Civilno društvo traži od Osmani hitno usvajanje budžeta i ratifikaciju sporazuma sa EU

Grupa od 21 organizacije civilnog društva uputila je otvoreno pismo kosovskoj predsednici Vjosi Osmani, u kojem su iznele više zahteva, među kojima su najvažniji usvajanje budžeta za 2026. godinu, kao i ratifikacija sporazuma između Kosova i Evropske unije o Planu rasta, pre raspuštanja parlamenta, preneo je Periskopi.

U pismu se navodi da, u nedostatku političkog dogovora o formiranju nove vlade i nakon izjava lidera najvećih parlamentarnih stranaka da nemaju interesovanje ili mogućnost da formiraju vladu čak i ako bi im se takva prilika ukazala, Kosovo ide ka novim parlamentarnim izborima.

„U ovim osetljivim okolnostima za institucionalnu i ekonomsku stabilnost, oslanjajući se na vašu raniju spremnost da konsultujete civilno društvo i na vaš poziv da sa vama podelimo zabrinutosti i predloge kad god ih smatramo važnim za zemlju, mi, kao organizacije civilnog društva i profesionalci angažovani u oblasti upravljanja, javnih finansija i demokratije, osećamo građansku i profesionalnu obavezu da vam se obratimo sa našim zabrinutostima u vezi sa trenutnom situacijom i sa nekoliko konkretnih predloga za njeno prevazilaženje na odgovoran i zakonit način“, stoji u pismu.

Organizacije ističu da su svesne brojnih pitanja koja zahtevaju pažnju Skupštine Kosova u ovom, kako navode, osetljivom periodu, ali smatraju da su dve teme posebno važne i da se oko njih može postići širok politički konsenzus – usvajanje budžeta za narednu godinu i ratifikacija sporazuma između Kosova i Evropske unije o Planu rasta, pre raspuštanja parlamenta, piše Periskopi.

„Prema članu 24 Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima, u slučajevima kada Zakon o budžetu nije usvojen pre početka fiskalne godine i kada se nacionalni izbori održavaju u poslednjem delu godine, može doći do privremenog produženja budžeta prethodne godine (2025) samo do kraja februara naredne godine. Nakon isteka tog perioda, ukoliko aktuelna Skupština ne odobri produženje do marta, kako zakon predviđa, nijedna budžetska organizacija neće moći da odobrava rashode, osim isplata za javni dug. Takva situacija bi paralizovala isplate plata nastavnicima, lekarima, javnoj administraciji, socijalne transfere za stotine hiljada građana Kosova, kao i realizaciju javnih radova i drugih obaveza“, upozoravaju.

Navode i da je usled višemesečne institucionalne blokade Kosovo jedino u regionu koje još nije ratifikovalo sporazume sa Evropskom unijom o Planu rasta.

„To onemogućava naplatu predujma i isplatu prve tranše za mere sprovedene u okviru ovog plana, čime se propušta važna prilika za obnovu poverenja EU i građana u posvećenost institucija zemlje procesu evropskih integracija. Uzimajući u obzir vašu ustavnu i konsenzualnu ulogu, pozivamo vas da preduzmete inicijativu za političku medijaciju, pozivajući parlamentarne stranke da pronađu privremeno i funkcionalno rešenje za pitanje budžeta i pomenutih sporazuma, pre nego što se Skupština raspusti i zemlja ode na izbore“, dodaje se u pismu.

Organizacije su predsednici ponudile moguće i zakonski izvodljive korake.

„Vlada u tehničkom mandatu treba da dostavi skupštini Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, u skladu sa nadležnostima koje joj daje Zakon o Vladi, kao i sa drugim zakonima, Ustavom i odlukama Ustavnog suda, kako bi parlament mogao da usvoji redovan budžet za narednu godinu po ubrzanoj proceduri. Ovo je najbolja i najsigurnija opcija, imajući u vidu da se formiranje novih institucija može odužiti mesecima, kao što se dogodilo i ove godine. Naglašavamo da nova vlada, po konstituisanju, može dopuniti i izmeniti budžet i prilagoditi ga svom programu. Ako se navedena opcija ne realizuje, tada bi aktuelna Skupština makar trebalo da izglasa produženje važenja aktuelnog budžeta do kraja marta 2026, na osnovu člana 24 Zakona o upravljanju javnim finansijama, kako bi se obezbedilo osnovno funkcionisanje države i finansijska stabilnost do formiranja novih institucija“, poručeno je predsednici.

Takav korak bi, kako navode, osim izbegavanja rizika od bezpresedanske budžetske krize, doneo veći mir i sigurnost građanima, posebno onima koji zavise od plata i javnih transfera.

„Treba ratifikovati Sporazum o finansijskom instrumentu, koji je već ispregovaran i potpisan od strane Evropske komisije i Vlade Kosova. Takođe, potrebno je da zamenik ministra finansija u tehničkom mandatu potpiše Sporazum o zajmu, budući da nema poslanički mandat. Naglašavamo da potpisivanje ovog sporazuma ne krši Zakon o Vladi, jer je njegov inicijalni proces započet 4. decembra 2024. godine, dok je vlada imala puni mandat. Samo nakon ratifikacije ova dva sporazuma, Kosovo može imati koristi od Plana rasta“, ističu.

Organizacije civilnog društva preporučuju da se, zbog hitnosti situacije, primeni član 123 Poslovnika Skupštine, kako bi se ubrzalo usvajanje budžeta i ratifikacija sporazuma. Ističu da finansijska budućnost zemlje i blagostanje građana ne smeju biti žrtva političkih blokada i poručuju da iskustvo i autoritet predsednice Vjose Osmani mogu biti ključni za sprečavanje krize i jačanje poverenja u institucije i odnose sa Evropskom unijom.

Potpisnice otvorenog pisma su: Instituti GAP, Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF), Institut za razvojne politike (INDEP), Kosovski institut za evropske politike (EPIK), Grupa za pravne i političke studije (GLPS), Kosovski institut za lokalnu upravu (KLGI), SHL-Kosovo, Balkan Grin (BGF), Kosovski centar za rodne studije (QKSGJ), Forum za građanske inicijative (FIQ), Centar za razvoj društvenih grupa (CSGD) i drugi.