RSE: Upravljanje ne tako čistim rukama

Uz obećanje da će se boriti protiv korupcije i voditi čistih ruku, mnogi bi očekivali da se Vlada Kosova uopšte ne pominje u toj pojavi. Međutim, pred kraj njenog četvorogodišnjeg mandata, stvarnost nije toliko inspirativna, piše RSE.

Specijalno tužilaštvo ovog meseca pozvalo je i samog premijera Kosova Aljbina Kurtija da svedoči u slučaju korupcije. On nije otišao, već je pozvao tužilaštvo da ode kod njega. Slučaj se odnosi na rezerve, u koje je direktno uključena ministarka industrije, preduzeća i trgovine Rozeta Hajdari.

I drugi zvaničnici su se takođe suočili sa istragama ili sudskim postupcima. U Agenciji za prevenciju korupcije (APK) kažu da je u 2024. godini, u odnosu na prethodnu godinu, povećan broj slučajeva korupcije ili zloupotrebe službenih dužnosti.

Tužilaštvo i Sudski savet Kosova nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa o broju slučajeva korupcije i zloupotrebe položaja koje su te pravosudne institucije procesuirale u poslednje četiri godine.

Ali, prema podacima iz statističke analize Pokreta FOL u Prištini, za učinak tužilačkog i pravosudnog sistema u borbi protiv korupcije, svi kosovski tužioci tokom 2023. godine imali su preko 1.100 predmeta, od kojih je 630 novih, dok su ostali nasleđeni iz prethodnih godina. Samo 500 slučajeva se pojavljuje kao rešeno.

Prema ovoj analizi, za 2023. godinu sedam osnovnih sudova na Kosovu rešavalo je 128 slučajeva korupcije, od kojih su 24 nova, a ostali su nasleđeni.

Medžide Demoli, izvršni direktor Pokreta FOL, kaže da je porast broja slučajeva neprijavljivanja imovine i prijava moguće korupcije ili zloupotrebe službenog položaja samo deo mozaika fenomena korupcije.

Ona podseća da je Kurtijeva vlada, kada je preuzela vlast pre skoro četiri godine, imala za glavno obećanje borbu protiv korupcije, ali, prema njenim rečima, to nije dalo mnogo rezultata.

„Postoji niz afera i slučajeva korupcije protiv ministara, funkcionera i visokih funkcionera ove vlade. Optužbe za zloupotrebu državnih rezervi, utaju poreza, neprijavljivanje imovine, za opraštanje milionskog duga bile su neke od optužbi koje su podignute protiv funkcionera ove vlasti, za koje još nema sudskog epiloga“ , kaže Demolji.

Ona dodaje da, uprkos nekoliko pravnih procesa koji su u toku, još uvek nema sudskih odluka sa pravosnažnim zatvorskim kaznama za visoke funkcionere.

Sumnja se da je član porodice člana vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje dobio 100.000 evra granta od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, kojim rukovodi Faton Peci.

Civilno društvo je takođe izrazilo zabrinutost da su dva od nedavno izabranih članova Odbora operatera sistema, prenosa i tržišta Kosova (KOSTT) rođaci članova Kurtijeve vlade. Ovaj slučaj još nije dalje procesuiran.

Ministarka industrije, preduzeća i trgovine Rozeta Hajdari trenutno je pod istragom zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa rezervama. Pre nekoliko meseci bila je pozvana na razgovor u Specijalno tužilaštvo, ali se branila ćutanjem.

Krajem 2022. godine u Osnovnom sudu u Prištini osuđena je na novčanu kaznu od 700 evra, zbog neprijavljivanja imovine.

Pored nje, sa optužbom za neprijavljivanje imovine suočila se i ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala, ali je u novembru oslobođena.

Izveštaj Evropske komisije o napretku za 2024. godinu procenjuje da je Kosovo ostvarilo ograničen napredak u borbi protiv korupcije.

Prema ovom izveštaju, „na rezultate utiče nedostatak resursa i kapaciteta, kao i nedostatak nepristrasnosti i odgovornosti u službi tužilaštva i pravosuđa”. U Izveštaju o napretku za 2023. rečeno je da korupcija na Kosovu „i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost“.

Čak je i izveštaj američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima u svetu za 2023. godinu, objavljen u aprilu ove godine, ukazao na „nekoliko izveštaja o korupciji u vladi” i naglasio da se „službenici, povremeno, upuštaju u koruptivne radnje bez kažnjavanja”.

Slučaj državnih rezervi pominje se i u izveštaju organizacije Fridom haus. U njemu se navodi da je Kosovo u procesu izrade nove strategije za borbu protiv korupcije, ali da "premijer Kurti kašnjenja pripisuje intervenciji opozicije".

Očekivalo se da će strategija, koja definiše ciljeve institucija za borbu protiv korupcije, biti finalizovana u decembru prošle godine, ali je vlada donela odluku o javnoj konsultaciji u decembru ove godine.

Violet Hadžolji iz Demokratskog instituta Kosova kaže da Kurti time što se nije pojavio kao svedok u Specijalnom tužilaštvu nije pokazao da je ozbiljan u borbi protiv korupcije.

„Pristup premijera ukazuje na svojevrsno preklapanje izvršne vlasti prema pravosudnim organima. To je pogrešna praksa i šalje veoma pogrešan signal građanima i međunarodnim partnerima“, zaključuje ona.