RSE: Pravna bitka Samoopredeljenja – politički manevar ili pravni izazov 

Stručnjaci za pravna i ustavna pitanja na Kosovu imaju različita mišljenja o odluci Samoopredeljenja da se obrati Ustavnom sudu i zatraži ocenu ustavnosti odluke Vrhovnog suda koji je odbacio njihovu žalbu u vezi sa glasovima koji su stigli iz dijaspore putem pošte, piše Radio Slobodna Evropa.

Bivši zamenik predsednika Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziu kaže da nijedna politička partija na Kosovu – uključujući i Samoopredeljenje – nije stranka koja je zakonom ovlašćena da podnese zahtev Ustavnom sudu.

„Ne postoji mogućnost da kao grupa, kao stranka, može da podnese bilo kakav zahtev za preispitivanje bilo koje odluke“, kaže Krieziu za Radio Slobodna Evropa.

Prema njegovim rečima, Pokret Samoopredeljenje samo želi da kupi vreme jer je, „u pravno-ustavnom aspektu, njegovo delovanje nula“.

Zakon o Ustavnom sudu precizira da zahtev ovom sudu može podneti jedna četvrtina poslanika Skupštine Kosova, predsednik Kosova, vlade ili Ombudsman.

Međutim, izvršni direktor Kosovskog pravnog instituta Ehat Miftaraj kaže da je Samoopredeljenje koristilo preliminarne pravne lekove utvrđene zakonom – kao što su žalbe Izbornom panelu za žalbe i predstavnke i Vrhovnom sudu Kosova, što otvara put za žalbu Ustavnom sudu.

„Oni imaju pravo da se žale Ustavnom sudu“, jasan je Miftaraj.

On smatra da Samoopredeljenje pokušava da dobije na vremenu, u pokušaju da dođe do potrebnih glasova u Skupštini za formiranje nove vlade.

Na parlamentarnim izborima 9. februara nijedna partija nije osvojila dovoljno glasova da sama vlada, čak ni Samoopredeljenje, koje je osvojilo oko 42 odsto.

„Pre svega, treba razumeti da se Ustavni sud i ranije bavio sličnim slučajevima, ne više nego 2021. godine, kada je jedna stranka iz nevećinske zajednice uložila žalbu. Ali, uprkos tome, Samoopredeljenje te godine uopšte nije čekalo odluku Ustavnog suda i počelo je da formira institucije“, kaže Miftaraj.

Centralna izborna komisija potvrdila je rezultate parlamentarnih izbora 9. februara 27. marta. Pravni stručnjaci kažu da čekanje na odluku Ustavnog suda, koje bi moglo da potraje više meseci, ne može biti prepreka za stvaranje novih institucija.

Pokret Samoopredeljenje je takođe zatražio da Ustavni sud izrekne „privremenu meru“ protiv odluke Vrhovnog suda. 

„U ovom konkretnom slučaju, Ustavni sud ne donosi nikakvu presudu, jer nema pravo da rešava zahteve neovlašćenih strana“, kaže Krieziu.

Miftaraj se ne slaže i navodi da Ustavni sud može da odgovori na ovaj zahtev Samoopredeljenja.

„Ako Ustavni sud odluči o 'privremenim merama', onda, do konačne odluke suda, ne može se konstituisati ni Skupština Kosova, ni formirati nova vlada“, kaže Miftaraj.

Ali, prema njegovim rečima, dosadašnja praksa je pokazala da Ustavni sud ne izriče „privremene mere“ u slučajevima i okolnostima sličnim sadašnjem.

Očekuje da Ustavni sud odmeri važnost demokratskog funkcionisanja institucija s jedne strane i potencijalne negativne posledice njihovog nefunkcionisanja, s druge.

„Ustavnom sudu treba šest meseci ili godinu dana da donese odluku. Može li zemlja da zamisli godinu dana bez Skupštine?“, zaključuje Miftaraj.