Poslanici PDK i ABK: Kurtijeva vlada osiromašila građane

Poslanik Demokratske partije Kosova Ferat Šalja izjavio je da je uznemirujuće i nerealno da ministar finansija Hekuran Murati iznosi brojke koje se ne poklapaju sa ekonomskim razvojem na Kosovu, dok poslanik Alijanse za budućnost Kosova Palj Ljekaj ističe da su građani za vreme vlade kosovskog premijera Aljbina Kurtija siromašniji, prenosi Gazeta blic.

"Depoziti porodičnih ekonomija su prvi put premašili cifru od četiri milijarde evra", saopštio je ministar finansija Kosova Hekuran Murati. Međutim, poslanici opozicije se ne slažu sa tim.

Poslanik DPK Ferat Šalja ističe da povećanje depoziti porodičnih ekonomija ne znači razvoj i ulaganje na Kosovu.

„Ono što je nerealno i uznemirujuće je kada ministar iznosi brojke koje se ne poklapaju sa logičnim ekonomskim razvojem zemlje. Ako su porodični depoziti povećani u banci, to ne znači razvoj ili ulaganje, to je realna činjenica, da se depoziti drže u bankarskom sistemu zbog ekonomskih šokova, zbog nedostatka investicija, suženog zakonodavnog i ekonomskog prostora, za kruženje njihovog novca“, kaže on.

Šalja ocenjuje da je vlast osiromašila građane sistemom koji je podmetnula, i da građani odlaze sa Kosova.

„Ovim sistemom koji je vlast podmetnula definitivno je osiromašila građane, jer novac može biti u bankarskom sistemu, ali građani odlaze iz zemlje, mladi odlaze, alati u bankarskom sistemu ne stvaraju radna mesta, zato imamo na hiljade praznih radnih mesta, bez radne snage i ove cifre su najrealniji pokazatelj da nemamo ekonomski razvoj, ali imamo pražnjenje Kosova, imamo izuzetno štetne mogućnosti koje donosi vlada zatvaranjem radnih mesta i teranjem investitora“, rekao je Šalja.

Poslanik Alijanse za budućnost Kosova Palj Lekaj izjavio je da Muratijeva izjava ne pokazuje realno stanje.

„Izjava ministra Hekurana Muratija o povećanju depozita stanovništva za preko četiri milijarde evra je pokušaj da se promoviše ekonomski uspeh Kurtijeve vlade, ali to ne pokazuje pravo bogaćenje građana“, kaže on.

Prema njegovim rečima, povećanje depozita može biti rezultat straha od ekonomske neizvesnosti.

„Povećanje depozita nije nužno pokazatelj opšteg blagostanja. To može biti posledica straha od ekonomske neizvesnosti, gde građani biraju da više štede zbog nedostatka mogućnosti za ulaganja ili povećanja cena“, ocenjuje Ljekaj.

On dodaje da se uz Kurtijevu vladu građani osećaju siromašnije.

„Moramo uzeti u obzir i visoku inflaciju koja je podigla troškove života i uticala na građane da budu oprezni sa potrošnjom. Ovo povećanje depozita može ukazivati više na krizu poverenja u privredu nego na realno bogaćenje. Dakle, ne može se reći da su građani pod Kurtijevom vladom postali bogatiji, naprotiv, mnogi od njih se mogu osećati siromašnijim zbog niske kupovne moći i nedostatka održivog ekonomskog razvoja“, navodi Ljekaj.