konstruktivan i ko ometa rad na pitanju nestalih lica.

„Ovo je poslednja i najgora stvar koji su smeli da urade jer su poslali poruku porodicama da ulazimo u jedan prostor u kojem se ne vidi rešenje ni boljitak koje porodice očekuju. Ja ću ostati posvećen radnim pravilima, opštem okviru, dokumentima koja su potpisana, poštujući deklaraciju koju su Vučić i Kurti usaglasili, radeći i dalje na unapređenju radnih pravila za zajedničku komisiju verujući da je ovo bila samo prolazna epizoda Prištine i nešto što neće biti trajni stav. Nadam se da će shvatiti da ovo što su rekli nije ništa tačno. Žao mi je što ovakvu temu opterećuju informacijama koje opterećuju građane i porodice, a ništa se ovoga nije desilo. Niti smo mi bilo kakav dokument dali, niti smo mi tražili da Unmik u ime njih bude neko ko će da vodi ovaj proces. Ništa od toga nije tačno. Mi smo samo tražili da ostane radna grupa onako kako je Deklaracija to predvidela i da zajedno nastavimo da radimo kroz tu zajedničku komisiju prema merama koje su predviđene kako bismo imali bolje rezultate“, poručio je Odalović.

Stav Srbije zasnovan je na postojećim dokumentima, a Priština ako ima novih predloga za novi dokument neka izvoli da se vidi šta žele, dodao je.

„Ovo ovako po medijima nije dobro“, zaključuje Odalović.

Ipak, ocenjuje da Priština nema moć da u potpunosti blokira proces traženja nestalih lica na teritoriji Kosova, osim ukoliko, kako kaže, Unmik i Euleks ne budu nabili „glavu u pesak“ i dozvolili Kurtiju da nastavi „da radi ono što radi“.

Srpska delegacija, ponavlja Odalović nastaviće da poziva prištinsku stranu na lokacije i odgovaraće na sve zahteve, ali će od sada biti mnogo obazrivija.

"Ovo je trenutak da im pošaljem poruku da moraju biti mnogo određeniji kada imaju zahteve, a ne da to samo uz put kažu i dovedu nas na lokacije bez bliže identifikacije. Sada će morati da se potrude posle ovoga mnogo više i da nam daju precizne informacije. Ja nemam nameru da trošim ni ljudske ni materijalne resurse Srbije na njihove prazne priče i na nešto što su čuli po kafanama ili pijacama. To više neće moći. Ovo je sada vreme kada moramo biti efikasniji“, naglasio je Odalović.

Aljbin Kurti, konstatuje, vodi politiku da blokira sve što se dešava u Briselu, a samim tim i najosetljivije pitanje nestalih.

„Oni mogu da kažu da oni nisu za to da Unmik ostane dole, da nisu za to da Euleks bude dole. Sve mogu da kažu i to je njihov stav, ali to je politika. Mi pokušavamo da ovo izvučemo iz politike da mi radimo, idemo na teren, pronalazimo lokacije i tela, predajemo ih porodicama, omogućavamo im da dođu do zasluženog mira, ali ovako ne znam šta da vam kažem“, zaključuje Odalović.