Reka: Vreme je da zemlje Zapadnog Balkana uđu u EU, proces da bude zasnovan na šest principa

Bljerim Reka
Izvor: Koha ditore

Bivši kosovski ministar za evropske integracije Bljerim Reka istakao je da je vreme za oživljavanje proširenja EU na Zapadni Balkan i da pokretanje tog procesa, po njemu, mora da bude zasnovano na šest principa, prenosi Koha.

Reka je dan pre održavanja Samita EU-Zapadni Balkan u Sloveniji naglasio da ne očekuje da će na samitu doći do proširenja, ali je dodao da nastavak "status kvo" kada je u pitanju proširenje zabrinjava i Sjedinjene Američke Države, koje traže punu integraciju regiona.

"Nakon 20 godina, vreme je za oživljavanje proširenja EU na Zapadnom Balkanu. Proces se mora pokrenuti na osnovu šest principa: geostrateški interes, demokratske reforme, post-konfliktno proširenje, uključivanje u članstvo paketa i punopravno članstvo, bez zamene alternativama", istakao je Reka.

Reka je dodao da bi dalje odlaganje članstva regiona u EU stvorilo geopolitički vakuum, koji bi mogle da popune Rusija i Kina.

"Uz pretnju jugoistočnim granicama EU, takav ‘istočni’ Balkan bi izazvao bezbednost Zapadne Evrope. Uklanjanje takve pretnje ne može se postići, ako je Balkan izvan EU", rekao je on.

Jačanje vladavine prava i nezavisno sudstvo putevi su kojima bi zemlje Balkana trebale da idu, smatra Reka i dodaje da bi to sprečilo "upliv istočnih autoritarnih režima".

Reka je ocenio da je dinamika proširenja vitalna za mir u regionu i sprečavanje zloupotrebe zamrznutih sukoba.

"Na kraju krajeva, sama EU je bila mirovni projekat za bivše zaraćene države. Zašto se ova priča o uspehu ne bi ponovila kako bi se okončala balkanska neprijateljstva", upitao je Reka.

Predložio je da šest zemalja Zapadnog Balkana pristupi EU na isti način kao i u slučaju kada je došlo do velikog proširenja na 12 severoistočnih i evro-mediteranskih država.

"Time bi se sprečile bilateralne blokade prvih država članica sa Balkana, na zemlje koje be trebalo da pristupe. U suprotnom, sadašnje članice sa Balkana bi mogle da stave veto na pristupanje ‘istorijskog neprijateljskog suseda’. Balkanski virus bi zarazio EU i umesto evropeizacije Balkana dogodila bi se balkanizacija Evrope", precizirao je Reka.

Prema njegovim rečima, proširenje EU može da funkcioniše samo ako obuhvati sve zemlje Zapadnog Balkana.

"Brisel mora da nastavit sa inkluzivnom politikom svih šest zemalja u regionu, ne dozvoljavajući unilateralnim interesima svojih država članica da ponište multilateralni karakter te organizacije. Veto ostaje pravo država članica u Evropskom savetu, ali ne pomaže procesu donošenja odluka u proširenju EU", smatra Reka.

Dodaje da se članstvo ovih zemalja ne može zameniti "Otvorenim Balkanom" ili "zonom slobodne trgovine" ili "statusom posmatrača".

"Oni ne vode punopravnom članstvu u EU, već samo održavaju ostatak regiona na periferiji Evrope, sa iluzijom da će jednog dana postati članice EU", zaključio je Reka.