Pariz i Berlin na različitim stolicama, razilaženje i u pogledu Zapadnog Balkana

Šolc i Makron
Izvor: Telegrafi

Nesuglasice koje već nedeljama truju atmosferu između Pariza i Berlina toliko su se produbile da je pitanje da li uopšte dele istu viziju Evropske unije. Razlog za razilaženje je i različita politika prema zemljama na Zapadnom Balkanu, prenosi N1.

Pariz i Berlin ne govore istim jezikom kada je reč o pitanjima odbrane i energetike. O tome svedoči i otkazivanje u poslednjem trenutku sastanka članova francuske i nemačke vlade koji je trebalo da se održi sledeće nedelje. Vest o odlaganju sastanka za januar saopštena je uoči samita Evropske unije, 20. i 21. oktobra.

U Berlinu nisu krili razloge za ovo odlaganje.

„Postoji niz tema oko kojih još nismo uspeli da se usaglasimo“, objasnio je portparol nemačke vlade.

U francuskoj prestonici su do nedavno ova razilaženja pripisivali novoj vladi u Berlinu, koja je sastavljena od tri partije koje se međusobno ne slažu najbolje.

Šum u francusko-nemačkim odnosima kulminirao je kada je francuski predsednik Emanuel Makron uoči samita EU izjavio kako ne bi bilo dobro da se Nemačka izoluje.

„Nije dobro ni za Nemačku ni za Evropu da se ona izoluje“, rekao je novinarima u Briselu, dodajući da želi da sačuva evropsko jedinstvo, kao i prijateljstvo i savez Nemačke i Francuske.

Nekoliko sati kasnije saopšteno da će se francuski predsednik i nemački kancelar Olaf Šolc sastati 26. oktobra, što je protumačeno kao želja da se smire tenzije, kao i njihov sastanak u četiri oka na marginama evropskog samita.

Pariz i Berlin su se proteklih godina razilazili oko pitanja budžetske politike, odgovora na krize sa kojima se Evropska unija suočila i pitanja zajedničke evropske odbrane. Rat u Ukrajini je produbio ove podele.

Kada je reč o odbrani, Pariz je zabrinut jer vidi da Berlin donosi odluke koje su u suprotnosti sa idejom evropskog suvereniteta.

Nemačka je odlučila da kupi američke bombardere F35, koje mogu da opreme nuklearnim glavama, i jedna je od 14 evropskih zemalja koje su naručile protivraketne sisteme od Izraela.

Na ove odluke Berlina na koje Pariz gleda sa negodovanjem nadovezuju se problemi vezani za francusko-nemačke vojne programe proizvodnje nove generacije naoružanja.

Druga ključna tema oko koje se dva ključna evropska saveznika razilaze je energija. Nemačku odranije iritira što Francuska nije odustala od nuklearnih centrala, koje Pariz promoviše kao način da smanji zavisnost od ruskog gasa.

Berlin namerava da svoje centrale ugasi do 2023, ne odustajući od odluke koju su nemačke vlasti donele nakon katastrofe u Fukušimi.

Različito viđenje energetske politike je naročito izraženo od kada su Zeleni ušli u nemačku vladu. Berlin je zainteresovan za izgradnju francusko-španskog gasovoda iz koga bi se snabdevala Nemačka, za šta Pariz ne pokazuje interesovanje. Nemačka se sa svoje strane protivi ograničenju cena gasa, za šta se zalaže Francuska.

Pariz je bio neprijatno iznenađen odlukom Berlina da izdvoji 200 milijardi evra pomoći svojim industrijalcima i građanima zbog rasta cena energenata. Većina evropskih zemalja koje se zalažu za solidarnu evropsku politiku, što podrazumeva i ograničenje cena gasa i električne energije, zatečena je ovom jednostranom merom Nemačke.

Za zemlje koje nemaju sredstva da smanje posledice krize kod kuće odluke na evropskom nivou su od presudnog značaja.

Razlog za razilaženje je i različita politika prema zemljama na Zapadnom Balkanu. Berlin je za njihovo uključivanje u Evropsku uniju, kao način da se otrgnu od ruskog i kineskog uticaja, dok je Pariz protiv daljeg proširenja, dok se ne srede prilike unutar unije, zbog čega je Makron u maju lansirao ideju o Evropskoj političkoj zajednici čiji je prvi sastanak održan u Pragu 6. oktobra, u prisustvu 44 evropskih šefova država i vlada.

Tenzije između dve vodeće sile Evropske unije su utoliko veće zato što se menja odnos snaga unutar Evropske unije. Težište moći se pomera ka severu i ka istoku, čemu doprinosi i rat u Ukrajini.

Zemlje na istočnom krilu Evropske unije, baltičke zemlje kao i Finska i Švedska sve otvorenije kritikuju Francusku i Nemačku zbog odnosa prema Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu, smatrajući da su bili suviše popustljivi pre i po izbijanju rata u Ukrajini.

Francuska je naročito izolovana u svojoj ambiciji da se izbori za ideju evropskog suvereniteta i strateške autonomije, o evropskoj odbrani nezavisnoj od američkog uticaja. Nemačke se više od Francuske oslanja na savez sa SAD i zemljama istočne Evrope koje su okrenute Vašingtonu.

Nemačka ima velikih problema zbog krize sa energentima, ali je njena geopolitička pozicija bolja od Francuske. Perspektiva daljeg širenja na istok i novih članica u Evropskoj uniji joj ide na ruku jer će tako postati centar Evrope. To će još više osnažiti njenu ekonomsku i političku poziciju unutar Evropske unije, na šta Francuska gleda sa podozrenjem.