Opozicija podržava učešće Kosova u Odboru za mir, u Samoopredeljenju o tome još nisu razgovarali

Vlada u tehničkom mandatu i dalje ćuti o učešću Kosova u Odboru za mir, koji je inicirao američki predsednik Donald Tramp, ali u Samoopredeljenju kažu da to ćutanje ne znači da ne pružaju podršku, već da o toj temi još nisu razgovarali, dok opozicione partije izražavaju spremnost da ratifikuju sporazum čim se konstituiše novi saziv parlamenta, piše danas Kosovo pres.

Nekoliko dana nakon što je predsednica Vjosa Osmani prisustvovala ceremoniji osnivanja Odbora za mir, u Samoopredeljenju, partiji koja je pobedila na poslednjim parlamentarnim izborima, kažu da se još nisu sastali da bi razgovarali o toj temi.

Sa druge strane, u opozicionim partijama - Demokratskom savezu Kosova, Demokratskoj partiji Kosova i Alijansi za budućnost Kosova, ističu da članstvo u Odboru za mir doprinosi jačanju međunarodnog subjektiviteta Kosova.

Politički analitičari smatraju da ćutanje premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija više predstavlja političko taktiziranje nego stvarni otpor.

Vlada u tehničkom mandatu, kako navodi Kosovo pres, već nekoliko dana nije odgovorila na pitanja u vezi sa učešćem Kosova u Odboru za mir, kao što, dodaju, ćute i u  kabinetu predsednice na pitanje da li će pozvati parlamentarne partije da razgovaraju o učešću Kosova u tom međunarodnom mehanizmu.

Izabrani poslanik Samoopredeljenja Mefailj Bajćinovcii kaže da unutar partije još nisu razgovarali o učešću Kosova u Odboru za mir.

Napominje da to što Kurti nije javno izneo stav o tom pitanju ništa ne znači.

„Još nismo imali sastanak kao Pokret Samoopredeljenje, tako da ne mogu ništa da odgovorim do sada. Mi smo strateški partner SAD. Ćutanje ne znači ništa. Rekao sam da još nismo imali sastanak, jer čekamo potvrdu rezultata“, rekao je Bajćinovci za Kosova pres.

U Demokratskoj partiji Kosova ističu da svaki međunarodni sporazum mora biti „tretiran“ u skladu sa Ustavom i da mora biti odobren u Skupštini.

Članica predsedništva DPK Arijana Musljiju ocenjuje da članstvo u Odboru za mir, u principu, može doprineti jačanju međunarodnog subjektiviteta Kosova, ali naglašava da će konačan stav te stranke biti donet nakon analize obaveza i dugoročnog interesa građana.

„Članstvo Kosova u Odboru za mir je korak koji, u principu, treba posmatrati u funkciji jačanja međunarodnog subjektiviteta zemlje i povećanja uloge Kosova u globalnim procesima mira i bezbednosti. Ipak, svako članstvo koje ima karakter međunarodnog sporazuma mora se tretirati sa maksimalnom ozbiljnošću, transparentnošću i u skladu sa Ustavom, uključujući i odobrenje u Skupštini Kosova. Ovu ćemo stvar razmotriti na odgovoran način, analizirajući sadržaj, obaveze koje proističu za državu Kosovo i dugoročni interes građana. Konačan stav o podršci biće donet u odlučujućim organima partije, nakon unutrašnje diskusije. Kosovu su potrebne odluke koje jačaju državu, a ne hitri koraci ili jednostrane odluke bez konsenzusa i potpune jasnoće“, kaže Musljiju.

Za razliku od DPK, Demokratski savez Kosova je jasniji u podršci ovoj inicijativi američkog predsednika.

Član Predsedništva DSK  Berat Rukići je rekao da Kosovo treba da se pozicionira u novim geopolitičkim okolnostima i da je istoriјski stajanje uz SAD donelo korist.

„Podržavali smo verujući da ove nove geopolitičke okolnosti zahtevaju pozicioniranje i da se ne može stajati sa strane. Kad god smo stajali uz Sjedinjene Američke Države, imali smo koristi od toga i bili smo na pravoj strani istorije“, naglašava Rukići.

Potpunu podršku dala je i Alijansa za budućnost Kosova.

Potpredsednik Alijanse Palj Ljekaj smatra učešće kao priznanje SAD i ispravno pozicioniranje Kosova u funkciji izgradnje globalnog mira, naglašavajući da će njegova partija uvek podržavati takav pravilan pravac.

„To je priznanje Sjedinjenih Američkih Država i ispravno pozicioniranje Republike Kosovo da utiče na izgradnju i mir u celom svetu. Zato smo mi, kao Alijansa predvođena Ramušem Haradinajem, podržali i uvek ćemo podržavati ispravno pozicioniranje Kosova za interese građana i zemlje“, ističe Ljekaj.

S druge strane, politički analitičar Adrijan Zećiri ocenjuje da Kurtijeva rezervisanost više ima veze sa izbornim kalkulacijama nego sa stvarnim protivljenjem inicijativi, uzimajući u obzir i kritike Odbora za mir od strane arapskog sveta u vezi sa njegovom efikasnošću u izraelsko-palestinskom konfliktu.

Prema njegovim rečima, očekuje se da članstvo Kosova u ovom Odboru „prođe“ u skupštini i ne predstavlja rizik, već se, smatra pozitivnim korakom za međunarodno afirmisanje Kosova.

„Mi smo svesni da je Kurti rezervisan kada su u pitanju izjave koje se odnose na Bliski istok. To nije zbog strategijskog pozicioniranja Kosova, već zbog pozicioniranja prema biračima Kosova, prema svom biračkom telu. Tako da nije želeo da zauzme jasan stav o ovom pitanju, uzimajući u obzir da Odbor za mir ima svoje kritike od arapskog sveta o tome koliko će biti efikasan i da li će u stvarnosti zaustaviti rat u Palestini ili ne. Verujem da će proći. To ćutanje je više taktičko i izborno nego protivljenje vlade ili Kurtija ovoj inicijativi. Kosovo nema šta da izgubi od članstva u ovom Odboru, naprotiv, to je dobar korak za Kosovo“, rekao je Zećiri.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani bila je jedna od 19 svetskih lidera koja su prošle sedmice u Davosu potpisali osnivanje Odbora, čiji je cilj obnova Gaze nakon dvogodišnjeg razornog rata.

U ovu multilateralnu inicijativu uključene su države iz različitih delova sveta, među kojima i sedam država koje ne priznaju Kosovo, kao što su Argentina, Azerbejdžan, Indonezija, Pakistan, Mongolija i Uzbekistan, podseća Kosova pres.