Ristanović: Opravdan strah od albanizacije na severu Kosova, cilj raseljavanje Srba

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću dr Petar Ristanović ocenjuje za Kosovo onlajn da kod Srba na severu Kosova postoji opravdan strah zbog plana kosovske vlade da izgradi 200 kuća za manjinske zajednice i privatizacije lokala koje je do skora koristila srpska zajednica, posebno u kontekstu aktuelnih tenzija.

"Mislim da razlog za strah kod Srba postoji ako sve to posmatra u kontekstu širih događaja. Da je stanje na tom prostoru redovno, da nema tenzija, izgradnja kuća za siromašne i pripadnike manjinskih zajednica ili privatizacija lokala propalih firmi bili bi nešto sasvim uobičajeno i očekivano. Ali u kontekstu trenutnih događaja i trenutnih defakto pokušaja da se Srbi primoraju na iseljavanje, odnosno da se stvore takvi uslovi za život da se sve veći broj Srba odluči na iseljavanje iz delova Kosova koji su i dalje većinski naseljeni Srbima, onda ovi događaji jesu deo te jedne šire politike koja nije zvanična, ali smo svi svedoci da ona na terenu postoji", rekao je Ristanović.

Dodao je da se praktično većina problema za Srbe na severu događa od dolaska Kurtija na vlast.

"Situacija je bila daleko od idealne i ranije, ali su trajali pregovori i postojalo je razumevanje sve tri uključene strane: Prištine, Beograda i međunarodne zajednice. Bilo kakav dugoročni sporazum i normalizacija stanja na Kosovu nisu mogući bez saglasnosti srpske strane - i Srba na Kosovu i Srba u Beogradu. Kurti je to promenio, njegova politika je da silom stvari dovede do svršenog stanja gde će potom taj konačni sporazum biti na kraju samo prihvatanje stanja koje postoji na terenu, a koje se opet sprovodi silom, formalnim i neformalnim pritiscima, a kupovina lokala je deo toga", naglašava naš sagovornik.

Na pitanje da li je sve više albanskih firmi na severu Kosova dokaz da možda nacionalne tenzije splašnjavaju, Ristanović navodi da je biznis oduvek dobro funkcionisao na Kosovu. 

"Kao neko ko se bavi istorijom Kosova tokom perioda komunističke Jugoslavije, kada je stanje bilo kud i kamo normalnije nego što je danas, svedočio sam razgovarajući sa ljudima i čuo sam puno puta kako su imali samo reči hvale za poslovnu saradnju sa Albancima, posebno u privatnom sektoru. Slična je situacija bila i tokom devedesetih. Stanje je bilo vanredno, okolnosti su bile vanredne, ali opet, biznis je funkcionisao, posao je funkcionisao i ljudi su sarađivali i u tim vanrednim okolnostima", kaže on.

Međutim, navodi da kada je došlo do oružane pobune, do rata, lojalnost i saradnja preko noći su nestali.

"Te linije nacionalne podele su bile itekako vidljive 1998. godine. I bilo kakva lojalnost i saradnja koja je postojala u ranijem periodu, praktično preko noći je nestala. To što Albanci otvaraju firme na severu Kosova, u nekim normalnim okolnostima bilo bi nešto očekivano, čak i poželjno, ali ako se posmatra u kontekstu aktuelnih događaja, to budi i izaziva opreznost i sumnjičavost, iako ne možemo reći da svaki Albanac koji otvori firmu ima neku zlu nameru", zaključio je Ristanović.