Proroković: Ne verujem da će države arapskog sveta menjati stavove oko Kosova i Metohije

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dušan Proroković izjavio je za Kosovo onlajn da se međunarodno okruženje komplikuje do tih razmera da sumnja da će veliki broj država, pa čak i njih nekoliko, pogotovo u arapskom svetu, menjati svoje stavove oko Kosova i Metohije.

Komentarišući nedavni sastanak predsednice Kosova Vjose Osmani sa generalnim sekretarom Arapske lige Ahmedom Abul Geitom tokom kog je ona naglasila potrebu za podrškom u procesu priznavanja Kosova od strane država članica ove organizacije koje nisu preduzele ovaj korak, Proroković kaže da svako radi svoj posao i da to što Osmani lobira nije čudno.

S obzirom na to da je Geit iz Egipta, zemlje koja je priznala Kosovo, ali koja je tu odluku potom i „zamrzla“, Proroković kaže da to što je generalni sekretar Arapske lige iz Egipta ne mora ništa da znači. 

„Međunarodne organizacije imaju svoju strukturu, logiku i osnivačka dokumenta. On je tu da zastupa stav jedne međunarodne organizacije, a ne stav Egipta i svoje izjave usmerava prema tome, jer u islamskom svetu i u Arapskoj ligi postoje zemlje koje su uspostavile bilateralne odnose sa Prištinom i one koje su ekstremno protiv toga i koje u velikoj meri pomažu Srbiji“, navodi Proroković.

Susret Osmani sa Geitom, dodaje on, bio je protokolaran i ne misli da može da donese veliki rezultat jer se, kako kaže, bilateralnim akcijama ne otkriva nikakva nova istina i ne utiče na promenu stava. 

„Stav oko Kosova ipak kreira međunarodno okruženje, a međunarodno ili strategijsko okruženje se komplikuje do tih razmera da sumnjam da će neki veliki broj država, pa i nekoliko država menjati svoje stavove oko Kosova i Metohije, pogotovo u arapskom svetu. To se sada posmatra i kroz prizmu izraelsko-palestinskog sukoba, kroz prizmu ukrajinskog sukoba i kroz nove inicijative koje vidimo da izlaze u javnost svakog dana a tiču se Bliskog istoka, koji jeste jedan od prioriteta u strategijama Arapske lige. Zbog svega toga mislim da će dometi razgovora Osmani biti vrlo skromni“, kaže naš sagovornik. 

Iako ne isključuje mogućnost da u narednim mesecima „iskoči“ neka zemlja u svetu koja će uspostaviti bilateralne odnose sa Prištinom, to, kako ističe, neće biti rezultat ni sistemskog rada, niti lobiranja, nego, nekog incidenta koji se odigrao.

Imajući u vidu da je 2021. Arapska liga oštro osudila odluku Prištine da otvori ambasadu u Jerusalimu, Proroković veruje da je ta odluka Kosova kamen spoticanja za njihovu komunikaciju sa arapskim državama i napominje da je to tek treća ambasada koja je otvorena u Jerusalimu, kao i da su rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Jerusalimu nedvosmislene i striktne. 

„Čak i ove zemlje u arapskom svetu koje su do određene mere normalizovale svoje odnose sa Izraelom, insistiraju na pitanju istočnog Jerusalima, odnosno posebnog rešenja za Jerusalim koje bi bilo implementirano kroz ideju o dve države. To za njih jeste prst u oko i ne znam kako bi uopšte ove vlasti iz Prištine, Albanci iz Prištine, mogli to da amortizuju u razgovorima sa predstavnicima arapskih država. Biće im vrlo teško da objasne zašto su to uradili i otkud im takve razgranate veze sa Izraelom, posebno sa vlastima Benjamina Netanjahua koji je apsolutno nepopularan u arapskom svetu i koga tamo shvataju kao jednog od ključnih neprijatelja njihove bezbednosti“, ukazuje Proroković. 

On kaže da bi ovo čak bio i dobar argument za Srbiju da lobira za otpriznanja Kosova među zemljama Arapske lige koje su uspostavile diplomatske odnose sa Prištinom.

Dodaje da tu postoji i jedan ograničavajući faktor, a to je kako kaže „sporazum Vučića sa Trampom“ (Vašingtonski sporazum iz 2020. godine) u kom se pominje da će i Srbija prebaciti svoju ambasadu u Jerusalim, „ma kako to Srbija kontekstualizovala ili tumačila“.

Nakon što je posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma Izrael priznao nezavisnost Kosova, iz Beograda je, podsetimo, povodom pitanja preseljenja ambasade poručeno da su interesi Srbije promenjeni.