Politička bitka za mesto predsednika Kosova, DPK najbliži toj poziciji

Prošlo je više od mesec dana od hapšenja bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija, a rasprave o tome ko će preuzeti njegovo mesto još uvek traju, piše Bota Sot.

Nakon postizanja kompromisa oko usvajanja Zakona o ekonomskom oporavku, čini se da se pojavio znak da bi političke stranke mogle postići dogovor o mestu predsednika.

Politički analitičari na Kosovu aludiraju da je DPK glasala za Zakon o ekonomskom oporavku u zamenu za mesto predsednika.

Bitići: Svi bi mesto predsednika

Profesor i politički analitičar Enver Bitići rekao je da je neprihvatanje Zakona o ekonomskom oporavku, koji je nakon više neuspelih pokušaja na kraju usvojen, pokazalo je da se trenutna kosovska vlada bliži kraju.

"Zakon o ekonomskom oporavku dugo je bio blokiran, jer Skupština Kosova nije obezbedila kvorum za glasanje. Ni poslanici Samoopredeljenja, ni poslanici Srpske liste, ni DPK nisu ušli u salu, pa čak ni poslanici DSK, ABK i Nisme. Neuspeh nekih parlamentarnih sednica da se usvoji taj zakon bio je nesporan znak da se vlada urušava i kreće ka svom kraju“, rekao je Bitići.

Profesor je takođe spomenuo politički pritisak na DSK zbog mesta predsednka, navodeći da je pristup prema PDK bio oprezan.

"DSK je shvatila da se sve stranke zalažu za političku korist, kada je u pitanju mesto predsednika, i počela je da se približava Demokratskoj partiji Kosova. Ovaj pristup je nastavak neprincipijelnih političkih kompromisa ova dve stranke u prošlosti. Ali u svakom slučaju mislim da je to urađeno pažljivo. DPK nije glasala za ovu vladu, iako je njen osnivač, Tači, bio kum i tvorac ove vlade. Ali Tači je više voleo da se obezbedi glas poslanika ABK i odbio je da kaže poslanicima svoje stranke da glasaju za Hotijevu vladu“, rekao je on.

Bitići je naveo dva glavna razloga zbog kojih je DPK glasala za ovaj zakon. Jedan je taj što je DPK smatrao opasnim za svoju političku sudbinu da sada izađe na nove izbore i shodno tome želeo da produži život ove vlade što je više moguće.

"Prekjuče je DPK glasao za zakon DSK i vladu Abdulaha Hotija. To se dogodilo iz jednog od ova dva razloga: Ili je Isa Mustafa obećao gospodinu Hodžaju mesto predsednika Kosova, ili DPK smatra opasnim za svoju političku sudbinu da sada izađe na nove izbore.U svakom od ovih slučajeva, vladi zaraženoj kovidom-19 još uvek se daje kiseonik da bi ostala živa“, podvukao je Bitiži.

Međutim, rekao je da jednostrana saradnja DSK sa DPK, isključujući ABK, dovodi do političkog sukoba. Na ovaj način je ugroženo glasanje za mesto predsednika, za šta su potrebne dve trećine glasova Skupštine Kosova.

"Smatram da je nemoguća jednostrana odluka dve ili tri političke stranke o predsedniku, jer bi to dovelo do političkog sukoba bez presedana. Ako se DSK i DPK jednostrano odlučili o mestu  predsednika, pored Samoopredeljenja, parlament bi napustili i ABK i neki poslanici DSK. Čak i ako bi Srpska lista učestvovala u glasanju, i dalje ne bi bila obezbeđena  dvotrećinska većina u parlamentu. Ustavni sud je odlučio da ako ne može da se obezbedi dve trećina glasova u parlamentu, onda je glasanje nelegalno “, rekao je Bitići.

Neuspeh predsedničkih izbora, prema Bitiču, mogao bi direktno uticati na dijalog sa Srbijom, jer, kako je naveo, vlada u Beogradu poručuje međunarodnim partnerima da „Albanci na Kosovu nisu sposobni za samoupravu i stvaranje institucija nezavisne države“.

Bitići smatra da bi se na taj način pomogla pozicija Srbije u Dijalogu. Time bi se, kako je naveo, obistinilo ono što je rekao nekadašnji srpski premijer Nikola Pađić da „Albanci neće moći da grade i vode državu čita vek, zato ih treba prepustiti nama da ih obrazujemo“.

Bitici je rekao da Mustafa i Hodžaj mogu da pokušaju da vladaju zajedno, ali da bi mogli da obnove srpsku antialbansku propaganndu iz 1913. Takođe je pozvao Srpsku listu da ne učestvuje u ovome.

"Ako Isa Mustafa i Enver Hodžaj žele da obnove srpske antialbanske propagandne šeme iz 1913. godine, neka onda u pokušaju da odluče o novom predsedniku. U suprotnom, pitanje predsednika trebalo bi da bude uklonjeno sa dnevnog reda, a zemlja bi trebalo da izađe na nove izbore. Legitimna vlada koju glasaju građani Kosova potrebna je da bi mogla da bira nove institucije zemlje, uključujući i predsednika. Možda je Kosovo naučilo lekciju da ne glasa za saveznike Srpske liste, tačnije i jasnije, saveznike Aleksandra Vučića“, zaključio je profesor Bitići.

Ahmeti: Smanjena moć vladajućih partija

Politički analitičar Hidajet Ahmeti kaže da je usvajanje Zakona o ekonomskom oporavku pokazalo da je smanjena politička moć vladajućih partija i da bi trebalo da se ide na vanredne izbore.

On je podršku DPK za usvajanje  tog zakona nazvao političkom igrom, kako bi vodeće stranke zadržale svoju moć.

"Priroda njihovog političkog delovanja zasniva se na političkom makijavelizmu, jer za očuvanje i održavanje moći svaki način na koji deluju opravdava se manipulativnom logikom “, rekao je Ahmeti.

Ahmeti je rekao da treba postojati svest o racionalnoj i konceptualnoj osnovi za kažnjavanje političkih partija.