Radosavljević: Bojkot referenduma ne dolazi kao iznenađenje, Srbi se ne osećaju bezbedno

Direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević kaže za Juronjuz Srbija da bojkot referenduma koji bi trebalo da se održi 21. aprila ne dolazi kao iznenađenje i ističe da je najrealniji scenario bio da sami gradonačelnici podnesu ostavke kako bi stvorili okolnosti da se održe novi izbori na lokalu, nakon što je srpska zajednica pokazala dobru volju pokretanjem peticije.

"Bojkot referenduma, koji bi trebalo da se održi 21. aprila ne dolazi kao iznenađenje, iako smo početkom godine u januaru, videli da su građani pokrenuli peticiju, a to je naravno bilo podržano od strane Srpske liste, da se pokrene proces za smenu gradonačelnika.  U međuvremenu, desile su se zabrinjavajuće stvari kao što je odluka Vlade Kosova, odnosno Centralne banke Kosova o dinaru, ali čudna i zabrinjavajuća odluka o postavljanju kamera u boračkim centrima", kaže Radosavljević. 

Dodaje da video nadzor u biračkim centrima do sada nije bio praksa na Kosovu i da je to praksa u Albaniji. 

"Izgleda kao da sada pokušavaju da testiraju jedan novi oblik monitoringa izbora na severu gde je situacija delikatna. Bez razmišljanja, taj potez izaziva sumnju i zabrinutost kod samih građana koji se osećaju nebezbedno i osećaju duboko nepoverenje prema kosovskim institucijama posebno u kontekstu gde su Srbi napustili institucije 5. novembra 2022. godine uz nekoliko uslova, među kojima je i stalno prisustvo, odnosno povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije. Te specijalne jedinice su i dalje na Kosovu, čak su i ojačali svoje baze, posebno bazu na putu u Bistrici koja sada ima snajperska gnezda i ljudi se ne osećaju, ni prijatno, ni bezbedno u tim okolnostima", kaže Radosavljević.  

Ističe da zbog svega ovoga politički akteri ne mogu da očekuju da će građani biti voljni da izađu i glasaju "za" ili "protiv" smene gradonačelnika. Ona je dodala i da je problem broj birača na severu Kosova, za koji tvrdi da je "prenaduvan". 

"Zabrinjava činjenica što glasanje može da se izvrši samo lično, odnosno osoba mora da bude fizički prisutna na severu Kosova, kako bi glasala. Nije dozvoljeno glasanje putem pošte ili nešto slično, a samim tim to utiče na izlaznost građana. Generalno mnogo više birača je upisanih u birački spisak, nego što ih je ovde, uzimajući naravno i činjenicu da je veliki broj ljudi i napustio Kosovu u međuvremenu, u startu se vidi da je veoma upitno da li će referendum uspeti u smislu da li će biti dovoljno glasova, odnosno 50 odsto plus jedan birač koji je izašao i koji će glasati u korist smene gradonačelnika", navodi. 

Govoreći o obećanju međunarodne zajednice da će, ako prođe peticija, gradonačelnici opština na severu podneti ostavku i o tome da se to nije dogodilo, Radosavljević kaže da je bilo mnogo "spekulacija šta su bili tajni dogovori i da li ih je uopšte bilo". 

"Najrealniji scenario je bio da sami gradonačelnici i odbornici podnesu ostavke kako bi stvorili okolnosti da se održe novi izbori na lokalu. To se nije desilo i samim pokretanjem peticije gde je srpska zajednica pokazala dobru volju trebalo je da se nađemo na pola puta i da gradonačelnici sami podnesu ostavke", kaže ona. 

Dodaje da je međunarodna zajednica zainteresovana da se izađe iz krize. 

"Najefikasniji, najjeftiniji i najbrži način bi bile ostavke gradonačelnika. U okolnostima kada Kosovo ulazi u predizbornu kampanju vrlo je teško za očekivati da se nešto tako desi zato što od četiri opštine na severu imamo dve u kojima su gradonačelnici iz Samoopredeljenja, a u dve su gradonačelnici iz opozicije", navodi. 

Govoreći o popisu koji se trenutno održava na Kosovu, ona je kazala da je trebalo da se održi još 2021, ali da je odložen zbog pandemije korona virusa, a onda i prošle godine je odlagan, jer, kako kaže, nije bilo dovoljno kapaciteta da se sprovede. 

"Postoji velika zabrinutost da i sada nema kapaciteta da se popis sprovede, onako kako je neophodno, da nema dovoljno popisivača. Imamo izjave gradonačelnika Zubinog Potoka da je većina srpskih popisivača napustila ove pozicije, da su ostala samo dva. Moram da napomenem da u Zakonu o popisu stanovništva Kosova neophodno je formirati opštinske popisivačke komisije minimum šest meseci pre početka popisa koje moraju da odražavaju demografsku strukturu i to je veoma upitno da li je to tako u srpskim sredinama", kazala je ona. 

Dodaje da informativne kampanje o popisu skoro da nije ni bilo, posebno u srpskim sredinama, pa, prema njenim rečima, mnogi građani ne znaju da je popis uopšte počeo, a nije ni upoznat sa time da se plaćaju kazne ukoliko se ne popišu. 

"Kazne idu od 30 do 2.000 evra. Sa druge strane imamo političke predstavnike prvo Partije kosovskih Srba, onda Srpske demokratije, na kraju i Srpska lista gde oni svi pozivaju ili na bojkot ili na odlaganje ", kaže ona. 

Dodala je da je neophodno da postoji informativna kampanja da građani znaju kroz kakav proces treba da prođu i da mogu da odluče. 

"Sam popis i pitanja koja se na tom popisu nalaze su veoma zabrinjavajući. Od toga da je prevod na srpski jezik skandalozan, pola toga se čak i ne razume, a i dali će sami popisivači na terenu imati kapaciteta da sprovedu popis, odnosno da prevedu građanima šta je pitanje i šta se od njih traži da odgovore. Imamo vrlo intimna pitanja upućena ženama - da li su imale abortus, a nemaju opciju da ne žele da odgovore, već samo "da" ili "ne" ili pitanja koja se odnose na ratnu odštetu samo za period do juna 1999. godine gde se srpska i druge nevećinske zajednice diskriminišu", kaže Radosavljević.