RSE: Da li bi Kosovo moglo biti primorano da bira između SAD i EU?

Nedavna studija Grupe za pravne i političke studije u Prištini identifikovala je pet glavnih rizika koji prete Kosovu u ovoj situaciji – od sve većeg mešanja u unutrašnje poslove, povećane ranjivosti na spoljne pretnje, erozije principa suvereniteta, jačanja autoritarizma, pa do prepreka u procesu evroatlantskih integracija.

Autor studije, Alehandro Esteso Perez, objašnjava da je Kosovo „ranjivije od drugih zemalja Zapadnog Balkana zbog svog osporavanog statusa, koji ga stavlja u nepovoljan međunarodni položaj, ne dozvoljavajući mu puno međunarodno priznanje, ravnopravno učešće u međunarodnim institucijama i mesto u Ujedinjenim nacijama“.

„Ovih pet rizika treba posmatrati kao celinu. Svi utiču na sadašnju i buduću poziciju Kosova kroz različite dimenzije i u različitim merama. Postoje rizici unutar zemlje, u regionu i na međunarodnom nivou, koje podstiču različiti akteri, ali svi utiču na poziciju Kosova na kratki i srednji rok“, kaže Perez.

Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije u Briselu slaže se da su bezbednost i politička budućnost Kosova sve ranjivije.

Dok se često govori o konkretnim scenarijima – poput povlačenja američkih trupa iz mirovne misije Natoa na Kosovu, Kfora – Vogel glavni rizik vidi u neizvesnosti.

„Živimo u izuzetno teškom geopolitičkom okruženju: nemamo samo rat u Iranu, već i onaj u Ukrajini. Takođe, Gaza ostaje nerešena, sada je rat i u Libanu i slična pitanja. Sve to skreće pažnju sa strateške analize Balkana. I, sa žaljenjem moram reći, Kosovo je gotovo palo na dno liste prioriteta za Evropljane“, kaže Vogel.

On upozorava da bi svaka promena u međunarodnom prisustvu na Kosovu mogla da izazove agresivnije poteze različitih aktera.

Ne isključuje ni scenario lokalizovanih incidenata koji bi mogli da eskaliraju u lanac reakcija, naglašavajući da EU nije spremna da se suoči sa Srbijom, koja i dalje ima teritorijalne pretenzije prema Kosovu.

„Dakle, u slučaju da SAD povuku trupe iz Kfora, to može imati veoma ozbiljne posledice. Ne u smislu trenutnog povratka nasilja, a kamoli rata… Iako, iskreno, u ovim vremenima i haotičnim uslovima, ne bih ništa isključio“, kaže Vogel.

Zakonom o odobravanju nacionalne odbrane, Sjedinjene Države pozvale su Kosovo i Srbiju da ostvare konkretan napredak ka normalizaciji odnosa i naglasile potrebu za podrškom konačnom sporazumu zasnovanom na uzajamnom priznanju.

Međutim, Beograd i Priština nisu održali nijedan sastanak na visokom nivou još od septembra 2023, iako su u EU izrazili spremnost da posreduju u takvom sastanku.

Vogel ocenjuje da je deklarisani krajnji cilj dijaloga – uzajamno priznanje – značajno oslabljen u Briselu i dodaje da EU nije pokazala stvarni interes da unapredi Kosovo u procesu članstva, ostavljajući ga kao jedinu zemlju Zapadnog Balkana bez statusa kandidata.

Perez, s druge strane, ističe da je teško davati precizne prognoze o dijalogu sa Srbijom, integraciji u EU i bezbednosnim pitanjima zbog geopolitičke nepredvidivosti u Vašingtonu i nestabilnosti globalnih dešavanja.

„Aktuelna energetska kriza, koja je usledila nakon napada SAD i Izraela na Iran, predstavlja novi i nepovoljan razvoj događaja koji se u velikoj meri nije mogao predvideti. Ova situacija primorava Evropsku uniju da preusmeri svoju diplomatsku pažnju dalje od proširenja i Zapadnog Balkana, rizikujući da Kosovo ostane zanemareno“, kaže Perez.

Upitan da li Kosovo treba da izabere stranu između SAD i EU, Perez naglašava da zemlja mora pokazati doslednost između demokratskih vrednosti koje promoviše i svojih spoljnopolitičkih poteza.

Prema njegovim rečima, svrstavanje uz problematične režime u međunarodnim inicijativama stvara percepciju bezuslovne podređenosti, a ne istinskog suvereniteta, čime se narušava imidž Kosova kao države sa demokratskim ambicijama.

Glavne evropske sile – uključujući Francusku, Nemačku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Španiju – odbile su da se pridruže ovom projektu, što, prema Vogelu, pokazuje da je Kosovo na neki način zauzelo stranu.

„To je nešto što EU ne voli. Ona ne gleda blagonaklono na to da se potencijalni kandidat tako otvoreno svrstava uz SAD u potezu koji mnogi smatraju mogućom konkurencijom Ujedinjenim nacijama“, kaže Vogel.

Ipak, on ovu odluku smatra pragmatičnom, a ne ideološkom. Suočeno sa nedostatkom realne perspektive za članstvo u EU, odbijanjem priznanja od strane pet zemalja i često restriktivnim stavovima bloka, on kaže da pridruživanje Kosova Odboru za mir služi kao način da ostane blisko SAD i kao zaštita od iznenadnih promena u međunarodnoj politici.

Uprkos tome, dugoročnu budućnost Kosova Vogel vidi u Evropi, kroz panevropske strukture i snažne bilateralne odnose sa ključnim državama EU.

Za vlasti na Kosovu, zapadne alijanse ostaju bez alternative, ali nedostatak transatlantske koordinacije, prema analitičarima, značajno ograničava njihov prostor za manevrisanje.

„Oni ističu da budućnost zemlje ne zavisi samo od unutrašnjih poteza, već u velikoj meri i od odluka koje se donose u glavnim centrima moći na Zapadu. A upravo tamo trenutno nedostaje jasnoća“, piše Radio Slobodna Evropa na albanskom jeziku.