Osmani: Rusija i Srbija širile dezinformacije tokom kampanje za kosovske izbore 9. februara

Osmani je to kazala prilikom objavljivanja izveštaja o govoru mržnje i dezinformacijama tokom kampanje za parlamentarne izbore 9. februara na Kosovu, koji su predstavili Kancelarija Evropske unije na Kosovu i Balkanska istraživačka mreža (BIRN) Kosova.

Kako je izjavila, dezinformacije nisu samo izazov, već i stvarna pretnja stabilnosti, integritetu države i demokratiji. Ona je dodala da u kontekstu državne bezbednosti neproveravanje činjenica nije samo etički ili profesionalni problem medija, već postaje ozbiljna pretnja državi.

„Istina je najjače oružje demokratije. Uvek je bila i ostaje to i danas. Zato, kada se napada istina, napada se sama sloboda, same demokratske vrednosti na kojima je naša država izgrađena uz mnogo truda i žrtve... U eri u kojoj živimo, lažne vesti mogu se širiti brže od istine. Zbog toga, ovo nije samo izazov, već i stvarna pretnja za našu stabilnost, integritet države, demokratiju, ali pre svega za nacionalnu bezbednost... Građansko novinarstvo, podstaknuto neverovatnim tehnološkim razvojem, uključujući i veštačku inteligenciju, učinilo je proveru činjenica težim i izazovnijim nego ikada pre... Strani akteri, posebno Rusija i Srbija, kako je poznato, aktivno su promovisali dezinformacije i podeljene narative kako bi podrili poverenje u demokratske procese na Kosovu. Mediji podržani od strane Rusije odigrali su ulogu u širenju dezinformacija o izbornom integritetu Kosova i podsticanju tenzija u našem regionu“, rekla je Osmani.

Orav: Dezinformacije širile spoljne sile

Povodom Međunarodnog dana provere činjenica, šef Kancelarije EU na Kosovu Aivo Orav je izjavio da su dezinformacije mnogo više od običnog obmanjujućeg sadržaja. On je naglasio da dezinformacije manipulišu javnim mnjenjem, podstiču podele i potkopavaju poverenje u institucije.

„Dezinformacije su mnogo više od običnog obmanjujućeg sadržaja. One predstavljaju direktnu pretnju samoj suštini demokratije. Manipulišu javnim mnjenjem, podstiču podele i podrivaju poverenje u institucije. Ono što je takođe ključno za svaki izborni proces jeste integritet informacija i pristup birača tačnim, pouzdanim i autentičnim informacijama“, rekao je Orav.

On je istakao da izveštaj otkriva kako su dezinformativni narativi širili ne samo lokalni politički akteri, već i spoljne sile, sa ciljem da destabilizuju poverenje javnosti u izborni proces na Kosovu.

„Izveštaj otkriva da su dezinformativni narativi šireni ne samo od strane lokalnih političkih aktera, već i od spoljnih snaga, sa ciljem destabilizacije poverenja javnosti u izborni proces na Kosovu. Širenje govora mržnje i jezika dehumanizacije bilo je alarmantno, pri čemu su određene grupe i pojedinci bili nesrazmerno meta napada, posebno žene na uticajnim pozicijama“, naglasio je Orav.

On je dodao da Evropska unija ostaje duboko posvećena podršci slobodi medija, novinarstvu zasnovanom na činjenicama i naporima u borbi protiv dezinformacija.

Gaši: Kampanja mržnje, ulogu imala i Srbija

Glavne nalaze izveštaja o govoru mržnje i dezinformacijama tokom kampanje za izbore 9. februara, predstavio je Krešnik Gaši iz BIRN-a Kosova. On je takođe istakao da su izbori na Kosovu obeleženi govorom mržnje i dezinformacijama iz Kremlja i Srbije.

Gaši je rekao da je bilo govora mržnje i dehumanizacije protiv političkih protivnika unutar zemlje. Prema ovom izveštaju, izbori 9. februara karakterisani su visokim korišćenjem društvenih mreža za širenje govora mržnje i dezinformativnih narativa.

„Vrlo je jasno da je tokom poslednjih izbora na Kosovu vođena dezinformativna kampanja sa sadržajem govora mržnje, koju je inicirao i stvorio Kremlj, odnosno ruska vlada. Imali smo dehumanizujuću kampanju i kampanju mržnje, čiji su izvori bili ljudi koji imaju ulogu u vladi Srbije ili u srpskoj državi. Društvene mreže su identifikovane kao ozbiljan problem, jer su omogućile multiplikaciju dezinformativnih narativa i govora mržnje, ali i njihovo kreiranje u zavisnosti od korišćenih tehnika. Ili je političar bio izvor govora mržnje, ili su to bile društvene mreže koje su ga razvijale. Ono što je problematično, a što je identifikovano i u izveštaju, jeste činjenica da su državne institucije ili regulatorni mehanizmi za medije u našoj zemlji zakazali u regulisanju ovog fenomena“, rekao je Gaši.

Prema izveštaju, povećana upotreba veštačke inteligencije u dezinformacijama, prisustvo kineskog uticaja u sponzorisanim člancima i nizak nivo transparentnosti finansiranja kampanje – to su neke od karakteristika parlamentarnih izbora.