RSE: Kako nasilni ekstremizam pogađa Kosovo?

Pretnja nasilnog ekstremizma za Kosovo više nije povezana s ratnim frontovima na Bliskom istoku, već s onlajn svetom. Tamo, putem društvenih mreža i anonimnih profila, radikalne ideologije pronalaze nove načine širenja, piše Radio Slobodna Evropa.

Nedavni slučajevi koje prati Specijalno tužilaštvo pokazuju da propaganda inspirisana militantnom grupom Islamska država (ISIS) i dalje održava svoj uticaj na neke slojeve društva. Pitanje koje se postavlja je li Kosovo spremno za ovu verziju pretnje?

Specijalno tužilaštvo Kosova garantuje da blisko sarađuje sa policijom, kao i sa drugim lokalnim i međunarodnim bezbednosnim institucijama, u istrazi takvih slučajeva.

„Trenutno su u toku dva slučaja. Od početka 2025. godine do danas, podignute su dve optužnice protiv dve osobe za krivično delo podsticanje razdora i netolerancije, putem ideološke propagande i podrške ISIS-u“, saopštilo je Specijalno tužilaštvo, piše RSE.

Prema saopštenju ove institucije, 14. avgusta, dvojica optuženih koristila su društvenu mrežu Fejsbuk za objavljivanje fotografija i video zapisa radikalizovanih osoba, distribuciju materijala sa podsticajnim sadržajem i pozivanje na verski ekstremizam.

Takođe, prošlog meseca S. C. je osuđen na šest meseci zatvora zbog podsticanja razdora i netolerancije.

Prema Krivičnom zakoniku Kosova, ovo krivično delo kažnjivo je novčanom kaznom ili zatvorom do pet godina.

Od religije do ultranacionalizma

Stručnjak za spoljnu politiku i bezbednost Adrian Štuni iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma kaže da se Kosovo suočava s dva opasna oblika ekstremizma koji se hrane na internetu - jedan zasnovan na religiji, a drugi ultranacionalistički, supremacistički i separatistički.

On kaže da je prvi vidljiviji i da se više obrađuje u javnim debatama, dok se ultranacionalistički često predstavlja kao „vatreni patriotizam“.

„Kosovo je prilično ranjivo, takođe zbog povećanih političkih tenzija i društvene polarizacije koja se manifestovala i u međuetničkim sukobima“, kaže Štuni.

Skender Perteši iz Instituta za bezbednost „Prevent“ se slaže, navodeći da radikalizam s verskim prizvukom ostaje među najzabrinjavajućim oblicima ekstremizma na Kosovu, a sledi ga etno-nacionalistički ekstremizam.

On objašnjava da su društvene mreže postale glavno sredstvo širenja propagande, gde pojedinci i ekstremističke grupe kriju svoju aktivnost pod okriljem religije i uglavnom ciljaju mlade ljude.

„Postoji nekoliko zatvorenih grupa, gde određeni pojedinci distribuiraju poruke sa radikalnim verskim sadržajem, dok su neki ljudi koji sebe nazivaju imamima i ne žive na Kosovu, ali putem interneta vrše versku propagandu sa značajnim uticajem“, kaže Perteši.

Njihov cilj je, prema njegovim rečima, potkopati demokratski sistem i poverenje građana u zapadne vrednosti i međunarodne saveznike.

Zabrinutost za sve

Islamska zajednica Kosova naglašava da učenja koja se distribuiraju na onlajn platformama često tumače doktrine s rigidnim pristupom i nude objašnjenja koja ne samo da dezinformišu muslimanske vernike, već i hrane radikalizam.

„Oni koji se ovako ponašaju daju sebi za pravo da tumače sve, ne uzimajući u obzir vremenski, kulturni, tradicionalni i doktrinarni kontekst zemlje u kojoj žive“, kaže Ahmet Sadriu, generalni sekretar Predsedništva Islamske zajednice Kosova.

Dodaje da je mogućnost indoktrinacije stvarna i kao takva predstavlja zabrinutost za sve.

Štuni kaže da nije lako identifikovati autore ekstremističke propagande na internetu. Prema njegovim rečima, oni deluju na različitim nivoima, neki su poznati globalno, neki regionalno, a neki lokalno.

Mnogi od njih, kaže on, iskorišćavaju anonimnost koju nudi internet, što otežava pravilno razlikovanje grupa ili pojedinaca koji finansiraju njihove aktivnosti.

Objašnjava da dok neke grupe otvoreno distribuiraju propagandu Islamske države na albanskom jeziku kako bi radikalizovale svoju publiku, druge se bave podsticanjem međuetničkih podela i sukoba.

„Osim toga, zemlje poput Rusije (ali i druge zemlje izvan Bliskog istoka) imaju sofisticirane platforme za dezinformacijsku propagandu usmerene na međuetničku polarizaciju na Kosovu i Balkanu, koje su intenzivirale svoj rad od početka rata u Ukrajini 2022. godine“, kaže Štuni.

