Političke rasprave dodatno uznemiravaju porodice nestalih

Nestali, lokacija.jpg
Izvor: Koha ditore

Politika je kriva! Barem tako veruju rođaci ljudi koji se vode kao nestali od završetka rata na Kosovu 1999. Reč je o izostanku pomaka u pronalaženju tela nestalih 1.617, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Da je tako slažu se i dvojica predstavnika Resursnog centra koji okuplja udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu, jedan etnički Albanac i drugi etnički Srbin. Naglašavaju da potraga za njihovim najmilijima stoji.

Bajram Ćerkini i Negovan Mavrić, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, ukazuju da je razlog zastoja u politizaciji ovog humanitarnog pitanja, na čije reševanje su se Kosovo i Srbija obavezali i Briselskim sporazumom.

Umesto bilo kakvih saznanja, porodice koje duže od dve decenije tragaju za svojima, prate razmenu optužbi među komisijama vlada Kosova i Srbije za nestala lica. Uzajamno se optužuju za "nesaradnju, neozbiljnost i nedostatak ozbiljnog angažovanja u rasvetljavanju sudbine nasilno nestalih tokom rata na Kosovu 1998-1999" godine.

Porodice žrtve nesaradnje

"Političari su doveli do stagnacije u ovom procesu, ne rešava se sudbina nestalih jer se time moraju otkriti i ratni zločini", zaključuje Ćerkini, koji od kraja rata do danas traga za nestalim sinom.

Kao primer navodi poslednja iskopavanja na masovnoj grobnici kod Sjenice, na jugozapadu Srbije.

"Takmiče se. Kažu imali smo satelitske snimke, nisu pronađeni (posmrtni ostataci). To znači da se odlaže proces za još pet godina, pretraživanja u tom rudniku", kaže on.

I Negovan Mavrić podvlači da trenutno nema komunikacije između dve strane.

"Gde nema saradnje, nema ni pomaka o pronalaženju masovnih grobnica. Veliki je problem nesaradnja radne grupe", kaže Mavrić, kome je nestali brat pronađen 2004. godine, kada su njegovi ostaci identifikovani i sahranjeni.

On poručuje da Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica očekuje početak pretrage nekoliko lokacija na Kosovu, za koje se sumnja da su masovne grobnice.

U Štimlju nisu pronađeni ostaci

U Međunarodnoj organizaciji za nestala lica (ICMP) saopštili su da je pretraga na lokaciji u Štimlju kod Sjenice obavljena transparentno uz učešće srpskih i kosovskih komisija za nestala lica, forenzičara sa Kosova i Srbije, kao i forenzičkih stručnjaka ICMP-a i Euleksa.

Kako se dodaje u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa pretraga terena je započeta na predlog kosovske komisije za nestala lica na osnovu informacija svedoka, te da nakon temeljnog istraživanja nisu pronađeni ljudski ostaci.

"Zajedničkim dogovorom kosovske i srpske komisije za nestala lica, ekshumacija je zatvorena. Bez obzira na to, ukoliko se pojave nove informacije o nestalim osobama i tajnim grobnicama, bilo koju lokaciju treba ponovo istražiti", navode iz ICMP-a.

Na pitanje da li eventualni sporazum Kosova i Srbije u okviru dijaloga može da doprinese rasvetljavanju sudbine nestalih lica, iz ICMP-a navode da će efekta biti samo ako dve vlade prihvate odgovornost da istraže slučajeve nestalih lica u skladu sa vladavinom prava.

"Rešavanje pitanja nestalih mora da se zasniva na odgovornosti vlade i vladavini prava, kao neophodnom elementu u izgradnji poverenja između Beograda i Prištine i obezbeđivanju poverenja porodica nestalih iz svih zajednica", zaključeno je.

Za koliko osoba se još traga?

Prema navodima kosovske komisije za nestala lica, poslednja istraživanja su sprovedena pre oko dve nedelje, izvršena su iskopavanja na muslimanskom groblju u prizrenskom selu Planjan, gde su pronađeni posmrtni ostaci jedne osobe. Tvrde da su, na poziv kosovske strane, procesu iskopavanja prisustvovali i predstavnici delegacije iz Srbije.

U aprilu 2011. godine bilo je registrovano 1.821 nestalih osoba tokom rata na Kosovu. Prema podacima vladine kosovske komisije za nestala lica, trenutno se 1.617 osoba vodi kao nestalo. Dakle, u proteklih 11 godina rasvetljena je sudbina samo 204 osobe koje su se vodile kao nestale, dok je na Kosovu pronađeno više od 140 posmrtnih ostataka.

Međusobne optužbe o lokaciji Štavalj

Predsednik komisije za nestala lica Vlade Kosova Andin Hoti je u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa ocenio da srpska strana izbegava odgovornost oko pitanja rešavanja sudbine nestalih lica i dodaje da Beograd ne pruža tačne informacije o lokacijama masovnih grobnica.

"Zato smo stalno insistirali na pristupu ratnim arhivama koje mogu da pomognu. Ne samo u ovom slučaju (Štavalj, kod Sjenice na jugozapadu Srbije), već smo u kontinuitetu govorili da je destruktivni pristup Srbije vezan za kontinuiranu politizaciju i nepouzdane informacije, što rezultira odugovlačenjem procesa (identifikovanja masovnih grobnica) i izostankom rezultata", navodi Hoti.

