Orlić: Normalizacija odnosa podrazumeva razgovor o stvarima važnim za živote ljudi

Funkcioner SNS Vladimir Orlić izjavio je u emisiji "Takovska 10" na RTS da normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva razgovor o stvarima važnim za živote ljudi, dok je Snežana Paunović iz SPS istakla da je normalizacija apsolutno pravo na sigurnost. Sa druge strane, lider Dveri Boško Obradović naglašava da se do normalizacije ne može doći kršenjem Ustava, a predsednik Poskreta slobodnih građana Pavle Grbović poručuje da je vreme za političku hrabrost i važne odluke.

Orlić, koji je i predsednik parlamenta, kazao je da normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva ono što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i objasnio.

"To podrazumeva da ćemo da razgovaramo sa ljudima iz Prištine, o svim onim stvarima koje su važne za svakodnevni život ljudi, o stvarima koje se tiču olakšavanja života i relaksacije odnosa između Srba i Albanaca", navodi Orlić.

Podseća da je predsednik Vučić rekao i šta za Srbiju ne dolazi u obzir, šta su crvene linije i o čemu ne može da bude govora.

"Ništa što se tiče priznanja u bilo kom obliku ne dolazi u obzir, ništa što se tiče članstva takozvanog Kosova u Ujedinjenim nacijama. Nikada ništa nije krio od ljudi, govorio je vrlo otvoreno sa čim se suočavamo, šta radimo i na koji način ćemo da se borimo", kaže Orlić.

Naglašava da predsednik Srbije vodi računa o vitalnim državnim i nacionalnim interesima, kao i da se uvek vodi istinom, za razliku od onih koji ga napadaju.

Snežana Paunović iz SPS kaže da normalizacija odnosa na praktičnom nivou znači da manastir Devič ne treba da bude zaključan 24 časa, da sestrinstvo Pećke patrijaršije ne strahuje od trovanja ribe u sopstvenom ribnjaku, da se građani slobodni kreću iz mesta u mesto bez da strepe da li će ih neko pretući, da ljudi mogu slobodno da rade na svojim imanjima.

"Apsolutno pravo na sigurnost, pravo na svojinu, elementarno ljudsko pravo da živite tamo gde ste se rodili. To je normalizacija", ističe Paunovićeva.

Kaže da je sve drugo zloupotreba tog termina u dnevno-političke svrhe kojoj su skloni i neki u Beogradu, a i albanska većina u Prištini.

Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović naglašava da "on predstavlja većinsku Srbiju koja je protiv primene francusko-nemačkog sporazuma, novog zapadnog ultimatuma prema kojem Srbija mora da prizna lažnu državu Kosovo".

"Veoma je važno da vidimo ko je na kojoj strani. Sa jedne strane imate vlast oličenu u Aleksandru Vučiću i Ivici Dačiću u neformalnoj koaliciji sa Draganom Đilasom i onima koji su okupljeni oko njega. Imate i podršku Vesne Pešić, Vuka Draškovića, Nenada Čanka, Čedomira Jovanovića, Sonje Biserko i mnogih drugih koji su za prihvatanje novog zapadnog ultimatuma po svaku cenu", navodi Obradović.

Kaže da je na drugoj strani 80 odsto građana Srbije "koji su protiv priznanja lažne države Kosovo", uz državotvorni blok i intelektualnu Srbiju koja se protivi novom zapadnom ultimatumom.

Obradović smatra da je "predsednik Srbije prekršio Ustav i prihvatio sporazum koji je priznanje lažne države Kosovo". Kaže da se do normalizacije odnosa ne može doći kršenjem Ustava, priznavanjem kosovskih pasoša, drugih dokumenata, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

"Sve su to članovi 1 i 2 francusko-nemačkog sporazuma. Ne možemo da prihvatimo ni član 4, stav 2 u kojem piše da se Srbija neće protiviti ulasku lažne države Kosovo u bilo koju međunarodnu organizaciju", naglašava Obradović.

Ističe da ne treba bilo šta potpisivati i prihvatati ono što nameće NATO u vreme dok traje rat u Ukrajini. Smatra da treba ići ka zakonu o suštinskoj autonomiji, tretirati albansku nacionalnu manjinu kao sastavni deo Republike Srbije i ići ka reintegraciji Kosova u puni ustavno-pravni poredak Srbije.

Na primedbu da su to samo "lepe želje", Obradović kaže da je "francusko-nemački sporazum onda izdaja i kapitulacija".

Smatra da pregovore treba vratiti tamo gde im je mesto, iz Brisela u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da je činjenica da je sporazum prihvaćen usmenim putem i da je postao politički obavezujuć za Srbiju.

"To je potvrdio i gospodin Borelj.Taj sporazum i sve obaveze koje proističu iz tog aneksa koji je prihvaćen u Ohridu postaju deo pregovaračkog procesa Srbije u slučaju da želi da postane članica Evropske unije", ističe Grbović.

Smatra da politička dilema na koju treba odgovoriti jeste da li Srbija želi da nastavi evropski put.

"Ukoliko želimo, znamo šta su uslovi. Ukoliko želimo, hajde da to uradimo što je moguće pre. Hajde da skupimo političku hrabrost i da donesemo važne političke odluke. Ja duboko verujem da Srbija treba da bude u društvu onih zemalja i da bude nalik onim zemljama u koje naši ljudi dolaze", kaže Grbović.

Ističe da je potpuno legitimno da neko misli da Srbiji nije mesto u tom političkom prostoru, ali da onda ima obavezu da kaže kako će država nadoknaditi koristi koje ima od saradnje sa zemljama Evropske unije.

"To su zemlje sa kojima imamo najveću ekonomsku saradnju, to su zemlje iz kojih dolaze kompanije koje u ovoj zemlji zapošljavaju više stotina hiljada ljudi. U slučaju njihovog odlaska, ljudi koji predlažu drugačiju politiku ne treba meni, nego ljudima koji tamo rade da objasne kako će im to nadoknaditi", naglašava Grbović.

Kaže da u sadržini sporazuma više nema promena, već da je na redu izbor da li će Srbija biti deo političkog prostora koji kreiraju oni koji su taj sadržaj ponudili ili to ne želi da bude.

"Kada je reč o samoj sadržini sporazuma, ona nije onakva kakva bismo želeli da bude i meni nije zbog toga drago, ali je ona logičan epilog tridesetogodišnjeg procesa razvlašćivanja i rastakanja državnosti Srbije na području Kosova i Metohije", smatra Grbović.

Kaže da je istorijska pravda da tu gorku pilulu koja se nalazi pred Srbijom progutaju oni koji su, kako ističe, bili kreatori i sprovodioci najgore politike u istoriji Srbije, politike devedesetih godina.