Ristanović: Istraga protiv opštine Dečani prebacivanje odgovornosti

Istraga koju je Osnovno tužilaštvo u Peći pokrenulo protiv opštine Dečani zbog odbijanja da vrati 24 hektara zemlje manastiru Visoki Dečani, predstavlja prebacivanje odgovornosti na instituciju nižeg nivoa, ocenjuje istoričar Petar Ristanović, prenosi RTS.

On smatra da je pozitivan ishod malo verovatan, jer lokalna administracija nije voljna da sprovede odluku ustavnog suda Kosova iz 2016. godine.

Ristanović, zaposlen u Institutu za srpsku kulturu sa sedištem u Leposaviću ističe da istraga tužilaštva iz Peći predstavlja prebacivanje odgovornosti na instituciju nižeg nivoa.

"Da postoji politička volja na najvišem nivou, našlo bi se načina da se to učini. Eventualno bi centralni katastar u Prištini doneo tu odluku. Međutim, jasno je da je u pitanju nedostatak političke volje", naglašava Ristanović.

Kaže da nije siguran da istraga ima veze sa zahtevom za prijem Kosova u Savet Evrope.

Ističe da je Priština ovih dana pretrpela svojevrstan poraz, jer se zahtev za prijem u SE nije našao u agendi Komiteta ministara na sastanku u Torinu.

"Nije izvesno da će se taj zahtev naći na sastanku Komiteta sve do idućeg sastanka u maju sledeće godine, a potom sam proces prijema može da traje godinama. Mislim da je odluka mnogo više motivisana pritiscima međunarodnih predstavnika, ambasadora u Prištini povodom  šest godina od nesprovođenja te odluke", ocenjuje istoričar. 

Prećutkuje se i činjenica da je manastiru Visoki Dečani posle Drugog svetskog rata oduzeto i 700 hektara šume.

Ristanović upozorava da Dečani trpe ogromnu štetu zbog nesprovođenja odluke i zbog odnosa kosovskih institucija, kako onih u Prištini, tako i lokalnih u Dečanima.

"Nevraćanje imovine je samo jedno od spornih pitanja. Drugo veliko pitanje je namera opštinskih vlasti da prave put koji prolazi pored samog manastira, magistralni put prema Crnoj Gori. To bi svakako nanelo štetu srednjovekovnom zdanju", ukazuje on.

Takođe, navodi i da postoji odluka da se taj plan izmesti, da postoji i volja međunarodnih institucija da finansiraju izmeštanje puta.

Međutim, ne postoji politička volja da se to uradi, što je, ističe, opet direktno usmereno protiv samog manastira.

Naglašava da Visokim Dečanima treba pružiti svaku pomoć, jer se manastir nalazi u izuzetno teškoj situaciji. Sama činjenica da je to poslednji objekat koji čuvaju vojnici Kfora govori o situaciji u kojoj se manastir nalazi.

"To je svojevrstan manastir enklava, koji se nalazi pored grada, gde više nema nijednog Srbina, u neprijateljskom okruženju lokalnih Albanaca, ne svih, naravno i vlasti. I nalazi se u situaciji da je trn u oku institucijama u Prištini, jer su Dečani upravo zbog nesprovođenja odluka i napada na njega, postali svojevrstan simbol položaja SPC na KiM", zaključio je Ristanović.

Zbog kršenja vladavine prava i verskih sloboda, kao i otvorene etničke i verske diskriminacije, Srpska pravoslavna crkva prekinula je sve kontakte sa kosovskim vlastima. 

Pet vlada u Prištini promenjeno je od 2016. kada je ustavni sud Kosova doneo odluku da se manastiru Visoki Dečani vrate 24 hektara oduzete zemlje. Nijedna vlast to nije ispunila, a gradonačelnik Dečana je rekao da to sigurno neće učiniti ni aktuelna.