Odalović: Vreme da Kurti odblokira proces rešavanja pitanja nestalih

Veljko Odalović
Izvor: Print Screen/RTS

Glavna tema nove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, kojom se ucrtava staza primene prethodno sklopljenih sporazuma, trebalo bi da bude Deklaracija o nestalima tokom sukoba na Kosovu, a šef Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović nada se da će ovaj dokument biti usvojen, prenosi BBC Srbija.

"Porodice imaju pravo da im se vrati mir, da saznaju sudbinu svojih najmilijih i dobiju priliku da ih dostojno sahrane, a da svi koji su zločine činili budu procesuirani", ističe Odalović.

Zato se nada da će dogovoreni tekst Deklaracije biti usvojen u Briselu.

„Veoma je važno da se dođe do takvog dokumenta, da se vratimo procesu, nastavimo da radimo i nastavimo kontakte prvo sa porodicama i da im vratimo nadu. To je najvažnije, jer je njima nada izgubljena, i Albancima i Srbima koji traže svoje najmilije. Sporazum ima političku dimenziju, ali ovo nije političko, već humanitarno pitanje", kaže Odalović.

On ističe da je Priština odgovorna za to što je proces nalaženja nestalih zaustavljen.

„Važno je da Aljbin Kurti, temu koju je zarobio pre dve godine, prihvatanjem ovog dokumenta koji unosi novi kvalitet, oslobodi, kako bismo mogli da krenemo da se bavimo humanitarnim pitanjem kako smo do sada radili. Više od 1.800 slučajeva nestalih lica rešili smo u ovom mandatu, od kojih je 90 odsto kosovskih Albanaca", kaže Odalović, opisujući period od 2006. do 2021. godine

Kako objašnjava, tada je „blokiran proces".

„Najteže je za porodice koje u izgubljene u vremenu, prostoru, magli, gde god se okrenu, udaraju u zid, jer ništa ne funkcioniše", ističe on.

Novi kvalitet u tom postupku bi, dodaje, moglo biti formiranje zajedničke komisije u kojoj će biti predstavnici Beograda i Prištine, ali i međunarodnih organizacija, poput Crvenog krsta i Međunarodne organizacije za nestala lica.

„Zajednička radna grupa bi mogla puno da nam pomogne, jer bi omogućila da što dublje zajedno, i mi i Priština, uđemo u arhive međunarodnih organizacije i rešavamo pitanja koja do sada nismo rešavali. Ogromna arhivska građa koja je bila u posedu međunarodnih organizacija je u najvećoj meri i nama i Prištini bila nedostupna", navodi Odalović.

Tokom pregovora o Dekalaraciji dugo je bila sporna formulacija „prisilno nestala lica", na kojoj je Priština insistirala, a Beograd odbijao da prihvati.

Prema Odalovićevim rečima, u tekstu nema te odrednice „prisilno" i postignut je sporazum na tehničkom nivou obe strane, a očekuje se i potvrda sa političkog vrha.