Pupin inicijativa o izveštaju Stejt departmenta: Pragmatičniji pristup prema Srbiji, bez insistiranja na priznanju Kosova

Pupin inicijativa ocenila je analizirajući izveštaj Stejt departmenta o Zapadnom Balkanu da Vašington prema Srbiji sve više nastupa kroz pragmatičan pristup zasnovan na strateškom partnerstvu, energetici i infrastrukturi, uz znatno blaži ton kada je reč o odnosima Beograda i Prištine. Ukazuje se i da se u dokumentu ne insistira direktno na formalnom priznanju Kosova, već se naglašava potreba za „sporazumom prihvatljivim za obe strane“, dok se istovremeno otvara mogućnost pokretanja strateškog dijaloga između Srbije i SAD tokom ove godine.

Kako je navedeno u analizi, izveštaj je podnet američkom Kongresu u skladu sa odredbama Zakona o odobravanju sredstava za nacionalnu odbranu (NDAA), koji je poslednjih meseci bio predmet intenzivnih rasprava u američkim političkim krugovima i medijima i direktno se nadovezuje na širu stratešku logiku NDAA za 2026, koja Balkan sve više posmatra kroz prizmu energetske bezbednosti, infrastrukturne povezanosti, tehnološke konkurencije i suzbijanja ruskog i kineskog uticaja, a sve manje kroz principe izgradnje država i ulogu globalnog policajca.

Opšti ton izveštaja generalno pozitivan prema regionu i Srbiji

Prema oceni Pupin inicijative, opšti ton izveštaja je generalno pozitivan prema regionu i Srbiji, posebno u odnosu na prethodne izveštaje, jer se region više ne posmatra isključivo kroz prizmu konflikta i krize, već kroz potencijal za partnerstvo, investicije i stratešku saradnju.

„U tom kontekstu, Srbija nije posebno izdvojena na negativan način, već je uključena u širi okvir 'snažnih i pozitivnih odnosa', što ukazuje na to da Vašington danas znatno više naglašava zajedničke interese nego stare političke narative“, navodi se u analizi.

Nema direktnog pritiska na Srbiju u vezi sa statusom Kosova

Kada je u pitanju Kosovo, iz Pupin inicijative ističu da ne postoji pritisak po pitanju priznanja, već da SAD nastavljaju da postiču Beograd i Prištinu da nastave da rade na normalizaciji, kako bi se postigao dogovori koji je prihvatljiv za obe strane.

„Retorika izveštaja je primetno fleksibilnija u odnosu na raniji period i ne postoji direktan pritisak na Srbiju u vezi sa formalnim priznanjem Kosova. Naglasak je na 'sporazumu prihvatljivom za obe strane', što ostavlja znatno više prostora za diplomatsko manevrisanje i odražava pragmatičniji pristup Vašingtona regionalnim pitanjima“, stoji u analizi Pupin inicijative.

Stavovi potpuno usklađeni sa Trampovom ideologijom

Stavovi izneseni u izveštaju, ocenjuje Pupin incijativa, u potpunosti su usklađeni sa ideologijom predsednika SAD Donalda Trampa, čija se administracija, kako je navedeno, fokusira na osnaživanje lokalnih aktera da sami rešavaju svoje izazove, umesto da se održava preterana zavisnost od međunarodne intervencije ili nadzora.

„Sjedinjene Države više ne teže ulozi globalnog policajca niti principu izgradnje država, već partnerima sposobnim da samostalno nose teret sopstvene bezbednosti i regionalne stabilnosti. U tom smislu, Balkan predstavlja nastavak tog trenda, što je pozitivno za region jer lokalni lideri i države dobijaju primat u političkim, bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, uz američku podršku samo tamo gde postoji jasan zajednički interes“, napominje se.

Potencijalni pokazatelj pokretanja strateškog dijaloga sa Srbijom

U izveštaju je takođe primetna indikacija o potencijalnom pokretanju strateškog dijaloga SAD i Srbije, što Pupin inicijativa ocenjuje kao veoma važan signal, jer bi to značilo da drugi više ne odlučuju o sudbini Srbije, već da je to država koja je partner u direktnoj komunikaciji sa Vašingtonom.

„To podrazumeva konkretan institucionalni mehanizam kroz koji se politike u oblastima bezbednosti, energetike, ekonomije, tehnologije, infrastrukture i regionalne stabilnosti redovno usklađuju i koordiniraju, što bi predstavljalo jednu od najznačajnijih promena u odnosima Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u poslednjih nekoliko decenija“, navodi se u izveštaju. 

Strateška povezanost kao centralna tema izveštaja

Pupin inicijativa ocenuje da je strateška povezanost centralni deo izveštaja, a SAD Srbiju vide kao ključnog regionalnog aktera zbog geografskog položaja, infrastrukturnog potencijala i rastućeg tehnološkog sektora.

„Ključni energetski projekti uključuju Južni interkonektor između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, planirani gasni interkonektor Srbija–Severna Makedonija i dalje povezivanje elektroenergetskih mreža Zapadnog Balkana sa evropskim tržištem. U praktičnom smislu, to predstavlja stvaranje nove regionalne energetske arhitekture sa ciljem smanjenja zavisnosti od jednog snabdevača, pre svega Rusije, i integracije Balkana u šire evropske i mediteranske energetske i logističke tokove“, dodaje se.

