Povratak Srbije na kontinent budućnosti

Koliko ljudi u Srbiji zna da je Beograd bio jedina prestonica u Evropi u kojoj su organizovane masovne demonstracije protiv italijanske okupacije Etiopije pre Drugog svetskog rata? A da su građani Zambije u glavnom gradu Lusaki 72 dana protestvovali tokom agresije NATO na SRJ 1999. godine? Ili da je krajem osamdesetih godina tadašnja SFR Jugoslavija bila najveći svetski izvoznik kakaoa, zahvaljujući barter aranžmanima sa afričkim državama?

Ove "pikanterije" pomenuo je šef srpske diplomatije Nikola Selaković u jednom jutarnjem programu po povratku iz Zambije, gde je kao jedini zvaničnik iz Evrope uz ministra za Afriku Ujedinjenog Kraljevstva, prisustvovao državnoj sahrani Keneta Kaunde, borca za nezavisnost i prvog predsednika ove istočnoafričke države. Selaković je zapravo govorio u dugim istorijskim vezama Srbije sa narodima i državama Afrike, najavljujići da će se Srbija ubuduće naročito baviti svojim prisustvom na afričkom kontinentu.

"Afrika predstavlja kontinent budućnosti, čiji ogromni potencijali konačno, nakon vekova zaostajanja, počinju da se aktiviraju u punoj meri", ukazuje državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović.

On je to kazao objašnjavajući zašto su važni odnosi sa zemljama Crnog kontinenta i da li je podrška u rešavanju pitanja Kosova i Metohije jedini razlog za obnavljanje starih veza.

"Snažan ekonomski rast mnogih afričkih država i demografska ekspanzija praćena brzim smanjivanjem stope siromaštva podižu njihovo samopouzdanje, kao i ambicije u spoljnoj politici. Kada se ti trendovi današnjice susretnu s tradicionalnom naklonošću Afrikanaca prema našoj zemlji zbog podrške koju smo im nesebično pružali u doba dekolonizacije, ali i nakon toga kada je Jugoslavija aktivno sudelovala u infrastrukturnom i opštem privrednom razvoju tih država, otvara se prostor za izdašnu valorizaciju, kako na ekonomskom, tako i na političkom planu, a što svakako ide ruku pod ruku" kaže Starović za Politiku.

Raniji predsednik Srbije Boris Tadić i njegov šef diplomatije Vuk Jeremić, u nameri da ožive veze sa Pokretom nesvrstanih, između ostalog, organizovali su 2011. godine i svečanu konferenciju povodom pola veka tog pokreta.

Mnogi su bili iznenađeni čak i činjenicom da nesvrstani uopšte još postoje, ali i takvom intencijom u spoljnoj politici koja je preovlađujuće bila okrenuta Zapadu, evropskim integracijama i obnavljanju odnosa sa SAD. Bilo je to desetak godina posle pada Miloševića, ubrzo posle jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i u doba kada evroentuzijastički žar građana Srbije već uveliko počinje da splasnjava. Tada smo se opet setili starih prijatelja.

"Da, Afriku smo zanemarili u prethodnom periodu, posebno nakon petooktobarskih promena, pa do postavljanja Ivice Dačića na mesto ministra spoljnih poslova" primećuje istraživač saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Danilo Babić za Politiku.

Izuzetak je Libija s kojom je Srbija imala saradnju i za vreme Tadiceve administracije. Ali, kao jedini pravac spoljne politike posle Petog oktobra izabrali smo evropske integracije.

"Za to vreme pojedine afričke zemlje, poput Gane, povukle su ambasadu. Prethodno, a ubrzo nakon raspada SFRJ, ambasade iz Beograda povukle su Etiopija i JAR. Pored toga, pojedina rešenja Srbije na ambasadorskim položajima u zemljama Afrike nisu bila adekvatna, bilo je čak i određenih diplomatskih skandala. Srećom, sada u Africi imamo i veoma kvalitetne ljude poput ambasadora Aleksandra Ristića u Etiopiji", ističe sagovornik Politike.

Pre dolaska Dačića za šefa diplomatije i početka akcije povlačenja priznanja Kosova, u odnosima sa afričkim zemljama Vuk Jeremić i oživeo program “Svet u Srbiji” - dolazak stranaca kod nas na školovanje, obično iz zemalja Globalnog juga, bivših i sadašnjih nesvrstanih.

