Pavlović: Srbija ne može da potpiše mirovni sporazum sa Kosovom, ne postoji sličan primer u istoriji

Izjavu ministra odbrane Kosova Ejupa Maćedoncija da je potrebno da Kosovo i Srbija postignu mirovni sporazum, odnosno dogovor o nenapadanju, istoričar Momčilo Pavlović tumači pre kao provokaciju, nego kao ozbiljnu ponudu koja bi doprinela pacifikaciji ovog prostora i ukidanju tenzija. Kako ističe, pravno gledano Srbija sa Kosovom ne može da potpiše sporazum te vrste.

“Ne postoji u istoriji pandan, sličan mirovni sporazum, makar ja ne znam za nešto slično - da centralna država sa svojom separatističkom pokrajinom, odnosno sa separatističkom upravom potpisuje takav sporazum. Srbija Kosovo smatra sastavnim delom svoje državne teritorije, ovde se radi o teritoriji, ne o narodu, i sve dok Srbija ne pristane ili ne bude primorana da se odrekne dela svoje teritorije, ona ne može pravno gledano ni da potpisuje bilo kakve sporazume”, kaže Pavlović za Kosovo onlajn.

Mirovne sporazume, kako objašnjava, retko kada potpisuju dve strane i oni se potpisuju posle velikih sukoba sa velikim brojem aktera i velikim brojem garanata normi unetih u takve sporazume.

“Ovde se pominje bilateralni sporazum o nenapadanju ili mirovni sporazum u kome će se Srbija obavezati da ne napadne - koga? Na Kosovu su međunarodne snage. Kosovo se dobrano naoružava, priprema se za rat, da li oni zaista misle da će uz pomoć Nato saveza da odbrane Kosovo ako bi Srbija u nekom trenutku rešila da ‘reokupira’ sopstvenu teritoriju? Nije ovde reč o tome da Srbija neće ili hoće da napadne Kosovo, nego je reč o tome da se poštuje teritorijalni integritet Srbije kao što se sada govori o Ukrajini i o drugim zemljama. A kako ćemo mi to unutar toga da rešimo i koje će to tanke kopče vezivati pokrajinu Kosovo sa Srbijom, sasvim je drugo pitanje koje se rešava u dijalogu i ono će se u nekom trenutku rešiti. I Srbi i Albanci i da hoće, ne mogu da se odvoje na način na koji se to danas govori i kako se vodi politika, posebno prištinskih vlasti. Oni moraju da žive zajedno. Naravno, istorija ne miruje i nekada međunarodne okolnosti mogu da dovedu Kosovo ili Srbiju u onakvu ili ovakvu situaciju i da se taj problem razreši sam od sebe”, kaže Pavlović.

Imajući u vidu da su mnogi mirovni sporazumi tokom istorije uključivali i pitanje ratnih odšteta, Pavlović ukazuje da bi to i u ovom slučaju bila jedna od očekivanih posledica, kada bi se takav dokument potpisao.

“Posle Prvog svetskog rata potpisan je veliki Versajski mirovni ugovor gde su glavne države učesnice tog rata dogovorile određene mirovne klauzule i, recimo, u sporazumu sa Nemačkom koja je okvalifikovana kao glavni izazivač Prvog svetskog rata, a ne Srbija, ne Gavrilo Princip, precizno je na 450 i više strana navedeno koje su obaveze Nemačke prema Francuskoj i prema drugim zemljama. Srbija je kao pobednica u okviru te konferencije u Versaju zaključila posebne sporazume sa Bugarskom, na primer, i od nje je naplatila ratnu oštetu, čak i u živoj stoci, ovcama, sve ono što su Bugari opustošili posebno na prostoru južne Srbije”, ističe naš sagovornik.

Kako dodaje, nešto slično se desilo i posle Drugog svetskog rata, kada je Bugarska takođe bila u obavezi da Jugoslaviji nadoknadi ratnu štetu, ali su jugoslovenski i bugarski komunisti, Tito i Dimitrov, postigli sporazum na Bledu 1947. godine kojim se Jugoslavija velikodušno odrekla reparacija koje je Bugarska bila dužna da plati Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji.

“Kao što vidite, radi se o međunarodnim sporazumima i o međunarodnim sukobima. Ali Srbija nije ratovala sa Kosovom, sa narodom. UČK je bila i ostala teroristička organizacija koja je kasnije raznim metodama, što javnim, što tajnim prevedena u kosovske oružane snage, premda u Kumanovskom sporazumu apsolutno ne stoji da Kosovo ima oružane snage jer zašto bi onda Nato savez bio na Kosovu? Srbija može da sa Nato savezom napravi anekse Kumanovskog sporazuma u smislu elementarnog poštovanja suvereniteta, a da pritom Kosovo ima suštinsku i stvarnu autonomiju na način na koji oni to žele”, kaže Pavlović.  

On podseća da je Srbija potpisnik Kumanovskog vojnotehničkog sporazuma, kao tehničkog sporazuma o izmeštanju vojske što je, ukazuje, imalo užasne posledice po srpski narod jer je oko 200.000 izbeglica otišlo sa Kosova posle tog sporazuma, a ne pre.

“U tom smislu, tehnički Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244, koja je još uvek aktuelna, međunarodni su pravni okvir koji Srbija poštuje i u kom se kreće. Valjalo bi da i ta separtistička uprava na Kosovu to primenjuje. Odnos Srbije prema teritoriji je nepromenljiv u ovom trenutku, ali prema narodu može biti promenjen. Neka Kosovo, neka Albanci upravljaju prema sopstvenim zakonima, neka biraju sopstvene organe, predsednika, kralja, šta god.., ali državni okvir mora da se poštuje i to će obavezivati i ovu i sve buduće vlasti. U protivnom, to je akt veleizdaje, koji, naravno, povlači krivičnu odgovornost”, ocenjuje Pavlović.

Kao opciju koja bi mogla da pacifikuje čitav Balkan, naš sagovornik navodi potpisivanje nešto drugačijeg dokumenta od onog za koji se zalaže Maćedonci.

“Ako bi, na primer, svi međunarodni akteri bili zainteresovani za to, Srbija bi mogla da sa svim susedima potpiše jedan akt slične sadržine kojim bi Srbija garantovala integritet bivših jugoslovenskih republika i balkanskih država, ali i da te druge države garantuju Srbiji suverenitet i integritet na čitavom njenom prostoru. Pritom, ovde je reč o državnoj teritoriji, nije reč o ljudima koji žive na tim teritorijama. Bosna i Hercegovina je najbolji primer. Ako na Kosovu živi milion i po Albanaca, i kako zapadna propaganda tvrdi, a i oni to pokazuju, da ne žele da žive sa Srbima, a istovremeno u BiH živi isto toliki broj Srba koji isto tako ne žele da žive u federaciji sa Bošnjacima ili sa drugima, zar te dve želje nisu isto? U čemu je razlika? Ratni sukob je bio tamo i ovamo. Zločini su pravljeni i tamo i ovde. Volja jednog naroda se poštuje na istom tom malom prostoru, a na drugom se ne poštuje. Ali, tu je već reč o međunarodnoj konferenciji i drugom nivou priče koji može da pacifikuje čitav Balkan”, zaključuje Pavlović.