Radojković: Blokadom Sporazuma o članstvu u Odboru za mir Kurti šalje poruku Osmani i SAD

Odlukom skupštinskog Odbora za spoljne poslove da ne potvrdi Sporazum o članstvu Kosova u Odboru za mir, čemu se usprotivila poslanica Samoopredeljenja, vlada Aljbina Kurtija zapravo šalje poruku i bivšoj predsednici Vjosi Osmani, od koje se politički udaljila, kao i američkoj administraciji koja je suspendovala otvaranje strateškog dijaloga, smatra istoričar Stefan Radojković.

Radojković ukazuje da su se Aljbin Kurti i Vjosa Osmani tokom njenog mandata sve više udaljavali, dok početkom godine je bilo jasno da je većina koju Samoopredeljenje ima u parlamentu neće kandidovati za predsednicu.

„Tako da je to direktna poruka upućena njoj, ali je isto tako upućena i administraciji Donalda Trampa koja je suspendovala otvaranje strateškog dijaloga Prištine i Vašingtona baš zbog ponašanja Kurtijeve vlade prema srpskoj zajednici i institucijama koji je trebalo da čine okosnicu Zajednice srpskih opština, zbog unilateralnih poteza u okviru njegove političke kampanje“, rekao je Radojković za Kosovo onlajn.

Mišljenja je da je Kurti, budući da smatra da međunarodna zajednica često ucenjuje Prištinu pitanjem statusa srpske zajednice na Kosovu, odlučio da pokaže dozu otpora i inata prema većem delu međunarodne zajednice, a pre svega prema Vašingtonu, pa i prema Odboru za mir.

„Verovatno je procenjeno da bi Odbor za mir trebalo da bude zamena za Ujedinjene nacije, a svi znamo da prištinska administracija želi da bude priznata kao ravnopravna članica i da bude predstavljena kao država u Ujedinjenim nacijama“, dodao je Radojković.

Ocenjuje da ni samo pristupanje Odboru za mir nije bio mudar potez donedavne kosovske predsednice, jer je, kaže, povučen iz „ad hok potreba za njenu kampanju“, ali i zato što, posmatrano na duge staze, ne odgovara prištinskoj administraciji koja gaji iluzije da će biti ravnopravna članica UN.

Na pitanje kako se danas gleda u Prištini na članstvo Kosova u Odboru za mir, odgovara da se verovatno upravo tako i posmatra – kao „ad hok“ potez Vjose Osmani koji je bio koristan tokom kampanje da se ona približi Donaldu Trampu.

Ukazuje, međutim, da su u Prištini shvatili da je raspoloženje Donalda Trampa kvarljiva roba, odnosno da je on u nekom trenutku raspoložen dok se neko ponaša u skladu sa njegovim očekivanjima, ali može vrlo brzo i da se okrene protiv.

„I videlo se da je Odbor za mir jedno 'ad hok' telo koje će postojati koliko i mandat Donalda Trampa u Vašingtonu, što prištinskoj administraciji na duge staze, ako strateški promišlja svoju poziciju, ne odgovara. Zašto bi Priština antagonizovala Ujedinjene nacije koje su jedina međunarodna organizacija koja može da prizna nečiju državnost, ako do toga dođe. U tom smislu, antagonizovati tu međunarodnu organizaciju u ovom trenutku kada postoji sukob na relaciji Vašingtona i UN zbog politika Donalda Trampa na Bliskom istoku, nije dugoročno održivo i pametno sa strane prištinske administracije“, zaključio je Radojković.