Pacoli: Politička kriza na Kosovu negativno utiče na odnose sa međunarodnim partnerima

Bivši predsednik Kosova Bedžet Pacoli ocenio je da je političku situaciju na Kosovu trebalo rešiti političkim dijalogom, a ne neposrednom intervencijom Ustavnog suda. Naglasio je da Ustavni sud treba da bude poslednja adresa.

„Ustavni sud treba da bude poslednja vrata, ne prva. Politički kompromis bi bio zdraviji od novog sudskog presedana, jer bi sačuvao funkcionalnost skupštine i izbegao percepciju da institucije tumače Ustav prema trenutnim interesima. Čak i ako bi kompromis bio težak, koštao bi manje od aktuelne polarizacije. Činjenica da je bila potrebna privremena mera za zamrzavanje situacije pokazuje da politika nije uspela da sama upravlja krizom“, rekao je Pacoli za Front onlajn.

Bivši predsednik Kosova je upozorio da aktuelna situacija može stvoriti štetan presedan za buduće funkcionisanje institucija.

Prema njegovim rečima, ako svaka politička kriza završi pred Ustavnim sudom, tada se slabi kultura političkog kompromisa.

Pacoli je kritikovao i opozicione političke stranke zbog nedostatka odgovornosti u upravljanju situacijom.

Prema njegovim rečima, opozicija nije trebalo da ostane samo u blokirajućoj ulozi, već da doprinse pronalaženju institucionalnog rešenja, posebno u pitanjima koja utiču na ustavno funkcionisanje države.

„Da, rizik je realan. Ne samo zbog sukoba predsednica–vlada, već jer takva odluka pretvara krizu iz političke u krizu ustavne interpretacije. Ako strane vide sud kao instrument za rešavanje svake blokade, politički kompromis se slabi i svaki naredni zastoj može ponovo završiti pred Ustavnim sudom. To stvara loš institucionalni presedan: stranke čekaju sudsku arbitražu umesto da proizvode većinu, dogovore ili proceduralna rešenja u skupštini“, izjavio je Pacoli.

Ocenio je da politička kriza na Kosovu negativno utiče i na odnose sa međunarodnim partnerima.

Prema rečima Pacolija, glavni problem nije postojanje nesuglasica, već institucionalna nestabilnost i nepredvidivost.

„Uticaj je uglavnom negativan na planu institucionalnog imidža. Međunarodni partneri se obično ne alarmiraju zbog samog postojanja ustavnih nesuglasica. Oni se alarmiraju kada institucije deluju nestabilno, nepredvidivo i zavisno od ad hoc interpretacija. Ova kriza može pojačati percepciju da Kosovo i dalje ima visok institucionalni rizik, posebno kada se osnovna pitanja funkcionisanja države završavaju blokadom“, rekao je bivši kosovski predsednik.

Dodao je da ipak poštovanje odluka Ustavnog suda može ublažiti štetu i pokazati funkcionisanje ustavnog poretka.

„Sa druge strane, ako se odluka suda poštuje bez novih tenzija, to može ublažiti štetu pokazujući da ustavni poredak ostaje funkcionalan. Kontinuirana međunarodna podrška nezavisnosti pravosuđa u Kosovu naglašena je i od strane aktera poput EU i Ujedinjenog Kraljevstva u kontaktima sa Ustavnim sudom“, izjavio je Pacoli.

Naveo je da je situacija koja je nastala posledica proširene interpretacije Ustava i nedostatka političkog kompromisa, naglašavajući da odgovornost leži na celom političkom spektru.

Prema Pacolliju, najsnažniji pravni argument odnosi se na prekoračenje ovlašćenja predsednice, više nego na namerno političko kršenje.

Ocenio je da je predsednica Kosova Vjosa Osmani delovala na osnovu maksimalističke interpretacije Ustava, dok je protivljenje putem ustavnih kanala bilo legitimno.

Prema negovoj oceni, posledice po Osmani zbog takve odluke su uglavnom na planu javne percepcije.

„Autoritet predsednice bi bio oštećen u javnoj percepciji, jer bi stvorio utisak da je ona tumačila Ustav izvan njegovih granica. Ali u ustavnoj demokratiji, činjenica da predsednica bude ispravljena od suda ne znači automatski rušenje institucije predsedništva; naprotiv, pokazuje da mehanizam ustavne kontrole funkcioniše. Najveća šteta bi bila politička i moralna, ne nužno pravna, osim ako ne bi pokrenuta formalna debata o ‘ozbiljnom kršenju Ustava’. Sam Ustav predviđa smenu samo ako sud konstatuje ozbiljno ustavno kršenje“, rekao je Pacoli.

Ustavni sud Kosova odlučio je u sredu 25. marta da dekret predsednice Vjose Osmani o raspuštanju skupštine „ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo“ i da poslanici imaju rok od 34 dana od stupanja na snagu presude da okončaju proces izbora predsednika Kosova.

Sud ponavlja da ako se Skupština Kosova, ukoliko se i nakon stupanja na snagu ove presude u roku od 34 dana ne izabere predsednik, raspušta „ex constitutione“, i posledično, prevremeni parlamentarni izbori moraju se održati u roku od 45 dana od dana raspuštanja, kako je određeno Ustavom.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani donela je u petak, 6. marta, dekret o raspuštanju parlamenta, nakon što poslanici dan ranije, 5. marta, odnosno 30 dana pre isteka njenog mandata, nisu izabrali novog predsednika