Plan "Ahtisari plus, plus" – šta donosi, a šta uzima

Marti Ahtisari
Izvor: Blic

U iščekivanju raspleta i nastavka dijaloga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da se pred Beogradom uskoro može naći ultimatum: "Ahtisari plus, plus" plan – priznanje Кosova, poseban status za Srbe, u zamenu za članstvo u Uniji. Šta je nudio prvi Ahtisarijev plan pre 13 godina, šta plusevi donose, a šta uzimaju srpskoj strani?

Dve godine pre svog plana, kao medijator, u Beograd i Prištinu stigao je Marti Ahtisari. Finac, rođen u Sovjetskom Savezu, posredovanje je stavio na papir 2007. kao plan.

Između ostalog, plan je predviđao:

  • Šest novih ili proširenih srpskih opština na Кosovu;
  • Proširene opštinske nadležnosti;
  • Četrdeset pet zaštitnih zona oko najznačajnijih crkava i manastira, istorijskih spomenika;
  • Međunarodni civilni predstavnik i međunarodno vojno prisustvo.

"Oni su znali već 2006. godine kakav će biti ishod mog plana, kada je reč o statusu", rekao je Ahtisari.

Nadzirana nezavisnost nije bila prihvatljiva za Srbe, plan je odbačen u Beogradu, potom i u Njujorku, u Savetu bezbednosti pomoću veta Rusije.

Nebojša Čović, bivši šef Кoordinacionog centra za КiM, smatra da je taj plan poslužio kao igra, dimna zavesa, iza koje se, kaže, sakrilo formiranje odnosno pravljenje ustava Кosova, kao predigra za nezavisnost.

Dodaje da je Ahtisarijev plan imao dobre stvari vezane za decentralizaciju.

"Samouprava nije bila nikakav poklon Ahtisarija nego su se Srbi sa Кosova i Srbije izborili. Prvobitni plan međunarodne zajednice bio je da se verifikuje etničko čišćenje, a ono što nije učinjeno '99. nastavljeno je pogromom, o decentralizaciji se počelo govoriti posle pogroma", ukazuje Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za КiM.

Malo pre proglašenja kosovske nezavisnosti, stigla je nadogradnja prvobitnog plana.

"To je Išingerov predlog, to je ponuda s kraja 2007. u kojoj se navodi da Srbija ne treba da prizna, ali treba da se saglasi sa prijemom Кosova u UN. Što se našeg položaja tiče, nije šija nego vrat", napominje Proroković.

Autori oba plana 2009. sa kosovskim političarima zajedno su slavili godišnjicu samoproglašene nezavisnosti. Dve godine kasnije, o pravima na severu, ali i jugu počelo je da se razgovara u Briselu.

Sporazum je postignut 2013, a kao njegova glavna zaostavština viđena je zajednica 10 srpskih opština. Do danas samo na papiru. U međuvremenu, iako ne na papiru, u domenu spekulacija, nove opcije.

"Mi treba da biramo – ili razgraničenje ili federalizacija. Šta bi značila federalizacija? Ono što je RS u BiH. To bi trebalo da bude A plus plus. Najverovatnije sever, uz još veća prava Srba na jugu Ibra", navodi analitičar iz Prištine Fisnik Haljimi.

Plan sa dva plusa pomenuo je predsednik Srbije. Rekao je da će to biti usaglašena ponuda zapadnih saveznika Srbiji – priznanje Кosova uz poseban status za Srbe i članstvo u EU.

"Mislim da smo u trenutku kada ostaci dubokih država u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj polako gube svoje pozicije, zato im se žuri da sprovedu projekat iz devedesetih. Ne mislim da je bilo šta završeno, ja mislim da Srbija mora da izdrži pritiske, da pažljivo igra", smatra Nebojša Čović.

Za svoj rad u više zemalja, Marti Ahtisari dobio je Nobelovu nagradu za mir, koja je, prema njegovim rečima, opravdala njegov rad na Кosovu. Srbi na Кosovu, međutim, ni danas nisu dobili sva prava koja su im njegovim planom zagarantovana.