Reporteri: Ministarstvo spoljnih poslova Kosova ne govori više o novim priznanjima

Vlada Kosova namerava da koristi proces dijaloga sa Srbijom kao sredstvo da obezbedi priznanje od pet država članica Evropske unije, s obzirom da Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar još uvek ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, prenosi Reporteri.

Neki od njih izrazili su rezerve u pogledu priznanja, bez postizanja konačnog sporazuma u ​​procesu dijaloga između Prištine i Beograda.

„Vlada Kosova će učestvovati u dijalogu sa Srbijom sa jasnim principima i sa ciljem da konačni sporazum, pored međudržavnih pitanja, uključuje međusobno priznavanje između država, priznavanje od preostalih pet zemalja EU i članstvo u UN“, navodi se u Programu Vlade Kosova, 2021.-2025. godine

Deo upravljačkog programa posvećen spoljnoj politici, uglavnom se fokusira na povećanje međunarodnog subjektiviteta na Kosovu, kroz nova priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama.

U poslednje tri godine Kosovo su priznale samo dve države - Barbadosa u februaru 2018. i najnovije iz Izraela, uz posredovanje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Tokom ovih godina, Kosovo se suočilo sa žestokom kampanjom srpske diplomatije, koja je neprestano lobirala za povlačenje priznanja države Kosovo.

Kampanja Srbije i vest da su neke zemlje povukle priznanja stvorile su dileme za tačan broj država koje su priznale Kosovo.

RSE je upitalo Ministarstvo spoljnih poslova i dijasporu o novoj strategiji za obezbeđivanje novih priznanja, a zatražio je odgovor koje će zemlje i regioni biti prioritet za kosovsku diplomatiju.

Međutim, ova institucija nije odgovorila.

Potreba za strateškim preispitivanjem diplomatije

Prema bivšoj kosovskoj ambasadorki u Italiji Almi Ljami, sva diplomatska energija trenutno bi trebalo da se usredsredi na obezbeđivanje priznavanja od pet država Evropske unije koje nisu priznale Kosovo.

„Priznanje pet zemalja EU trebalo bi da bude uslov u dijalogu, jer ovaj dijalog vodi Evropska unija za normalizaciju odnosa sa Srbijom i treba da bude završen konačnim sporazumom, koji treba da sadrži garancije za priznavanje od pet zemalja u pitanju. U suprotnom bi bilo besmisleno“, kaže bivša ambasadorka Kosova u Italiji, Alma Ljama.

Da bi to postigao, Ljama pozitivno vidi činjenicu da spoljnu politiku EU vodi španski političar Đuzep Borelj, koji dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo, a da u procesu dijaloga između Kosova i Srbije posreduje Miroslav Lajčak iz Slovačke koja takođe ne želi da prizna državu Kosovo.

„Uključivanje automatskog priznavanja ovih pet zemalja sporazumom koji će nositi pečat Evropske unije, odnosno između Kosova i Srbije, mislim da bi trebalo da bude osnovni zahtev Kosova u ovom dijalogu“, rekao je Ljama.

Ljama predlaže da u okviru nove strategije za osiguranje priznanja Vlada Kosova angažuje međunarodne diplomate.

Spahiu: Priznanje Izraela naljutilo je druge zemlje na Bliskom Istoku

Osim pet najvažnijih zemalja EU, Kosovo nije uspelo da obezbedi veliko priznanje ni od arapskih ni od latinoameričkih zemalja.

Bivši kosovski ambasador u SAD i Turskoj Avni Spahiu, koji je sada u penziji, kaže da su odnosi Kosova sa arapskim zemljama povređeni nakon uspostavljanja kosovsko-izraelskih diplomatskih odnosa.

„Moramo da obnovimo odnose sa arapskim zemljama, ali i da se usudimo da nastavimo da radimo sa onim zemljama koje nas još nisu prepoznale u regionu Bliskog Istoka. Takođe, treba da radimo sa regionom Latinske Amerike. Sada ćemo sa priznanjem koje smo dobili od Izraela imati dodatni argument za lobiranje u ovim zemljama“, rekao je Spahiu.

U septembru 2020. dve visoke državne delegacije sa Kosova i iz Srbije, u prisustvu bivšeg predsednika Donalda Trampa i zvaničnika američke administracije, dogovorile su se o sporazumu usmerenom na ekonomsku normalizaciju. Ali dokumenti koje su potpisali tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je više politički karakter.

Jedna od tačaka sa velikim političkim uticajem bio je zahtev da Kosovo godinu dana ne traži članstvo u međunarodnim organizacijama.

Srbija je bila dužna da zaustavi svoju diplomatsku kampanju lobiranja u raznim zemljama sveta, da povuče odluke o priznanju nezavisnosti Kosova.

Nametanje ovog moratorijuma, prema rečima bivšeg ambasadora Avnija Spahiua, oštetilo je jačanje međunarodnog subjektiviteta na Kosovu.

„Srbija je iskoristila ovo vreme, ovaj moratorijum, da poveća svoj pritisak na razne zemlje da ne priznaju Kosovo, ali i da otkaže priznanja“, rekao je Spahiu.

Iako se o pitanju sporazuma iz Vašingtona naveliko raspravljalo, do sada vlada koju je predvodio Aljbin Kurti nije dala jasan stav o tome da li će da sprovede sporazum ili ne.

Ovaj sporazum, u vreme kada je postignut, kritikovao je aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti.

Skandal oko "priznanja" Jamajke

Srbija je od 2017. godine pokrenula kampanju koju je vodio bivši ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kako bi nagovorila države da povuku odluke o priznavanju države Kosovo.

Dačić je izjavio da je odluke o povlačenju priznanja donelo 18 država. Među njima: Sao Tome i Principe, Surinam, Gvineja Bisau, Burundi, Liberija, Papua Nova Gvineja, Lesoto, Komonvelt Dominika, Grenada, Unija Komora, Salomonova ostrva, Madagaskar, Palau, Togo, Centralnoafrička Republika Gana, Sijera Leone i Nauru.

Neizvesnost oko broja priznanja u prošlosti su stvarale same kosovske institucije.

Skandal sa priznanjem dogodio se u februaru 2020. godine, kada je tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači objavio da je država Jamajka priznala državu Kosovo.

Ali ubrzo nakon što je objavio status na Tviteru, jamajkanska ministarka spoljnih poslova Kamina Džonson-Smit demantovala je vest.

Ovaj diplomatski neuspeh postao je uzrok optužbi između bivšeg predsednika Tačija, bivšeg ministra spoljnih poslova Gljauka Konjufce i bivše kosovske ambasadorke u SAD, Vljore Čitaku.