RSE: Izbor Justine Široke Pulje pokazao da je moguć kompromis kad se interesi poklope

Izbor Justine Široke Pulje za predsednicu Kosova, uz podršku Pokreta Samoopredeljenje i Demokratske partije Kosova, pokazao je da i politički rivali mogu da postignu kompromis kada se njihovi interesi poklope. Dok je Pokret Samoopredeljenje njenim izborom izbegao rizik od novih parlamentarnih izbora, DPK je dobila podršku za izmene zakona o Specijalizovanim većima Kosova. Ipak, ostaje pitanje da li je reč o jednokratnom dogovoru ili nagoveštaju drugačijih odnosa dve političke stranke, piše Radio Slobodna Evropa.

Justina Široka Pulja politički se afirmisala u Demokratskoj partiji Kosova, koju je predvodio Hašim Tači, a na mesto predsednice Kosova došla je na predlog Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Između te dve političke etape provela je više od decenije van aktivne politike, posvećena akademskom radu i profesorskoj karijeri.

Pokret Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova godinama su isticali međusobne političke razlike, a Pokret Samoopredeljenje je deo svog političkog identiteta izgradio na protivljenju vladama DPK, podseća RSE.

Ipak, dve stranke pronašle su zajednički jezik kada je reč o Justini Širokoj Pulji, nekadašnjoj ministarki iz redova DPK, koja je postala kandidatkinja Pokreta Samoopredeljenje i na kraju izabrana za predsednicu Kosova glasovima obe političke strane.

U prvim minutima 7. oktobra, nakon što je istekao rok za izbor predsednika, ali je glasanje već bilo pokrenuto, Široka Pulja izašla je pred Skupštinu sa podrškom 81 poslanika i izglednim izborom na čelo države.

„Biću predsednica svih građana, bez obzira na političku, etničku ili društvenu pripadnost. Radiću na jedinstvu, pravdi, razvoju i jačanju naših institucija“, poručila je Široka Pulja.

Zakletvom je okončan dan koji je počeo u sasvim drugačijoj atmosferi. Ispred Skupštine demonstranti su tražili usvajanje izmena zakona o Specijalizovanim većima Kosova, dok su tenzije ostale visoke nakon nasilja prethodne noći.

U Skupštini su se stranke suočavale sa mogućnošću novih parlamentarnih izbora, četvrtih za manje od dve godine, ukoliko ne uspeju da izaberu predsednika. Iako su bile potrebne jedna drugoj - Pokretu Samoopredeljenje bili su potrebni glasovi DPK za izbor predsednice, dok je DPK bila potrebna podrška Pokreta Samoopredeljenje za izmene zakona o Specijalizovanim većima Kosova - dogovor nije nužno tražen kroz direktne razgovore.

„Osim što ne žele saradnju, sada ne žele ni sastanak. Kako onda može da se traži dogovor bez sastanka, razgovora i saradnje?“, upitao je tada Aljbin Kurti.

U DPK su, međutim, drugačije videli razloge zbog kojih dogovor nije postignut ranije.

„Imali smo dovoljno sastanaka. Ovde sam u Skupštini, ovde sam bio ceo dan. Problem je što je teško postići dogovor kada se stavovi ne menjaju. Nema ozbiljnosti“, rekao je poslanik i nekadašnji predsednik DPK Memlji Krasnići.

Sukobi u javnosti nisu zaustavili pregovore. Kurti se tokom osam sati tri puta obraćao medijima, menjajući imena kandidata i uslove dogovora. Najpre je predložio Bekima Sejdiua, zatim Gljauka Konjufcu ili Feride Rušiti, uz formulu koja je povezivala glasove za predsednika sa podrškom izmenama zakona o Specijalizovanim većima Kosova. Na trećoj konferenciji predstavio je novo ime - Justinu Široku Pulju.

Nekoliko minuta kasnije usledilo je rukovanje, što je predstavljalo sasvim drugačiji ishod od onoga na koji su ukazivala javna prepucavanja samo nekoliko sati ranije. Obe strane predstavile su sporazum kao uspeh i svaka je za to imala svoje razloge: DPK je dobila podršku za izmene Zakona o Specijalnom sudu, dok je Pokret Samoopredeljenje obezbedio glasove za izbor predsednice i izbegao rizik od novih izbora.