Lokacija Štavalj je pretraživana 13 dana ali je 25. maja konstantovano da nisu pronađeni posmrtni ostaci.

Istog dana komisija Vlade Kosova za nestale saopštila da, iako je od predstavnika srpskih institucija neprestano tražila da podele svaku informaciju iz njihove arhive, uključujući i za lokaciju Štavalj, "to se nije desilo".

Sa druge strane, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović to demantuje.

"Želim da još jednom ponovim da je to informacija koju smo dobili od prištinske strane, da smo mi tražeći dodatne informacije, dobili i dva satelitska snimka. Ja sam zahvalan američkoj strani koja je omogućila predstavniku Crvenog krsta da pribavi ta dva satelitska snimka. Ta lokacija (Štavalj) je do detalja pretražena", navodi Odalović.

Dodaje da će ta lokacija, ali i svaku drugu, biti ponovo pretražena ukoliko pristignu nove informacije.

Odalović tvrdi i kako kosovska strana već godinama ne reaguje na njihove zahteve za proveru najmanje devet lokacija, za koje se sumnja da su masovne grobnice.

Neki od zahteva srpske strane su da se proveri lokacija Košare (opština Đakovica), Lapušnik (Glogovac), Javor (Suva Reka), Dojnica (Prizren).

"Uz dokumentaciju koju smo predali, postoji sasvim dovoljno razloga da se provere te informacije na tim lokacijama", kaže Odalović.

Međutim, Andin Hoti poručuje da su optužbe srpske strane deo strategije, da se izbegne mogući međunarodni pritisak na Srbiju da učini više na rasvetljavanju sudbine nestalih.

"O tome svedoči podatak da je na Kosovu istraženo 2.700 lokacija, što znači iskopavanja na svaka četiri kvadratna kilometra teritorije Kosova", naglašava Hoti.

Zašto nema saradnje?

Prema podacima vladine komisije Srbije za nestala lica poslednji sastanak radne grupe, koju čine predstavnici Prištine i Beograda, održan je septembra 2020. godine, dok je "ad hok" sastanak održan i decembra 2020.

Veljko Odalović uverava da je Priština ta koja sada treba a izbegava da sazove naredni sastanak radnih grupa za nestala lica, koji je prema njegovoj oceni, "hitno potreban".

"Do prošle godine smo dva sastanka godišnje održavali, nekada i više, a evo sada ulazimo u drugu godinu da Priština ne reaguje i ne zakazuje sastanak", rekao je.

Radio Slobodna Evropa nije uspeo da dobije precizan odgovor od kosovske strane na ove optužbe Srbije, jer je predsednik komisije Andin Hoti odgovore poslao pismenim putem.

Zajednička radna grupa za nestala lica osnovana je 2004. godine, pod pokroviteljstvom specijalnog predstavnika za Kosovo generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Veljko Odalović iznosi da je kroz mehanizam radne grupe rešena sudbina 1.807 nestalih lica, među kojima je bilo 1.500 kosovskih Albanaca.

Međutim, predsednik kosovske komisije Andin Hoti je u ranijoj izjavi za Radio Slobodna Evropa naveo da je većina tih slučajeva koje Odalović pominje, rešeno tokom 2000. godine zbog pritiska međunarodne zajednice na Srbiju, te podvlači da u tom periodu radna grupa nije ni postojala.

Optužbe stižu i po pitanju razmene informacija.

Odalović tvrdi da je Srbija sa Kosovom podelila 2.417 dokumenata a da zauzvrat nije dobila nijednu informaciju, koja bi mogla da doprinese rasvetljavanju sudbine nestalih lica iz srpske zajednice.

"Primera radi, mi smo dostavili informacije o sedam lokacija u Severnoj Mitrovici na groblju muslimanskom, koje smo mi pribavili iz naših arhiva komunalnih preduzeća i ostalih službi. Mi smo pronašli sedam tela kosovskih Albanaca, koje smo identifikovali i predali porodicama", kaže on.

Andin Hoti istovremeno poručuje da im je srpska strana predala dokumenta koja, kako navodi, nisu imala nikakav suštinski značaj.

"To znači da u njima ne možemo ništa da pronađemo", rekao je on.

Pitanje nestalih u Briselskom sporazumu

Pitanje nestalih lica je pokrenuto i u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, koji se posredstvom Evropske unije vodi u Briselu.

Jedan visoki diplomata EU je krajem aprila rekao da su Kosovo i Srbija "veoma blizu" potpisivanja dva sporazuma o nestalim licima, ali do sada taj sporazum nije zvanično postignut.

Prethodno je kosovski premijer Aljbin Kurti zatražio da se sa čela srpske komisije za nestale smeni Veljko Odalović, jer je član Socijalističke partije Srbije koju je 90-ih vodio tadašnji predsednik Slobodan Milošević.

Tokom rata na Kosovu 1998-1999. ubijeno je oko 13.000 osoba iz svih etničkih zajednica, više od 800.000 je bilo raseljeno a oko 6.000 nestalo.

U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca. Do sada je iz Srbije na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka, prenosi Radio Slobodna Evropa.