Zapadna Sahara i Kosovo - mogu li da se porede?

Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Aleksa Nikolić ocenjuje da primer Zapadne Sahare, koja se nalazi na jugu Maroka, i Kosova ne mogu da se porede, budući da su UN 1991. godine narodu Zapadne Sahare dozvolile organizovanje referenduma o svom pravnom statusu, dok je Kosovo Rezolucijom 1244 sastavni deo Srbije. Aleksić je reagovao na analizu svog kolege prof. dr Mihajla Vučića, koji je na stranicama "Politike" objavio da postoje sličnosti između Zapadne Sahare i Kosova. 

"Nedavno je na stranicama 'Politike' mogao da se prouči tekst mog uvažnog kolege i prijatelja prof. dr Mihajla Vučića o sličnostima između (međunarodno) pravnog statusa Zapadne Sahare i Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. S tim u vezi, naglašeno je da je Zapadna Sahara autonomna pokrajina u sastavu Kraljevine Maroko. Sa tom tvrdnjom ne bih mogao da se složim, iako izvesne sličnosti između ovih dvaju teritorija i sam mogu da primetim", piše Aleksić u odgovoru objavljenom u istom listu.

Dodaje da, kada je reč o razlikama, Kosovo, u skladu sa principom nepovredivosti granica, nema pravo na samoopredeljenje, dok Zapadna Sahara, u skladu sa principima dekolonizacije, to pravo ima. 

"Štaviše, međunarodnopravno i ustavnopravno posmatrano, Kosovo i Metohija predstavljaju sastavni deo Republike Srbije, čemu svedoče Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i važeći Ustav Srbije. Sa druge strane, Zapadna Sahara ne predstavlja sastavni deo Kraljevine Maroko, što potvrđuje Rezolucija 690 Saveta bezbednosti UN, koja je narodu Zapadne Sahare (Sahravima) još 1991. godine dozvolila organizovanje referenduma o svom pravnom statusu. Pomenuti referendum do danas nije organizovan usled blokade pojedinih članica UN", naglašava pravni stručnjak.

Kako navodi, sličnosti između ove dve teritorije mogu se grupisati oko pitanja parcijalnog priznanja, etničkog inženjeringa i rudnih bogatstava.

"Naime, jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, zahvaljujući velikim diplomatskim naporima Republike Srbije, danas priznaje nešto manje od polovine država članica UN. Ona svoju kvazinezavisnost ne ostvaruje na celoj teritoriji, već samo južno od reke Ibar. Zapadnu Saharu kao nezavisnu državu danas priznaje nešto manje od četvrtine država članica UN, ali je ista priznata od strane Arapske lige. Istovremeno, dve trećine teritorije Zapadne Sahare kontroliše Kraljevina Maroko, a svega jednu trećinu država Zapadna Sahara", smatra Aleksić.

Dodaje i podatke o etničkom inženjeringu na Kosovu.

"Kada je reč o pitanju etničkog inženjeringa, neophodno je naglasiti da je na području Kosova i Metohije od početka 20. veka do danas procenat Srba sa oko 30 odsto smanjen na gotovo tri odsto, dok je albanska populacija sa 46 odsto, narasla na oko 97 odsto celokupne populacije. Procenat Sahravija, naroda Zapadne Sahare, takođe je značajno umanjen na ovoj teritoriji, dok je istovremeno znatno uvećan broj Marokanaca. Naime, davanje brojnih subvencija pretvorilo je deo Zapadne Sahare koji se nalazi pod kontrolom/okupacijom Maroka, u dominantno marokanski. Danas se procenjuje da je ukupan broj Marokanaca na teritoriji Zapadne Sahare oko 600.000 ljudi, što je dvotrećinska većina u odnosu na procenjen broj Sahravi naroda", ističe.

Zaključuje i da je Kosovo veoma bogato rudama. 

"Naposletku, Kosovo i Metohija obiluju rudnim bogatstvima koje kontrolišu multinacionalne kompanije. Petina svetskih zaliha lignita je sa teritorije AP KiM, a dosta se eksploatiše i olovo, cink, srebro i zlato. Zapad na Sahara predstavlja teritoriju koja poseduje čak četiri petine svetskih zaliha fosfata, koje takođe kontrolišu multinacionalne kompanije. Naposletku, Zapadna Sahara ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, kao ni njen glavni saveznik, Alžir. Kao ni Kraljevina Maroko. Logično, jer nije u pitanju ista „pravna stvar"", navodi Aleksić. 

Pravni stručnjak prevashodno je reagovao na teze Višeg naučnog saradnika za Instituta za međunarodnu politiku i privredu Mihajla Vučića koji je naglasio da ključna sličnost proizlazi iz zajedničkog problema koji opterećuje politiku Srbije i Maroka, a to je sledeće pitanje:

"Kako očuvati suverenitet nad delom teritorije koji se u međunarodnim okvirima jednostrano proglasio nezavisnim - Kosovom i Metohijom, južnom srpskom pokrajinom koja pod imenom Kosovo pokušava da se etablira kao nezavisna država, odnosno južnom marokanskom pokrajinom Marokanskom Saharom, koja pod imenom Zapadna Sahara pokušava to isto", napisao je Vučić.

U tekstu, zaključuje i sledeće: "Maroko pokušava da u okviru međunarodnog prava i načela Povelje UN aktivno vodi borbu za svoj državni suverenitet. Ta borba je iscrpljujuća i duga, ali se od nje ne odustaje jer su u pitanju temeljni nacionalni interesi. Čini se da, kako vreme odmiče, borba daje sve veće plodove uspeha", napisao je Vučić.