"Odbrana vrednosti OVK" - verbalni delikt umesto dijaloga

Veterani OVK - protest
Izvor: Kosovo Online

Nestabilna vlada u Prištini nije spremna za pregovore i, da bi to prikrila, samo traži povod da oteža nastavak razgovora sa Beogradom, piše Politika u današnjem broju, i dodaje da osim nerealnog zahteva za takozvano uzajamno priznanje, kosovskoj vlasti trn u oku je svako ko postavlja pitanje prošlosti terorističke OVK, pa najavljuju zakon kojim bi se uveo verbalni delikt.

Da bi to mogao da bude ozbiljan kamen spoticanja u nastavku dijaloga, upozorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je naglasio da su u Prištini na sednici vlade usvojili predlog novog zakona o zaštiti vrednosti i vrlina delovanja OVK, što znači da će svakog Srbina koji bilo šta kaže o delovanju ove formacije moći da privode i hapse, isto kao u vezi sa Račkom.

"Mislite da je s tim moguće da gradimo novo poverenje? Mi ćemo dati sve od sebe da stvaramo poverenje i bolje odnose?", istakao je Vučić, tražeći odgovor od Brisela, koji je posrednik u dijalogu.

Ukidanje Specijalnog suda?

Najava podizanja otužnica protiv terorista OVK koji su ubijali sve koji ih nisu podržavali, bez obzira na  nacionalnu pripadnost, i uz to postoje osnovane sumnje da su učestvovali u trgovini organima otetih Srba, ozbiljno je potresla politčku scenu na Kosovu. Osim najava da bi albanske političke partije mogle da ukinu Specijalni sud koji se formalno nalazi u Hagu, ali je deo sistema prištinskih institucija, kosovski političri su otišli korak dalje i najavili krivičnu odgovornost za svakog ko dovede u pitanje rad OVK.

Tako je pre nekoliko dana ministarka spoljnih poslova i dijaspore Meliza Haradinaj Stubla saopštila da je vlada u Prištini usvojila predlog zakona o zaštiti vrednosti rata OVK i na svom Fejsbuk profilu napisala da je to zakonska inicijativa usvojena kako bi se zaštitili oni koji su branili naciju.

"Odobrili smo zakonodavnu incijativu za nacrt zakona o zaštiti ratnih vrednosti OVK. Vrednosti OVK su nit slobode iz koje možemo donositi odluke i zakone. Tri slova, OVK, pre nego što ih mi zaštitimo, oni su branili sebe i naciju. Imamo za to nacionalnu i istorijsku obavezu. Vladini kabineti se menjaju, ali ono što se ne menja jeste istorija. OVK je blistavo svetlo u prošlom veku i temelj je nacije o kojoj sanjamo“, napisala je na Fejsbuku.

Nju je podržao vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaj, koji je izjavio da, kada je zaštita vrednosti OVK u pitanju, Albanci treba da reaguju kao jedan narod, a ne kao dve države, prenosi Gazeta Ekspres.

"To bi sačuvalo vrednosti OVK. Drugo je očistiti ime. Sada vidimo da se teret odgovornosti u potpunosti premešta na Kosovo. Posle 20 godina, Srbija više nije agresor. I treće, zbog političkih posledica“, naveo je Cakaj u emisiji "Presing“ na prištinskoj televiziji T7 i istakao da je albanska država imala obavezu da ostane blizu Kosova u vreme kada je Specijalni sud objavio optužnicu protiv političkih lidera OVK.

Plašenje svojih i pretnja Srbima

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost za Politiku kaže da bi usvajanje zakona o zaštiti vrednosti OVK, do čega će nesumnjivo doći u narednim danima, budući da je pomenuti akt već ekspresno prošao kroz neophodne procedure unutar vlade u Prištini, ukazati kako domaćoj, tako i stranoj javnosti na nekoliko nepobitnih činjenica.

