Radić: Vežba KBS i albanske vojske deo agresivnog turskog projekta prodora na Balkan

Aleksandar Radić
Izvor: Kosovo Online

Nedavnu zajedničku vežbu Kosovskih bezbednosnih snaga i Oružanih snaga Albanije u bazi Biza treba posmatrati u širem kontekstu agresivnog turskog neosmanskog projekta prodora na Balkan, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.

"Prava poruka održavanja zajedničkih vežbi albanske vojske i KBS je zapravo u senci. Turska je zajednički naziv za obe armije. One su sada deo turskog projekta prodora na Balkan koji se materijalizuje kroz isporuke naoružanja, vojne opreme i intenzivni rad na obuci njihovih partnera na Balkanu”, ističe Radić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je Kosovo intenziviralo nabavku naoružanja i vojne opreme nakon promene zakona 2018. godine, a da ključnu ulogu u tom procesu, kada je reč o ozbiljnijim nabavkama nemaju zemlje Zapada, već upravo Turska.

"Posle promena zakonskog paketa koji se odnosi na Kosovske snage bezbednosti, 2018. godine ukinuti su limiti za naoružanja i vojne opreme. Istovremeno, Kfor se drži starog zakona, drži se ograničenja. Zapadne zemlje naoružavaju KBS, ali isporučuju laka oklopna vozila kako što su ameručka M -1017 koji se uglavnom mogu koristiti u vojno-policije svrhe,  Havije, automatske puške... Ali, Turska je ta koja je pokazala želju da bitno unapredi sposobnosti KSB, da im pruži priliku da dođu i do vatrene moći i zato je Turska isporučila samohodne minobacače kalibra 120 mm, bataljonsko sredstvo vatrene podrške, zatim minobacače 60 i 81 mm i razno drugo naoružanje“, nabraja Radić.

Podseća i da su na Kosovu“barjaktari” TB2 - vrlo sposobne, moćne bespilotne letilice koje mogu da se koriste za izviđanje, ali i za vatrena dejstva.

"Turska je ista sredstva isporučila i albanskoj vojsci i ekonomiše se u pogledu obuke: neki kursevi od strane turskih proizvođača se organizuju u Turskoj, neki na Kosovu, neki u Albaniji. Sada je u Albaniji održana vežba koja je zapravo provera gotovosti jedinica za vatrenu podršku snaga koje su pod komandom Tirane, odnosno Prištine”, naglašava Radić.

Ukazuje da se u prodaji naoružanja, Turska do pre nekoliko godina rukovodila komercijalnim, ali danas isključivo političkim interesima.

"Turska neoosmanska politika je postala veoma agresivna. Žele da pokažu zastavu od Balkana do centralne Azije, na jugu do Sudana. Turska šalje gde treba vojsku, gde treba naoružanje. Do pre neku godinu Turska je imala interes da kosovskim snagama bezbednosti proda neko vozilo da bi oni kupili koje vozilo više, to je bila jasna ideja sa komercijalnim motivima. Ali sada, to je deo politike. Kosovske snage bezbednosti, Albanija, Oružane snage BiH su korisnici donacija Turske, a onda Turska državni novac usmerava na državne i privatne firme koje isporučuju naoružanje tim zemljama. Sada je to jasna refleksija politike, nastojanja da se pokaže tursko prisustvo, da se utvrdi turska moć, da se jasno pokaže zastava i minobacač”, ističe Radić.

Dodaje da je veliko pitanje kako graditi odnose sa Turskom u situaciji kada jasno pokazuje da ima glavne favorite na Balkanu.

"Naoružanje koje dostavlja KSB-u i Albaniji pokazuje šta je i ko je taj u koga se polaže poverenje zvanične Ankare", ističe on.

Naglašava da naoružavanje Kosova, ali i regiona treba takođe posmatrati kroz širu sliku u kojoj se na scenu vraćaju “stara pravila igre”.

“Svi se sada naoružavaju. Od trenutka kada su ruske snage prešle granicu sa Ukrajinom svet je drugačiji. Ide se ka militarizaciji društava, vraćaju se na snagu stara pravila igre. U tom kontekstu na Balkanu svi osim BiH kupuju naoružanje i prirodno je da radite na podizanju borbene gotovosti vojske, a to kao prirodnu posledicu ima vežbe”, ističe Radić.

Upitan da li bi nedavna vežba KBS i OS Albanije u bazi Biza mogla da se protumači i kako svojevrsni pandam vežbi Vojske Srbije na Pešterskoj visoravni, Radić kaže da je to pogrešno poređenje zato što je vežba u Albaniji bila isključivo u funkciji osposobljavanja albanskih i kosovskih snaga bezbednosti za upotrebu turskog naoružanja.

"To ima svoju dinamiku i vezano je za rokove isporuke naoružanja i osvajanja tog naoružanja u jedinice koje su ga primile. Naravno da je, pre svega u političkom smislu, to potvrda snažnog turskog prisustva i, kada je reč iz srpskog ugla, potvrda narastanja ograničenih, ali ipak ofanzivnih sposobnosti KBS”, ocenjuje Radić.