Orban: Ostavimo po strani ideološke sporove i pokrenemo evropski motor

Mađarska je po drugi put preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije, 13 godina nakon prvog. Tokom mog vremena kao premijera, s obzirom na funkcije koje sam obavljao između naša dva predsedništva, imao sam jedinstvenu tačku sa koje sam mogao da prisustvujem eroziji evropske konkurentnosti.

Imao sam sreću da poznajem velike arhitekte evropskih integracija 1990-ih. Među njima je bio i Helmut Kol, koji je često primećivao da politički opstanak Evrope zavisi od održavanja ekonomske konkurentnosti. Kako je jednom primetio: "Evropa nam je svima potrebna da bismo ostali konkurentni na svetskim tržištima". Njegove reči nikada nisu bile tako aktuelne kao danas.

Gubitak konkurentnosti EU je rastuća tendencija poslednjih decenija. Ovaj pad se prvenstveno može pripisati pogrešnim odlukama Brisela koje su u suprotnosti sa realnošću svetske ekonomije.

Zelena tranzicija je glavni primer u kome EU nameće sopstvene ideološki motivisane ciljeve bez adekvatnog konsultovanja industrije. Sa sadašnjim cenama energije tri do pet puta višim od onih u SAD, evropske kompanije gube svoju konkurentsku prednost i prinuđene su da izdvajaju sredstva za račune za komunalne usluge, a ne za inovacije.

Očigledno je da Evropa mora težiti liderstvu u zelenoj industriji, sa posebnim naglaskom na razvoj i proizvodnju električnih vozila. Međutim, nametanje propisa koji ometaju industrijske aktere i opterećuju građane više nije održivo. Poljoprivrednici se takođe suočavaju sa značajnim izazovima: njihovi proizvodni troškovi su značajno porasli, a oni moraju da se snalaze u sve složenijim zelenim obavezama.

Preduzeća se takođe suočavaju sa sve većim poreskim opterećenjima. Uvođenje OECD-ovog globalnog minimalnog poreza na dobit u januaru, zamišljenog kao najveća poreska reforma EU, bilo je katastrofalan neuspeh. Uprkos činjenici da je oko 140 zemalja, uključujući sve zemlje članice EU, pristupilo sporazumu, ključni konkurenti poput SAD, Kine i Indije tek treba da ga usvoje.

Evropa je postala daleko manje atraktivna destinacija za investiranje, što je čak navelo evropske kompanije da razmotre preseljenje na druga tržišta. Dok će ekonomski rast u glavnim zemljama EU ove godine jedva dostići jedan odsto, SAD će rasti za skoro odsto odsto, Kina za blizu pet odsto, a Indija za skoro sedam odsto. Vremenom ćemo samo još više zaostajati. Potrebna je hitna korekcija kursa.

Naše iskustvo u Mađarskoj pokazuje da je za ekonomski uspeh potrebna konkurencija i poslovno okruženje. Uveli smo paušalni porez na dohodak građana, ukinuli porez na nasledstvo za bliske rođake i zadržali najnižu stopu poreza na dobit preduzeća među zemljama EU. Takođe smo diverzifikovali naše trgovinske i investicione odnose, fokusirajući se na saradnju sa industrijskim partnerima u azijsko-pacifičkom regionu u ključnim sektorima tehnologije i inovacija. Shodno tome, prošla godina je rezultirala rekordno visokim prilivom SDI u Mađarsku.

Cilj nam je da ubedimo naše sugrađane Evropljane da će zdrava konkurencija, kao i saradnja sa najboljim tehnologijama, dovesti do većeg rasta. Konkretno, predlažemo novu zelenu industrijsku strategiju u saradnji sa glavnim industrijskim akterima. Znamo da glavni igrači u evropskoj ekonomiji ne žele da budu zaštićeni od konkurencije kroz trgovinski rat. Ako oni to ne žele, onda nam ne to treba. Naš cilj je da uspostavimo okruženje pogodno za poslovanje, osiguravajući kompanijama pristup pristupačnoj, bezbednoj energiji i da mogu da učestvuju u konkurenciji sa minimalnim administrativnim opterećenjem.

Cilj nam je da pregovaramo o novom sporazumu o konkurentnosti kako bismo ponovo pokrenuli evropsku ekonomsku ekspanziju, istovremeno promovišući otvorenu ekonomiju i međunarodnu saradnju. Želimo da obuzdamo ilegalnu migraciju blisko sarađujući sa zemljama porekla i tranzita, naglašavajući važnost zaštite spoljnih granica i neophodnost finansiranja EU za ovu svrhu. Pored toga, nastojimo da oblikujemo budućnost kohezione politike kako bismo postigli veću konvergenciju među regionima. Na kraju, cilj nam je da uspostavimo temelje poljoprivredne politike EU orijentisane na poljoprivrednike.

Nije tajna da je mađarska strategija konkurentnosti crpila inspiraciju iz nemačko-francuske agende rasta i konkurentnosti. Shodno tome, nije iznenađujuće da su Berlin i Pariz, zajedno sa Rimom, podržali inicijative mađarskog predsedništva. Čvrsto verujemo da konkurentna Evropa služi interesima svih država članica. Mađarska se sprema za izuzetno aktivno predsedavanje EU. Vreme je da ostavimo po strani ideološke sporove i pokrenemo evropski motor. Učinimo Evropu ponovo konkurentnom.

Piše: Premijer Mađarske Viktor Orban