Ne postoji jedinstven profil

Luka Baumgartner, istraživač na Programu za ekstremizam Univerziteta Džordž Vašington, kaže da su sprovedene mnoge studije o demografskoj pozadini ekstremista i terorista - od krajnje desnice do krajnje levice.

Međutim, ne postoji jedinstveni profil, a ono što se najčešće vidi je da su to mladi muškarci.

„Onlajn ekstremisti su obično mladi muškarci koji se osećaju nesigurno i ograničeno društvenim i ekonomskim mogućnostima“, kaže Baumgartner.

Dodaje da je pretnja od njih uvek prisutna, ali 'iskra' globalnog događaja, poput rata u Gazi, dovoljna je da eskalira uticaj.

U izveštaju se spominju zabrinjavajuće nove taktike ekstremističkih grupa, koje koriste veštačku inteligenciju za kreiranje tekstova, slika i videa, kako bi doprle do mlade publike.

Na osnovu studija koje je proveo institut „Prevent“, Perteši ukazuje da su najciljanije starosne grupe na Kosovu adolescenti i mladi do 26 godina.

Slična situacija se primećuje globalno, kaže Baumgartner.

On takođe izdvaja najranjivije kategorije, kao što su mladi ljudi s mentalnim problemima ili LGBT zajednice, za koje kaže da je lakše manipulisati i pretvoriti u potencijalne zlostavljače.

„U osnovi, svaka osoba koja se oseća isključenom ili izolovanom iz društva, može postati žrtva“, kaže Baumgartner.

Platforme koje se najčešće koriste za širenje ekstremističke propagande su društvene mreže, kao što su Fejsbuk, TikTok, Telegram i druge.

„Ove platforme, posebno one koje nude komunikaciju i putem šifriranih poruka, koriste se i za planiranje i koordinaciju ilegalnih akcija i finansiranje raznih aktivnosti nasilnih ekstremističkih grupa“, objašnjava Štuni.

Da bi se borilo protiv online radikalizma, Kosovo, prema rečima stručnjaka, treba ojačati zaštitu mladih od propagande, povećati kapacitete institucija za provođenje zakona i više ulagati u građansko i digitalno obrazovanje.

„Bezbednosne institucije na Kosovu imaju informacije i uglavnom su aktivne. Svakodnevno hapse ljude, zatvaraju razne stranice na društvenim mrežama, provode analitičke procene i istražuju“, kaže Perteši.

Kosovo je 2023. godine usvojilo novu Strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma, koja će važiti do 2028. godine.

Dokument se zasniva na četiri strateška cilja, prevenciju, zaštitu, krivično gonjenje i odgovor.

Prema rečima Mentora Vrajolija iz Kosovskog centra za bezbednosne studije, fokus vlasti je gotovo u potpunosti na demontiranju paralelnih srpskih struktura na Kosovu.

„Kao rezultat toga, čini se da je pitanje nasilnog ekstremizma zasnovanog na verskim principima izgubilo institucionalnu pažnju“, kaže on i upozorava da bi „takvo preusmeravanje pažnje, dugoročno gledano, moglo predstavljati veliki rizik.“

„Stoga, preventivne i borbene mere protiv ove pojave moraju biti kontinuirane“, naglašava Vrajoli.

Nakon izbijanja građanskog rata u Siriji 2011. godine, više od 350 građana Kosova otišlo je tamo, uglavnom da bi se pridružili Islamskoj državi.

Prema Centru za borbu protiv terorizma na Američkoj vojnoj akademiji u Vest Pointu, Kosovo je postalo jedan od najvećih izvora evropskih džihadista u odnosu na broj stanovnika.

Sa oko 16 džihadista na svakih 100.000 stanovnika, stopa regrutacije bila je osam puta veća od one u Francuskoj, zemlji koja je poslala najveći broj stranih boraca u Siriju i Irak.

Do poraza Islamske države krajem 2017. godine, većina građana Kosova u Siriji živela je na teritorijama koje je kontrolisala grupa Al-Nusra - sirijska grana terorističke organizacije Al-Kaida.

Baumgartner kaže da su vlade često nemoćne da spreče onlajn radikalizaciju.

„Društvene mreže poput „X“ postale su utočište za neonaciste i desničarske ekstremiste - bez namere strože moderacije. Meta je takođe uklonila mnoge od zaposlenika zaduženih za bezbednsot i proveru činjenica na svojim platformama, poput Instagrama ili Vatsapa“, kaže Baumgartner.

Prema njegovim rečima, samo je Telegram preduzeo jasne korake, zatvorivši kanale i grupe koje promovišu terorizam ili pružaju utočište terorističkim organizacijama.

Za Štuna, jedna od najefikasnijih državnih strategija u suočavanju s ekstremističkim ideologijama je smanjenje političkih tenzija i društvene polarizacije.

„Najbolja odbrana od nasilnog ekstremizma je rešavanje političkih, društvenih i ekonomskih izazova u duhu tolerancije i konstruktivnosti“, zaključuje on.