Patrijarh Porfirije: Univerzalna ljudska prava ne mogu da budu deo statusnih pregovora

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije kazao je da univerzalna ljudska prava, kao što su pravo na život, slobodu kretanja, imovinu, koja su garantovana međunarodnim aktima, ne mogu biti predmet statusnih pregovora.

On je, govoreći na skupu "Kosovo i Metohija, istorija i kulturno nasleđe" koji  je održan na Bogoslovskom fakultetu, kazao da SPC ne može da bude deo pregovora o statusu Kosova, jer se govori da je pitanje SPC jedno od najsloženijih pitanja u pregovorima.

Podsetio je da je SPC na Kosovu vekovima i da ima više od 1.300 hramova , što je kako je kazao, više od osam hramova po kvadratnom kilometru.

Patrijarh je podsetio da je prošlo 25 godina od bombardovanja i 20 godina od Martovskog programa i naglasio da se i dalje govori, i da treba da se govori o srušenim crkvama i stradanjima srpskog naroda.

Istakao je da je međunarodna zajednica dužna da obezbedi poštovanje osnovnih ljudskih prava.

"Osim toga, ne mogu se samo za SPC na Кosovu i Metohiji kao 'posebna prava' tretirati univerzalna ljudska i verska prava. Zaštita kulturnog nasleđa Srpske Crkve i naroda na Кosovu i Metohiji, nepokretnih i pokretnih sakralnih dobara koja imaju veliku opštecivilizacijsku, kulturnu, duhovnu i istorijsku vrednost, ne može se samo u tom slučaju posmatrati kao 'posebno pravo' SPC", rekao je patrijarh.

On je rekao da u "posebna prava" nikako ne spadaju ni garantovanje i poštovanje prava na život, pravo na slobodu kretanja, pravo na slobodu izražavanja, pravo na neometano uživanje svoje imovine i druga univerzalna prava koja su svakom čoveku garantovana obavezujućim međunarodno-pravnim aktima.

"Nesporno je da su ugrožena prava i slobode sveštenstva, monaštva i vernog naroda, kao i srpski pravoslavni identitet, sakralna i ostala imovina SPC na Кosovu i Metohiji. SPC ne može prihvatiti nijedan pravni i politički model koji se protivi Jevanđelju i njenom osmovekovnom postojanju na Кosovu i Metohiji", naglasio je Porfirije.

On je na dijalog pozvao "kosovsko-metohijske Albance, jer kao što na Кosovu ima mesta za sve, uvek i još uvek ima mesta dijalogu o životu ljudi na Кosovu i Metohiji".

Episkop raško-prizrenski, vladika Teodosije je kazao da SPC na Kosovu danas prolazi najteži istorijski period svog postojanja, ali da narod i monaštvo ostaju na teritoriju u koju je utkano duhovno biće srpskog naroda.

Podsetio je na stradanja srpskog naroda i danas, ali i na spremnost da ostane na svojim vekovima ognjištima.

"Gledamo ta lica ljudi koji dolaze često sa suzama u očima, duboko osećajući da dolaze u očev dom, u svoju duhovnu postojbinu, da bi zahvatili od vode žive, koja se izliva obilno, iz moštiju naših svetitelja i iz svakog kamena naših crkava. Oni tu napajaju svoje duše utehom, podsećajući se ko su i šta su. Bez naše crkve i bez naših svetinja i po Kosovu i Metohiji i širom srpskih zemalja, mi bismo bili jedno pleme bez korena i budućnosti", izjavio je episkop raško-prizrenski.

Prema njegovim rečima, Srbi koji danas žive u izolovanim enklavama istinski su heroji našeg vremena.

Episkop Bački Irinej govorio je o značaju kosvskog zaveta ocenjujući ga kao novi zavet i ističući da neki koriste to izgovarajući u pogrdnom smislu reč mit, bez znanja njegovog pravog značenja.

"Ako zaboravimo naše svetinje i sami ćemo sebe zaboraviti. Celokupna naša crkva ulaže napore da obnvi stvarni značaj i smisao kosvskog zaveta", rekao je on i dodao da je "zavet temeljno i polazno iskustvo jednog naroda". 

On se kritički osvrnuo kako je kazao na "nesoj u srpskom narodu" koji ne shvata značaj kosvoskog zaveta. 

"Zavet pokazuje da je čovek ličnost, a narod Božiji saborna ličnost", rekao je on. 

U okviru u naučnog skupa održane su sesije na različite tema u kojim se govorilo o istorijskim oklnostima na prostorima Kosova od praistorije do danas, sa posebenim osvrtom na odnos Srba i Albnaca kroz istoriju, a govirnici su istakli da su ti odnosi bili veoma kompleksni kroz različite periode , a naročito u 19. veku, kao i za vreme Blaklanskih, Prvog i Drugog svetskog rata. 

Učesnici su govorili i o razaranju i prisvajanju kulturnog naselđe na Kosovu, kao o strategiji otimanja i odbrane srpskog kulturnog nasleđa, a kako su istakli stategija otimanja prisutna je još iz vremena strare Jugoslavije i nije zaustavljena ni danas. 

Saglasili su se da je veoma važno da se napravi strategija kojom će Srbija iznositi istinu o dešavanjima na Kosovu. 

Jednodnevni naučni skup organizuju Srpska pravoslavna crkva i Matica srpska, a održava se na Pravoslavnom bogoslovskom fakutetu Univerziteta u Beogradu. Naučnom skupu, između ostalih, prisustvovali i ministarka kulture Maja Gojković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.