Petrič: Delim stav Petkovića, ne verujem da se u Beogradu pripremaju bilo kakvi napadi na Kosovo

Volfgang Petrič
Izvor: Kosovo Online

Bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo Volfgang Petrič izjavio je danas za Kosovo onlajn da ne veruje da se bilo kakvi napadi ili vojne akcije na Kosovo pripremaju u Beogradu i ističe da ne očekuje nikakav veliki napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u narednoj godini, pre svega zbog izbora u EU i SAD.

Nakon tvrdnji kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Srbija priprema novi napad na Kosovo i reakcije direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića da je izmišljotina, Petrič kaže da deli Petkovićev stav.

"Na strani sam Petkovića. Ne mogu zamisliti da se napadi ili vojne akcije pripremaju u Beogradu. Banjska je stvorila tešku situacija, jer je nastao utisak da Beograd nema punu kontrolu nad situacijom na granici", rekao je Petrič.

 

 

Na pitanje da li Kurti koristi i stuaciju u Srbiji, posle izbora, kako bi Beogradu bile uvedene sankcije, odgovara da je po tom pitanju veoma skeptičan i da, kao diplomata koji uvek insistira na razgovoru, smatra da su sankcije uvek poslednje rešenje.

"Posebno u procesu dijaloga treba pokušati da se ne situacija ne eskalira sankcijama. To ne donosi ništa. Verujem da je važno pokazati da je EU spremna na to. Sada bih očekivao da Unija preduzme korake ka tome da se pregovara na tehničkom nivou o detaljima ZSO. U to bi trebalo snažnije uključiti i građane, jer Srbi koji će biti pogođeni time, treba da dobiju glas", kaže Petrič i dodaje da je važno što EU u sve više zemalja pokušava da pospeši učešće građana, što je princip koji se premao uzimao u obzir u diplomatskom procesu i medijaciji.

Važno je da se uključe oni na koje se to odnosi, a to su pre svega Srbi, ali i kosovski Albanci.

Zato je, napominje, posebna odgovornost na Prištini.

"Trebalo bi sagledati šta funkcioniše na jugu Kosova, gde živi većina Srba na Kosovu. Sa juga se o Srbima čuje premalo, kako im je, kako žive, da li može od toga nešto da se nauči ili njihova sudbina i život poboljšati, i da li se to može uzeti u obzir u izradi ZSO", smatra Petrič.

Povodom upada u Rajsku banju, u Banjskoj, i zaplene srpske imovine, apeluje na obe strane, a pre svega na Prištinu da se ne preduzimaju provokativni koraci, već da se pokuša da se deluje u dogovoru sa ljudima koji tamo žive.

"To je apel Prištini i važno je da se to desi. Ako Kosovo tvrdi da je država - onda mora da deluje kao država, u suprotnom i međunarodna zajednica će reći šta se dešava i da to ne funkcioniše. Veoma je bitno da se tu pokuša, a to bi trebalo EU i Lajčak više da naglašavaju, da razgovaraju sa ljudima na terenu i ne čine ništa protiv lokalnog stanovništva", ukazao je Petrič.

Kada je reč o očekivanjima u vezi kosovskog pitanja u narednoj godini, Petrič navodi da će 2024. biti teška zato što slede dva važna izborna procesa, koji odlučujuće utiču na razvoj situacije na Kosovu - izbori za Evropski parlamenta i u SAD.

To znači da dva glavna aktera na Zapadnom Balkanu, posebno po pitanju Kosova, više meseci neće moći da donose političke odluke, pa će svi morati da pripaze da se naredne godine bezbednosna situacija ne promeni, pojašnjava on.

Jedino što može da se učini, na šta su reagovale obe strane, a Beorgad posebno, to je pojačanje pripadnika Kfora, dodao je Petrič, uveren da je to ispravan put.

"Moramo osigurati da sever Kosova, granica Kosova i Srbije bude efikasno nadzirana od međunarodnih snaga", smatra on.

U političkim pregovorima, tokom 2024. ne vidi velike mogućnosti za napredak, do uspostavljanja nove Evropske komisije i imenovanja novog šefa diplomatije EU.

Mogućnosti za napredak, međutim, vidi u tehničkim pregovorima.

"Posebno eksperti mogu dalje pregovarati o pitanju ZSO. Oko tog pitanja već 10 godina nije bilo napretka, a tako ne sme da bude. Potrebno je napredovati na tehničkom nivou", jasan je Petrič.

Odlučujuće je, kaže - šta će se desiti na izborima u SAD.

