Pravnici: Pretnje Prištine Srbiji tužbom za genocid bez pravnog osnova

Međunarodni sud pravde u Hagu
Izvor: icj-cij.org

U danu kada je premijer Kosova Aljbin Kurti imenovao direktora Instituta koji će se baviti zločinima počinjenim u ratu 1998. i 1999. godine, ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu saopštila je da se Vlada Kosova bavi tužbom za genocid protiv Srbije. Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da za tužbu za genocid protiv Srbije ne postoje uslovi jer Kosovo nije član Ujedinjenih nacija ni potpisnik Konvencije o zabrani genocida, dok povodom formiranja Instituta upozoravaju da on može da bude upotrebljen u političke svrhe.

Hadžiu je juče rekla da je tužba za genocid u "vladinom programu", kao i da su premijer Aljbin Kurti, predsednica Vjosa Osmani i predsednik parlamenta Gljauk Konjufca angažovani u tom procesu. 

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić, povodom najava iz Prištine da se sprema tužba za genocid protiv Srbije, za Kosovo onlajn kaže da za tako nešto nema osnova i da je to više, kako je rekao, medijska priča zbog pritiska na Srbiju.

"Pravno gledano ovakve pretnje su apsolutno nerealne, ne postoje ni procesni ni materijalni uslovi za takvu vrstu tužbe. Materijalni ne postoje jer ni činjenice nisu na strani eventualno takve zamisli a procesne ne postoje jer Kosovo nije ni član UN ni potpisnica Konvencije o zabrani genocida niti može biti stranka u postupku pred Međunarodnim sudom pravde koji bi trebalo da bude nadležan za tako nešto. Ovde je čini mi se reč više o medijskoj priči i pritisak na Srbiju“, kaže Čelić.

Na pitanje da li su ovakve najave samo unutrašnje potrebe ili poziv Zapadu za novi pritisak na Srbiju, Čelić kaže - i jedno i drugo.

„Čini mi se da ima elemenata i jednog i drugog. Režim Albina Kurtija čini sve da izgradi svoj „imidž“ na jednoj nažalost antisprskoj diskiminatorskoj politici koju brutalno sprovodi poslednjih meseci na Kosovu pa se ovim obraća i svom biračkom telu s jedne strane a s druge strane se čini, s obzirom da on često vuče poteze u saglasnosti sa jednim delom međunarodne zajednice, odnosno sa jednim delom zapadnih sila pa možemo spekulisati sa time da postoji jedna vrsta dogovora da ovakvim medijskim nastupom izvrši dalje pritisak na Srbiju u smislu eventualno odustajanja od Rezolucije 1244 i od nacionalnih i državnih interesa na teritoriji Kosova“, kaže Čelić.

Advokat Branko Lukić ističe da na formiranje prištinskog Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu Srbija ne treba da gleda kao na dimnu zavesu i da postoji velika opasnost da se on koristi u političke svrhe. Kako kaže, poznato je kako Zapad funkcioniše, i to će, smatra, pokušati da iskoriste, pre svega, protiv Srbije. 

„Možda će doći do zahteva, kao što smo videli, da Kosovo traži izručenje naših ljudi što je nemoguće prema bilo kojem pravu. Prvo, mora da postoji država, a Kosovo nije država. Mora da postoji ugovor između država, između Srbije recimo, i Kosova, da bi mogao neko da se izruči. U ovom momentu sigurno takva mogućnost ne postoji, ali sutra, kako se Zapad odnosi prema Srbiji i Srbima, možemo da dođemo u veliku opasnost da stvarno dođe do hapšenja i izručivanja ljudi na Kosovu, da im se dole sudi, što bi bilo i za te ljude i za državu katastrofa“, rekao je Lukić.

Kada su ovakve stvari u pitanju, Lukić ističe da ne treba „zabijati glavu u pesak“.

„Sudilo bi im se očito u Prištini, a posledice bi mogle da budu da im se da recimo mogućnost da tuže za naknadu štete pred Međunarodnim sudom pravde, što je pokušala Bosna i Hercegovina, naravno nisu uspeli pošto nije bilo nikakvih osnova za to. Pravo nije egzaktna nauka, pravo može da bude i crno i belo, obično i sivo, ali može da bude velika opasnost i za te ljude i za državu“, zaključo je Lukić.

Kosovski premijer imenovao je juče Atdea Hetemija za izvršnog direktora Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu i tom prilikom istakao da „oživljavaju Institut koji će se baviti zločinima Srbije u ratu 1998-1999".