Arberije Nagavci, šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje, priznala je da je izbegavanje još jednog izbornog procesa bilo deo političkih proračuna njene stranke. Ipak, navela je da Pokret Samoopredeljenje i dalje sumnja da će izmene zakona o Specijalizovanim većima Kosova uticati na kazne bivšim liderima OVK u Hagu.

„Naravno, u ovoj situaciji nastojali smo da postupamo uvereni da će akademkinja Široka Pulja, profesorka Justina, sa visokim stepenom odgovornosti obavljati svoj mandat predsednice. Reč je o osobi u koju imamo poverenja, što smo pokazali i svojim glasom, a ne samo o predlogu kojim bi se izbegli novi izbori“, rekla je Nagavci.

Široka Pulja nije javno objasnila okolnosti svoje kandidature, odnosno da li se prethodno konsultovala sa strankama i šta ju je navelo da prihvati Kurtijev predlog.

Zašto je Kurti odlučio da za predsednicu predloži nekadašnju funkcionerku DPK, objasnila je Nagavci.

„Verujem da je, zahvaljujući svom profesionalnom obrazovanju, integritetu i svemu što predstavlja njen višedecenijski rad, svesna svoje ujedinjujuće uloge i odgovornosti da kao predsednica države bude iznad stranaka“, navela je Nagavci.

Ni DPK nije detaljno objasnila zbog čega je podržala kandidaturu Široke Pulje. Njeni funkcioneri nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa da li su o njenom imenu razgovarali pre nego što ju je Kurti predložio i zbog čega im je bila prihvatljiva. Ipak, tragovi njene kandidature vode nekoliko meseci unazad.

U martu, kada su stranke tražile naslednika Vjose Osmani, list Koha je objavio da je Široka Pulja bila među imenima koja su imala podršku unutar DPK za konsenzualnu kandidatkinju.

Od poslednjeg političkog mandata Široke Pulje prošlo je više od 12 godina, a njeno iskustvo u aktivnoj politici bilo je neposredno povezano sa DPK i vladom Hašima Tačija. Od 2008. do 2011. godine vodila je Ministarstvo energetike i rudarstva, a do 2014. godine je bila poslanica.

Završetkom tog mandata okončao se i njen angažman u aktivnoj politici i vratila se akademskoj karijeri koju je decenijama gradila kao profesorka ekonomije. Prema oceni analitičara Arbena Ćirezija, upravo je njena udaljenost od aktivne politike važna za razumevanje prihvatljivosti njene kandidature.

„Mnogi ljudi imaju političku prošlost. Ona na mesto predsednice Kosova ne dolazi iz redova DPK, već iz Akademije nauka i umetnosti Kosova. Drugim rečima, politička prošlost ne bi trebalo da bude presudna u proceni da li neka ličnost treba da preuzme važnu javnu funkciju“, rekao je Ćirezi.

On smatra da je kompromis omogućen pre svega poklapanjem političkih interesa, a ne približavanjem njihovih stavova.

„Interesi Pokreta Samoopredeljenje i Demokratske partije Kosova su se poklopili. Takvo poklapanje interesa i ciljeva - odnosno usvajanje zakona o Specijalnom sudu i izbegavanje prevremenih izbora - omogućilo je da se ove dve stranke saglase oko ličnosti prihvatljivije za obe političke snage“, ocenio je Ćirezi.

Da li je dogovor o Širokoj Pulji bio izuzetak jedne večeri ili nagoveštaj da bi Pokret Samoopredeljenje i DPK i ubuduće mogli da pronađu zajednički jezik, ostaje da se vidi. Ćirezi smatra da će sposobnost Široke Pulje da prevaziđe političke podele biti jedan od ključnih testova njenog mandata.

„Nadam se da će se njenim izborom prevazići sadašnja polarizacija u kosovskom društvu i politici, ukoliko gospođa Široka Pulja bude igrala ujedinjujuću ulogu koja pripada funkciji predsednika države“, rekao je Ćirezi.

Brze globalne promene, odnosi Kosova sa saveznicima i nastojanja da ojača svoj međunarodni položaj, bez sumnje će Široku Pulju suočiti sa pitanjima u kojima predsednik nema samo ceremonijalnu ulogu, zaključuje RSE.