Prenkaj: Građani srpske zajednice imaju najviši standard ljudskih prava sa ustavnim garancijama

Bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj mišljenja je da građani srpske zajednice na Kosovu imaju najviši standard ljudskih prava sa ustavnim i zakonskim garancijama i da ne stoje tvrdnje patrijarha srpskog Porfirija iznete u pismu poslatom svetskim državnicima, kao i papi Lavu XIV, da Zakon o strancima dovodi u pitanje opstanak srpskog naroda i pravoslavnih svetinja na Kosovu.

Patrijarh Porfirije, podsetimo, u pismu upućenom važnim evropskim i svetskim državnicima, uoči 15. marta, za kada je bio najavljen početak primene Zakona o strancima, pozvao je strane zvaničnike da upotrebe svoj autoritet kako bi vlasti u Prištini obustavile primenu krajnje diskriminatornog zakona o strancima. 

Upozorio je i da primenom ovog zakona ne bi bio doveden u pitanje samo rad Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, osnovnih i srednjih škola koje srpski đaci pohađaju po programima svoje države, rad celokupnog zdravstvenog sistema u kome se medicinski zbrinjavaju Srbi sa KiM, nego i opstanak srpskog naroda i pravoslavnih svetinja.

Prenkaj ocenjuje da su pisma poslata trima silama: SAD, kao jednoj od globalnih sila, Rusiji, tradicionalnim savezniku i Vatikanu, kao važnom centru hrišćanstva.  

„Dotičući se suštine ljudskih prava, patrijarh Porfirije cilja da pokrene svetske kancelarije da skrenu pažnju kosovskim zvaničnicima. Poseta evropskog izaslanika za pregovore gospodina Sorensena premijeru Kurtiju je rezultirala dogovorom o početku primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima, 'uz neke dodatne mere' po pitanju građana srpske zajednice na Kosovu, kao i onih koji imaju delatnost na Kosovu a nisu građani Kosova. Svedočimo da premijer Kurti pravi neprincipijelne kompromise, na teme koje se preobraćaju na pregovarajuće teme uz nadgledanje pa i uz intervencije međunarodne zajednice“, naveo je Prenkaj za Kosovo onlajn.

On ističe i da je prihvatanje dokumenata koje su izdale „ilegalne vlasti takozvane 'Kancelarije za Kosovo i Metohiju' nezakonito i da predstavlja kršenje državnog suvereniteta Kosova“.

„Smatram da ovakvim i sličnim stavovima, Srpska pravoslavna crkva ne služi ekumenizmu sa Svetom stolicom, drugim crkvama pa i međuverskom dijalogu sa drugim verskim zajednicama“, kaže Prenkaj.

Vatikan je, kako ukazuje, poznat kao moralni univerzalni autoritet sa otvorenim dijalogom sa svim političkim, kulturnim i religijskim centrima. 

„Mislim da je kroz ekumenizam i dijalog Sveta Stolica u konstantim dobrim odnosima sa lokalnom Katoličkom crkvom na Kosovu, Srpskom pravoslavnom crkvom, kao i sa Islamskom zajednicom Kosova“, napominje on. 

Govoreći o odnosima Kosova i Svete stolice, on navodi da je nedavno Prizrenska biskupija od statusa administrature Svete Stolice podignuta na status posebne biskupije koja više nije podređena Skopskoj nadbiskupiji.

Podseća i na odvojene sastanke kosovskih zvaničnika, premijera Kurtija i Vjose Osmani u Vatikanu sa papom Franjom 2023. godine, na sastanke Osmani sa papom Lavom XIV i državnim sekretarom Svete Stolice kardinalom Pjetrom Parolinom (2025), i na susret nekadašnjeg predsednika Kosova Ibrahima Rugove sa papom Jovanom Pavlom II. 

„Posete viših zvaničnika Kosova Vatikanu od deklaracije nezavisnosti, pa i pre, važan su prioritet spoljne politike Kosova. Kosovo je unilateralno otvorilo specijalnu Misiju pri Svetoj Stolici. Međutim Kosovo još uvek nije priznato sa strane Vatikana. Jedno od glavnih obrazloženja zvaničnika Vatikana je da je Sveta Stolica u ekumenskom dijalogu sa Moskovskom i Beogradskom patrijaršijom i da priznaje zemlje članice Ujedinjenih nacija“, navodi Prenkaj. 

On podseća i na zvaničnu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Vatikanu, 2019. godine i njegove susrete sa papom Franjom i državnim sekretarom Svete Stolice kardinalom Pjetrom Parolinom i izjavu srpskog predsednika pre polaska na susret sa papom: „Idem kod pape da molim da ne priznaju Kosovo“.

Bilo je pokušaja, kaže Prenkaj, od strane Vatikana da dođe do posete pape Srbiji. 

„Papa Benedikt XVI je 2013. za 1.700 godišnjicu Milanskog edikta, najavio posetu Nišu, mestu rođenja Cara Konstantina Velikog, koji je za Srpsku pravoslavnu crkvu, svetac. Tadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej rekao je da bi pozdravio posetu pape, ali se Ruska pravoslavna crkva navodno protivila toj ideji“, naveo je Prenkaj.

Bivši kosovski ambasador u Rimu, ukazuje i na izjavu od 17. februara 2008. godine, tadašnjeg portparola pape Benedikta XVI, oca Lombardija, da „jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova – na osnovu preporuka sadržanih u planu UN, posrednika Martija Ahtisarija – stvara novu situaciju koju će Sveta Stolica, naravno, pažljivo pratiti, a takođe će morati da proceni sve zahteve koje dobije u tom pogledu“.

Ova izjava je od strane kosovskih zvaničnika, ističe Prenkaj, tumačena kao implicitno priznanje.