"Da li će doći do reizbora Džozefa Bajdena, ili sledi povratak Donalda Trampa. Obe stvari je teško sada proceniti, veliki su upitnici. Uveren sam da međunarodna zajednica mora da pripazi da ne dođe do vojnog sukoba", dodao je Petrič.

Kada je reč o poruci specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, da je kraj januara 2024. krajnji rok za formalizaciju sporazuma Beograda i Prištine, Petrič smatra da je to - ambiciozna najava.

"Razumem Lajčaka da on kao nadležni za dijalog insistira na tome. Ova godina nije bila veliki uspeh za medijaciju EU. Zato potpuno razumem i podržavam da se to učini. Realno gledano malo sam skeptičan. Ne znam da li to može uspeti imajući u vidu da prošle godine gotovo nije bilo napretka. Ako se to svede na tehnički nivo, ako se snažnije bave tehničkim pitanjma, na tom ekspertskom nivou može se nešto postići. Naravno da je jasno da poglavlje 35 sadrži kosovsko pitanje i da je njegovo rešenje preduslov za zaključenje pristupnih pregovora. Sigurno je da bi Beograd i Priština trebalo da postignu napredak", rekao je Petrič, dodajući da se na primeru Bliskog istoka vidi kako problem koji dugo godina nije rešen vodi ka opasnom razvoju događaja.

Na Kurtijevu repliku Lajčaku da Ustavni sud treba da anaizira nacrt statuta ZSO i da bi on mogao da izraditi svoj predlog, te pitanje da li je cilj Prištine zapravo dalje odugovljačenje ispunjenja te obaveze, odgovara da je odugovlačenje politički motivisano, te da je Kurtiju sada teško, jer se našao u ekstremnoj poziji, pošto je prethodno rekao da ZSO neće biti.

"To ne može tako. Njegovi prethodnici pre 10  godina su to potpisali i potpisi vlada važe i za vlade koje slede. To je važan princip u međunarondom pravu. To mora i Priština da poštuje", jasan je Petrič.

U nedavno objavljenom komentaru u vezi sa konfliktom na Bliskom istoku u bečkom dnevniku Prese, Petrič je upozorio na jednostranost Austrije tom problemu. Na pitanje da li postoji jednostranost u EU prema Srbiji u vezi Kosova, konstatuje da EU, što se videlo i prilikom glasanja u Ujedinjenim nacijama, ne govori jedinstvenim jezikom.

"Moj utisak je da je na Zapadnom Balkanu jedinstveni stav snažnije prisutan, ali države kao Austrija imaju veći interes za rešenjem, od država koje su severnije na evropskom kontinentu. Mi smo susedi, imamo snažnu vezu i to ne treba nikada zaboraviti. Mi Austrijanci, zajedno sa Srbima, sa Albancima sa Kosova, sa narodima bivše Jugoslavije imamo viševekovnu vezu. Ta veza je važna, i ona vodi ka tome da Austrija ima veliko poštovanje prema ogromnim kulturnim doprinosima regioina. Neophodno je da se to unese i u EU. EU stvara idealne uslove za Srbe koji su rasprostranjeni na više država. Verujem da Srbi treba snažnije nego što je bio slučaj do sada, da shvate da je budućnost u EU, gde će biti ujedinjeni. Kao što je bio slučaj Austrije i Južnog Tirola. Tamo je bilo konflikta tokom 1960-e, eskalacije i terorizma između Austrije i Italije. Zaključen je sporazum koji je to rešio, a sada u EU žive ljudi zajedno u centralnoj Evropi. To isto očekujem i za region između Kosova, severa Kosova i Srbije. Da se ukinu granice", kaže Petrič.

Navodi da se u Uniji jasno vidi da u takvim situacijama, pomirenje, u pograničnim regionima, snažno deluje na porast blagostanja.

"Tako je bilo i između Nemačke i Francuske. To su prave veze u EU između različitih naroda", dodao je on.

Na pitanje da li je takvo rešenje moguće za sever Kosova pod vladom Aljbina Kurtija, odgovorio je:

"Kurti je inteligentan, principijelan političar, koji i dalje ima problema jer je u vreme Slobodana Miloševića bio u Srbiji politički zatvorenik. Time je njegov prag tolerancije ograničen. To sam mu i lično rekao, da je veoma važno i da Srbi i Albanci mogu zajedno da funkcionišu kada bude prišli jedni drugima. Ne mogu se primenjivati moralni principi kada nema spremnosti na kompromis".