Reporteri: Samoopredeljenje pre 12 godina kritikovalo Deklaraciju o nezavisnosti, a danas slave

Pokret Samoopredeljenje
Izvor: Koha.net

Pokret Samooredeljenje i lider ove partije Aljbin Kurti čestitali su danas građanima Kosova 13. godišnjicu proglašenja nezavisnosti, navodeći da su ponosni na kosovsko nasleđe. Ipak, pre 12 godina, Kurti i njegova partija su mislili sasvim drugačije o činu proglašenja nezavisnosti Kosova, prenosi Reporteri.

U letku objavljenom 16. februara 2009. godine, pod nazivom „Zašto nam Deklaracija o nezavisnosti nije donela nezavisnost“, Samoopredeljenje je navelo da je deklaracija o proglašenju Kosova nezavisnom i suverenom državom „ donela jedan korak napred i tri koraka unazad“.

Tada, prema pisanju portala Reporteri, Samoopredeljenje nigde nije spomenulo reč republika i isticalo je da je ta deklaracija omogućila Srbiji da proširi kontrolu nad Kosovom.

Deklaracija o nezavisnosti Kosova od 17. februara 2009. bila je korak napred, zbog međunarodnog priznanja. U isto vreme, ova izjava predstavlja tri koraka unazad, jer je povezana sa sprovođenjem Ahtisarijevog plana, izvršnim nadzorom dve međunarodne misije na osnovu Rezolucije 1244, i zato što je Srbiji omogućila da proširi kontrolu unutar Kosova“, navedeno je u tadašnjem saopštenju Samoopredeljenja.

U istom dokumentu se navodi da „Ahtisarijev plan, koji Deklaracija o nezavisnosti obavezuje Kosovo da ga sprovodi, deli zemlju na etničku i versku osnovu i negira da ima svoju vojsku.

Deklaracija primorava Kosovo na sprovođenje Ahtisarijevog plana, koji deli našu zemlju po etničkoj osnovi. Stvara u Srbiji srpski teritorijalni entitet putem ,decentralizacije‘, koji bi imao vertikalne veze sa beogradskim institucijama. Takođe, ovaj plan celokupno pravoslavno nasleđe Kosova definiše kao ,srpsko‘, izvlaštavajući nas iz naše kulture i deleći na verskoj osnovi. Ona poriče da na Kosovu postoji vojska kojom će da se brani, istovremeno omogućavajući Srbiji da razvije mehanizme za zaštitu svoje kontrole na Kosovu“, napisalo je tada Samoopredeljenje povodom godišnjice nezavisnosti.

Iz Samoopredeljenja su tada poručili da se „Deklaracija o nezavisnosti obavezala da će delovati u skladu sa principima Rezolucije 1244, ističući da je priznala suverenitet Srbije nad Kosovom“.

Deklaracija takođe sadrži obavezu da se deluje u skladu sa principima Rezolucije 1244, kojom se priznaje suverenitet i teritorijalni integritet bivše Savezne Republike Jugoslavije (sada Srbija) nad Kosovom!“, stoji u tom saopštenju.

Kritike iz Samoopredeljenja upućene su tada i misiji Euleksa i Međunarodnoj civilnoj kancelarije navodeći da „oni imaju izvršnu vlast na Kosovu i da su iznad zakona neutralni prema statusu Kosova“.

U drugom delu članka, Samoopredeljenje je pisalo o strategiji Srbije unutar Kosova, koja, prema njihovim rečima, organizovanjem napada na građane na severu pokazuje da autoritet kosovskih institucija ne prelazi reku Ibar.

A drugi cilj Srbije, prema navodima Samoopredeljenja, bio je „jačanje struktura Srbije na Kosovu bojkotom državnih institucija kao što je policija u cilju uspostavljanja temelja autonomne srpske teritorijalne celine“.

Prema tadašnjem mišljenju Samoopredeljenja, da bi Kosovo bilo suvereno i nezavisno „mora da ima vojsku, policijsku kontrolu, odbijanje Ahtisarijevog plana i raspuštanje srpskih paralelnih struktura na Kosovu“.

Podsećanja radi, Samoopredeljenje je poslednjih nedelja uklonilo postove i saopštenja sa svoje internet stranice što je izazvalo brojne reakcije njegovih kritičara.