Recaj: Za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima potreban dogovor Kosova i EU

Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini Besfort Recaj izjavio je da je sporazum između Kosova i Evropske unije o Specijalizovanim većima međunarodno-pravni instrument koji može biti izmenjen, ali samo uz saglasnost strana koje su ga zaključile. On je ukazao da, ukoliko je novi zakon u suprotnosti sa međunarodnim sporazumom sa EU, taj domaći zakon ne može biti korišćen za poništavanje tog sporazuma, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Zbog toga bi, kako je istakao, Kosovo prvo trebalo da postigne dogovor sa EU o izmenama sporazuma.

„Kosovo može i treba da predloži otvaranje pregovora sa EU o izmeni sporazuma, prilagođavajući ga novim promenama“, rekao je Recaj za RSE.

On je naglasio da sve izmene moraju očuvati nezavisnost pravosuđa i integritet sudskih procesa.

Recaj podseća da svaki zakon koji usvoji Skupština Kosova može biti osporen pred Ustavnim sudom, i to od strane predsednika, Vlade, ombudsmana ili Skupštine, dok najmanje deset poslanika može podneti prigovor u roku od osam dana od njegovog usvajanja.

Međutim, objašnjava da kada je reč o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima, postoji posebna procedura.

Tačka 3 člana 162 Ustava predviđa da Specijalizovano veće Ustavnog suda, sastavljeno od međunarodnih sudija, ima isključivu nadležnost za ustavne zahteve koji se odnose na Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo.

Izmenama koje je usvojila Skupština Kosova upravo se nastoji promeniti ovo pravilo domaćim zakonom, tako što bi se ukinula nadležnost Specijalizovanog veća Ustavnog suda u Hagu da razmatra ustavnost zakona o Specijalizovanim većima, a ta odgovornost prenela na Ustavni sud Kosova.

Međutim, Ustav Kosova predviđa da ratifikovani međunarodni sporazumi i pravno obavezujuće norme međunarodnog prava imaju primat nad zakonima Kosova.

Recaj je podsetio na slučaj iz kraja 2015. godine, kada je Ustavni sud naložio formiranje Zajednice srpskih opština, kako je predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine, iako je utvrdio da ona „nije u potpunosti u skladu“ sa Ustavom. To je obrazloženo time što je, nakon ratifikacije sporazuma, „osnivanje Zajednice postalo deo domaćeg pravnog sistema“.

Zbog toga, prema Recajevim rečima, ukoliko je novi zakon u suprotnosti sa međunarodnim sporazumom sa EU, domaći zakon ne može biti korišćen za poništavanje tog sporazuma.

„Prema praksi Ustavnog suda, ratifikovani međunarodni sporazumi imaju primat nad zakonima Kosova. Takođe, Ustav Kosova daje međunarodnim sporazumima primat i nad sopstvenim odredbama“, naglasio je Recaj.

Sličan slučaj dogodio se 2020. godine, kada je tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači predložio izmene člana 162 Ustava, kojim je utvrđen mandat Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva. Tači je predložio izmenu stava 13, kako bi se direktno navelo da mandat traje do odluke Saveta EU o njegovom okončanju, u konsultaciji sa Vladom Kosova, kao i brisanje celog stava 14, kojim je produženje mandata bilo povezano sa razmenom pisama iz 2014. godine.

Predlozi su tada upućeni na prethodnu ocenu Specijalizovanom veću Ustavnog suda u Hagu, a tadašnja predsednica Skupštine Vjosa Osmani prosledila ih je tom sudu.

Specijalizovano veće je 26. novembra 2020. godine odlučilo da bi predložene izmene umanjile osnovna prava i slobode garantovane Ustavom i da zbog toga ne mogu biti usvojene, podseća RSE.

U odluci je posebno ukazano na činjenicu da se Kosovo prethodno nije konsultovalo sa nadležnim institucijama EU.

Specijalizovano veće je nedostatak konsultacija ocenilo kao „proceduralni nedostatak“, ali je pojasnilo da odluka nije zasnovana isključivo na tom pitanju. Ipak, utvrđeno je da je obaveza konsultovanja bila deo ustavnih zahteva i da je relevantna za zakonodavni proces na Kosovu.

Obaveza konsultovanja sa EU povezana je sa načinom na koji je uspostavljen pravni okvir Specijalizovanih veća.

Proces je počeo nakon izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2011. godine, u kojem su iznete optužbe o teškim zločinima počinjenim tokom i nakon rata na Kosovu. Nakon tog izveštaja, EU je formirala Specijalni istražni tim za istragu tih navoda.

Bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton su 2014. godine razmenile pisma o načinu postupanja u predmetima ukoliko istrage dovedu do podizanja optužnica i suđenja. Razmenom pisama Kosovo se obavezalo da formira specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo, dok je bilo predviđeno da se osetljivi postupci vode van Kosova.

Dokumentom je takođe predviđeno konsultovanje sa nadležnim institucijama EU prilikom izmene zakona koji bi uticali na ove postupke.

Skupština je 23. aprila 2014. godine ratifikovala razmenu pisama, čime je ona dobila status međunarodnog sporazuma između Kosova i EU.

Potom je 3. avgusta 2015. godine Skupština usvojila ustavni amandman kojim je uveden član 162 Ustava, kao i Zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu.