Petrović: Nepriznavanjem Kosova mnoge zemlje pokazuju da nisu voljne da vode poslušničku politiku prema Zapadu

Kosovo u protekle četiri godine nije dobilo nijedno novo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti, a politikolog i istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Rajko Petrović kaže za Kosovo onlajn da zemlje Evropske unije koje nisu priznale Kosovo čekaju završetak dijaloga Beograda i Prištine da bi zauzele konačan stav, ali je i uverenja da one neće promeniti poziciju jer i same imaju unutrašnje probleme vezane za secesionističke namere nekih regiona.

Što se tiče zemalja iz ostatka sveta koje ne priznaju Kosovo, one, kako dodaje Petrović, principijelno brane svoje pozicije koje su odavno zauzele, dok je istovremeno na tom polju kolektivni zapad iscrpeo svoje kapacitete, pa je teško naći zemlju koja bi priznala Kosovo.  

“Naravno da postoji bojazan da bi još neke zemlje mogle da priznaju nezavisnost takozvanog Kosova. Tu pre svega mislim na pet zemalja članica EU - Španiju, Slovačku, Rumuniju, Grčku i Kipar. Bilo je insinuacija tokom prethodne četiri godine da bi Grčka mogla biti zemlja koja će priznati nezavisnost takozvanog Kosova, međutim, to se na našu sreću nije desilo. Ove članice EU uistinu čekaju završetak dijaloga između Beograde i Prištine, ali s obzirom na to da je to nešto što će očigledno trajati još duži vremenski period, mišljenja sam da one neće promeniti svoje stavove jer i one imaju niz unutrašnjih problema vezanih za secesionističke namere pojedinih delova tih zemalja i shodno tome one, braneći međunarodno pravo i interes države Srbije, u ovom slučaju brane i sebe same”, kaže Petrović.

On ukazuje da se prilikom glasanja “za” ili “protiv” Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama videlo potpuno poklapanje u smislu da su zemlje koje ne priznaju Kosovo u 99 odsto slučajeva glasale protiv ili su bile uzdržane ili nisu prisustvovale toj sednici.

“Mnoge od tih zemalja pokušavaju da kroz ovakve primere, između ostalog i priznanjem ili nepriznanjem Kosova, pokažu kolektivnom zapadu, odnosno zapadnim centrima moći, da nisu više voljne da vode poslušničku politiku prema njemu. To se pre svega odnosi na skoro sve zemlje afričkog kontinenta, ali i na dobar deo Latinske Amerike i dobar deo Azije. Ovde treba dodati i da je veoma značajna uloga ruske, a vrlo verovatno i kineske diplomatije u borbi za ostvarivanje srpskih nacionalnih interesa na međunarodnom planu, gde glasovi tih zemalja protiv nezavisnosti Kosova, protiv rezolucija poput one o Srebrenici, automatski sa sobom povlače to kako će glasati neke od pomenutih zemalja širom sveta, baš kao što je bio slučaj, primara radi, sa bivšom Jugoslavijom, koju su mnoge zemlje članice Pokreta nesvrstanih pratile kada je bilo reč o glasanju u nekim međunarodnim telima”, navodi Petrović.

Naš sagovornik je uveren i da proces povlačenja priznanja nije završen.

“Apsolutno sam ubeđen da postoji još nekoliko zemalja koje bi mogle da povuku priznanje takozvanog Kosova, a iz iskustva zemalja koje su to priznanje već povukle, pre svega je tu reč o zemljama karipskog regiona, znamo da su vlade tih zemalja priznavale tzv. Kosovo, nebivajući dovoljno obaveštene o čemu se zapravo radi i šta su tačno priznali. Neki od njih su dobijali neku simboličnu finansijsku pomoć od strane režima u Prištini, ali je Srbija u tom smislu uspela da uveri te zemlje da su napravile grešku i da to isprave”, kaže Petrović.

Kako dodaje, činjenica da nema novih priznanja Kosova u protekle četiri godine, velika je diplomatska pobeda Srbije, a u njenu korist idu i povlačenja priznanja, čemu se, kaže, pandan jedino može naći u kineskoj diplomatiji u vezi sa otpriznavanjem Tajvana.

Inače, Kosovo je poslednje priznanje dobilo od Izraela 4. septembra 2020. godine, a diplomatske odnose uspostavili su 1. februara 2021. godine.