"Na prvom mestu, sama potreba kosmetskih Albanaca da zaprećenim kaznama održavaju u javnosti mit o nekakvoj čistoti borbe terorističke OVK ponajbolje govori o slabosti jednostranog, gotovo binarnog narativa koji uporno plasiraju, a po kome su Albanci jedine žrtve na KiM s konca devedesetih, dok su počinioci zločina isključivo srpske snage bezbednosti. Pored tankog i politički marginalnog građanskog sloja među kosmetskim Albancima, koji se želi zaplašiti i u potpunosti ućutkati, na meti represivnih odredaba ovog zakona naći će se i čitav srpski narod na KiM. Stoga donošenje ovog akta, koji će predstavljati još jedan mehanizam u širokoj paleti mera sistemske diskriminacije, predstavlja najbolji dokaz za tvrdnju da u zamišljenoj državi kosmetskih Albanaca na 21 godinu nakon rata za Srbe nema mesta“, kaže Starović.

On dodaje da o moralnom bankrotu Zapadnih sponzora kosovske nezavisnosti najbolje govori to što će za sedmicu ili dve biti sasvim moguće da Srbin sa KiM krivično odgovara zbog doslovnog citiranja neke činjenice iz izveštaja Dika Martija, sačinjenog pod okriljem Saveta Evrope.

Sagovornik Politike upozorava da ovakve mere diskriminacije usmerene prema Srbima na KiM iznova dokazuju koliko su porozni temelji tzv. republike Kosovo, posmatrano ne samo sa pravnog već i sa etičkog stanovišta.

Razmere te hipokrizije, prisutne u dugom trajanju, tolike su da niko razuman, nažalost, ne očekuje da će se pristup političkog Zapada problemu Kosova i Metohije značajnije promeniti ni nakon usvajanja ovog zakona, kojim se Srbima nameće obaveza da teroriste odgovorne za ubistva i otmice hiljada njihovih sunarodnika ali i monstruoznu trgovinu ljudskim organima, tretiraju kao oslobodioce i heroje.

Nema te Srbije koja će biti dovoljno demokratska, nastavlja Starović, da bi, u licemernoj vrednosnoj matrici Zapadnih liberala, stekla pravo na teritorijalni integritet, dok ujedno nema te mere represije prema Srbima koju bi albanske vlasti u Prištini mogle da primene, a kojom bi celovitost teritorije nad kojom vladaju bila dovedena u pitanje.

Centri moći bi da dijalog potraje

Politikolog Jelana Vukoičić za Politiku kaže da će usvajanje ovog zakona biti jedan u nizu primera šizofrene velikoalbanske politike, koji, nažalost, otvoreno podržavaju države Kvinte, i navodi da je to dokaz da Priština sve radi u dogovoru sa tim zemljama.

"Mi od početka navodnog razgovora nismo imali nikakav konstruktivni dijalog, već konstantne sabotaže sa albanske strane i ne bi me čudilo da je ovaj zakon samo jedan u nizu pokušaja miniranja dijaloga. Ni Prištini, ni onima koji stoje iza njih, ali ni Briselu, koji bi trebalo da bude koordinator razgovora između Beograda i Prištine, nije cilj da se razgovara, već da Srbija učini veliki broj ustupaka. Po tom scenariju Beograd bi treblo da se odrekne Kosova i da mu omogući da dobije stolicu u UN, ali kada se videlo da to Beograd neće da radi, onda se krenulo sa još agresivnijom politikom podrivanja Beograda i ovaj zakon će biti kruna upravo tih pokušaja da se podrije dijalog“, ističe Jelana Vukoičić.

Da je posredi "još jedna u nisu evropskih farsi", ocenjuje profesor dr Miroslav Bjegović sa Fakulteta bezbednosti.

"Pomenuti zakon je verovatno signaliziran i komponovan od strane onih evropskih zemalja koje su bile za okupaciju južne srpske pokrajine i koje su svesno prekršile rezoluciju 1244 SB UN. Pritom oni koji podržavaju pomenuti zakon o OVK svesno podržavaju terorističke organizacije poput OVK, za koju su SAD prve dale svoj sud nazivajući ih pravim imenom“, navodi Bjegović, podsećajući na saznanja da je OVK finansirana prljavim novcem od strane albanske narko-mafije, koja ima lobistički uticaj na formiranje Zapadnih vlada, pa čak i duboku državu u SAD.

"Upravo Brisel i evropski centri moći žele da se oduži kosovski dijalog, nadajući se drugoj politici u SAD posle izbora u novembru prema konačnom rešenju, ali zaboravjaju da bez saglasnosti Rusije i Kine i nekih evropskih zemalja nema konačnog i pravednog rešenja“, zaključuje Bjegović.