Saradnja sa američkim finansijskim institucijama

Kada je reč o saradnji sa američkim finansijskim institucijama poput EXIM banke, iz Pupin incijativa navode da je Srbija već direktno uključena u ovaj proces, jer je EXIM banka nedavno odobrila finansiranje razvoja nove 5G mreže za Telekom Srbija, što, kako se ocenjuje, predstavlja važan zaokret od kineskog tehnološkog uticaja i oslanjanja na Huavej infrastrukturu, uz jačanje veza sa američkim tehnološkim i finansijskim partnerima.

Ranjivost infrastrukture i energije regiona kao bezbednosno pitanje

Izveštaj jasno pokazuje da Vašington posmatra infrastrukturnu nerazvijenost Balkana i energetsku zavisnost kao strateško i bezbednosno pitanje, a ne samo kao ekonomski problem, a SAD planiraju da ulažu u u infrastrukturne projekte u regionu u partnerstvu sa američkim kompanijama, kako bi, između ostalog, smanjile energetsku zavisnost od Rusije.

„Posebno se izdvajaju prioriteti poput gasne interkonekcije Hrvatska–BiH, planiranog interkonektora Srbija–Severna Makedonija, razvoja hidroenergetskih kapaciteta u Srbiji i regionu, kao i integracije elektroenergetskih mreža Zapadnog Balkana sa evropskim tržištem. Time Vašington nastoji da ograniči uticaj Rusije i Kine u ovim sektorima i ojača zapadno prisustvo u regionu“, navodi se u analizi.

Prilika za regionalna ulaganja u energetiku, tehnologiju i infrastrukturu

U analizi se napominje i da Izveštaj Stejt departmenta jasno pokazuje da SAD vide Balkan kao prostor za velika strateška ulaganja u energetiku, digitalnu infrastrukturu, 5G, transport i druge kritične sektore.

Konkretno identifikovani prioriteti uključuju gasnu interkonekciju Hrvatske i BiH, planirani gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije, razvoj hidroenergetskih kapaciteta u Srbiji i širem regionu i integraciju elektroenergetskih mreža Zapadnog Balkana sa evropskim tržištem.

„Ovo pokazuje nameru Vašingtona da ograniči dominaciju Rusije i Kine upravo u ovim sektorima, dok istovremeno jača zapadno ekonomsko i tehnološko prisustvo u celom regionu“, dodaje se.

Bezbednosna pitanja ostaju tačka neslaganja, ali bez većih promena u politici SAD

Konstatuje se da su jedine tačke koje mogu da se tumače kao negativne za Srbiju pominjanje Kosova i Albanije kao osnivača Odbora za mir i nastavak podrške američke administracije Kosovskim bezbednosnim snagama.

„Međutim, važno je naglasiti da Odbor za mir još uvek nije u potpunosti razvijen i institucionalno konsolidovan mehanizam, dok američki stav o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga postoji još od 2018. godine. Dakle, ovde nema suštinski nove politike, već kontinuiteta već poznatih američkih stavova“, dodaje se u analizi.

Srbija kao prirodni partner u novoj američkoj strategiji za Balkan

Pupun inicijativa zaključuje da se Srbija se sve više pozicionira kao ključni regionalni stub u novoj američkoj strategiji iz nekoliko razloga.

Između ostalog, Srbija izdvaja značajna sredstva za odbranu i, uprkos svojoj vojnoj neutralnosti, održava stabilne i pragmatične odnose sa Natom, uključujući i nedavne zajedničke vojne vežbe.

Takođe, Srbija je prepoznata kao ključni regionalni akter koji doprinosi regionalnoj stabilnosti i poseduje kapacitet da samostalno vodi sopstvenu bezbednosnu i spoljnu politiku, što je u skladu sa novom američkom doktrinom oslanjanja na jake lokalne partnere.

Uz to, navodi se u analizi, Srbija poseduje jedan od najrazvijenijih tehnoloških sektora u regionu, sa približno pet milijardi evra izvoza IKT usluga, od čega je značajan deo usmeren ka američkom tržištu.

„Zahvaljujući svom geografskom položaju i infrastrukturnom potencijalu, Srbija se pojavljuje kao ključno tranzitno i čvorište povezivanja Balkana, sa potencijalom da postane jedan od glavnih aktera u novoj geopolitici koridora i lanaca snabdevanja“, dodaje se.

Konstatuje se i da izveštaj indirektno otvara prostor za ubrzanje energetske diversifikacije Srbije, jer Vašington zavisnost od bilo kog pojedinačnog energetskog aktera smatra dugoročnom strateškom ranjivošću.

„Saradnja sa američkim finansijskim institucijama već postoji u praksi, a finansiranje nove 5G infrastrukture Telekoma Srbije od strane Eksim banke predstavlja važan korak ka jačoj tehnološkoj integraciji sa Sjedinjenim Državama i postepenom smanjenju zavisnosti od kineskih dobavljača“, zaključuje Pupin inicijativa u analizi.