"Međutim, sve to je bilo nekako ispod žita, kao da se krilo od naših zapadnih partnera. Sadašnji nivo saradnje je mnogo sistematičniji, podignut je na viši nivo i o njemu se javno govori", ocenjuje Babić.

U međuvremenu, vlada Srbije je 2017. godine proglasila 25. maj za Dan prijateljstva sa narodima Afrike u znak sećanja na taj datum 1963. godine, kada je osnovana Organizacija afričkog jedinstva, kao instrument za ostvarenje težnji afričkih naroda za slobodom, nezavisnošću i napretkom. Od tada se obeležava svake godine o čemu se stara Ministarstvo spoljnih poslova.

"Ne potcenjujući delovanje naše diplomatije u prethodnom periodu, i ne sporeći dobre namere onima koji su je vodili, smatram da su rezultati ipak bili odviše skromni. Tradicionalna prijateljstva, kao i ubrzani ekonomski razvoj kojem smo jednako posvećeni, nalažu nam da proširimo horizont ambicija i postavimo daleko više ciljeve", kaže Starović.

Sada je, prema njegovim rečima, pravo vreme da se srpske kompanije uključe u projekte i pokrenu poslovanje na kontinentu koji iz godine u godinu uzima sve veće učešće u globalnom rastu. Tamo će biti dočekane raširenih ruku, a komparativnu prednost će svakako imati i u vidu usluga raširene diplomatske mreže koju Srbija održava na tom kontinentu.

"Takođe, Srbija predstavlja idealno mesto s kojeg afrička preduzeća mogu voditi svoje operacije u Evropi, a Beograd je širom Afrike prepoznat kao grad u kojem su svi dobrodošli", dodaje državni sekretar.

Poslednji veliki skup na temu odnosa s Afrikom održan je u septembru 2019. Godine, malo pred početak pandemije kovid-19. Tada je Dačić, kao šef diplomatije, naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene između Srbije i afričkih zemalja nešto manje od 200 miliona dolara na godišnjem nivou i da to ukazuje da ima prostora za jačanje saradnje kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu.

Na poslednjoj konferenciji “Kontinentalne mogućnosti u oblasti trgovinske i investicione saradnje između Afrike i regiona Zapadnog Balkana: Srbija kao ogledni primer” Dačić je istakao da ne postoji zemlja u Africi u kojoj Srbija nije nešto izgradila, ali i da ne postoji zemlja čiji se studenti nisu školovali u Jugoslaviji, kao i da danas potencijala ima naročito u oblasti poljoprivrede i energetike.

Osnov za saradnju sa afričkim zemljama je naravno i ekonomija, jer je logično, kaže Babić, da srpski proizvodi budu konkurentniji na teritoriji Afrike.

"Naravno, ekonomska saradnja može da se pospeši i u drugom smeru - možemo direktno da uvozimo od njih, a ne preko posrednika što obično radimo. Postoji i veliki prostor za naše stručne kadrove, jer Afrika i danas kuburi sa stručnjacima iz svih oblasti. A tu je i tradicija koja može da se nastavi - u oblasti arhitekture, građevinarstva, vojne industrije, obuke vojske. To, naravno, ako govorimo o bilateralnoj saradnji, isključivo u zemljama koje nemaju neke secesionistički ili ratne probleme", ističe on i podseća da su srpski mirovnjaci već raspoređeni u mirovnim operacijama Ujedinjenih Nacija širom Afrike a najviše ih je, čak 72, u Centralnoafričkoj Republici.

Ministar Selaković je potencirao naše "držanje veze s afričkim državama, ali i s ljudima koji su nekada obrazovanje sticali u Beogradu".

MPS će, kako je najavio, napraviti bazu podataka ljudi koji su ovde studirali u vreme Jugoslavije a za one koji su deo projekta "Svet u Srbiji ozbiljno" se prvi put radi na organizaciji alumni kluba. U ovoj akademskoj godini Vlada Srbije je opredelila 196 stipendija, najviše do sada, za studente iz Afrike, Azije i Latinske Amerike. Ti ljudi će sutra biti jedni od najboljih promotera Srbije, ukazao je Selaković.