RSE: Zašto Vatikan ne priznaje nezavisnost Kosova?

Imenovanje Luiđija Bjanka za apostolskog nuncija u Sloveniji i novog apostolskog delegata za Kosovo ubrzo nakon što je novi papa preuzeo dužnost dobar je signal za Kosovo, izjavio je vikar prizrensko-prištinske biskupije Don Šan Zefi za Radio Slobodna Evropa. On je uveren i da će „Sveta stolica priznati Kosovo, što pre bude na vidiku kraj dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova“. Sveta stolica, međutim, nije odgovorila na upit RSE o stavu o mogućem razmatranju formalnog priznanja nezavisnosti Kosova.

U kabinetu kosovske predsednice naveli su da se „odnosi Kosova i Svete stolice kontinuirano intenziviraju“, kao i da Vjosa Osmani „nastavlja svoju posvećenost daljem produbljivanju odnosa dok Vatikan ne prizna Kosovo i ne uspostavi pune diplomatske odnose“, ali nisu prokomentarisali da li postoji neki konkretan signal za eventualno priznanje Kosova od strane Vatikana u bliskoj budućnosti.

Papa Lav XIV je imenovao Bjanka 20. maja, samo 12 dana nakon što je preuzeo kormilo Svete stolice, posle smrti pape Franje 25. aprila.

„imenovanje novog apostolskog delegata za Kosovo dogodilo se za kratko vreme od strane novog pape i da je to dobar signal za zemlju, jer se ovaj papa, od samog početka svog pontifikata, odmah bavi pitanjem Kosova. Zato je imenovao ovog delegata za Kosovo, sa sedištem u Ljubljani“, kaže Don Šan Zefi za RSE.

Međutim, RSE konstatuje da uloga Luiđija Bjanka neće biti potpuno ista u Sloveniji i na Kosovu.

Apostolski nuncije je najviši diplomatski predstavnik Vatikana u datoj zemlji - slično ambasadorima drugih zemalja, kao i predstavnik pape u lokalnoj katoličkoj crkvi.

U međuvremenu, prema pojašnjenjima koja je Vatikan ranije dao, misija apostolskog delegata „nije diplomatske prirode, već odgovara na zahtev da se adekvatno zadovolje pastirske potrebe katoličkih vernika“.

Vatikan je, po prvi put, imenovao apostolskog delegata za Kosovo u februaru 2011. godine. To je učinio papa Benedikt XVI.

Razlog zašto Vatikan ne imenuje nuncija za Kosovo, već samo apostolskog delegata, jeste taj što Sveta stolica još uvek nije formalno priznala Kosovo.

Radio Slobodna Evropa se obratio Svetoj stolici za stav o mogućem razmatranju formalnog priznanja nezavisnosti Kosova, kao i za razumevanje glavnih prepreka ili razmatranja koja utiču na ovaj proces. Do trenutka objavljivanja ovog članka, nije dobijen odgovor.

Složeno nepriznavanje Kosova od strane Vatikana

Kosovske diplomate pitanje nepriznavanja Kosova od strane Svete stolice vide kao složeno pitanje.

Šef Specijalne misije Kosova pri Svetoj stolici Vehbi Miftari kaže da su odnosi između Kosova i Vatikana ušli u „novu i dinamičnu fazu“.

Prema njegovim rečima, intenziviranje političkih odnosa, osnivanje Stalne misije Kosova pri Vatikanu (2023. godine), produbljivanje kulturnih odnosa i zajednička posvećenost promociji kulturnih vrednosti i ljudskih sloboda svedoče o priznavanju demokratske stvarnosti Kosova i daljem približavanju odnosa između dve strane.

Međutim, on govori i o preprekama formalnom priznanju Kosova od strane Svete stolice.

„Moramo imati na umu da su, pored političkih odnosa, ekumenski dijalog, proces integracije u Evropsku uniju i politički dijalog između Kosova i Srbije podjednako važni za Svetu stolicu“, kaže Miftari za RSE.

Don Šan Zefi naglašava da Sveta stolica pažljivo prati dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji od 2011. godine traje uz posredovanje EU.

„Što pre bude na vidiku njegov kraj, pre će Sveta stolica priznati Kosovo. To je moje lično mišljenje. Zato što je ovaj proces međusobnog priznavanja između Kosova i Srbije počeo, zbog čega se možda čeka ili okleva [od strane Svete stolice] dok se jasno ne vidi da će biti postignut mirovni sporazum između dve države“, smatra don Šan Zefi.

On je takođe među onima koji procenjuju da je jedna od glavnih prepreka priznavanju Kosova od strane Svete stolice ekumenizam, odnosno međucrkveni dijalog za pomirenje između hrišćanskih crkava: katoličke, pravoslavne i protestantske.

Podela Katoličke i pravoslavne crkve dogodila se pre oko deset vekova, dok se protestantska crkva odvojila od Katoličke crkve u 16. veku. Ekumenizam je konačno dobio zamah u drugoj polovini 20. veka i traje i danas, podseća RSE.

Na konstataciju da se Ruska pravoslavna crkva i Srpska pravoslavna crkva protive nezavisnosti Kosova, don Šan Zefi procenjuje da Sveta stolica uzima u obzir svu svetsku politiku i da može imati svoje rezerve prema priznavanju Kosova kao države.

„Naravno, sa pravoslavne strane postoje prigovori da Kosovo ne treba priznati ili da je još rano za njegovo priznanje. Očekuje se, sa diplomatske tačke gledišta, da Srbija treba da prizna Kosovo, da ima odnose sa Kosovom, a zatim da interveniše“, kaže don Šan Zefi.

Sličnog mišljenja je i publicista Enđel Kolići, koji je živeo u Italiji dve decenije od 1990. godine i nekoliko godina bio novinar za Radio Vatikan. On kaže da Vatikan zna realnost Kosova, a dokaz za to je stalna komunikacija koju Sveta stolica ima sa institucionalnim liderima zemlje.

Kolići izražava uverenje da je trenutni nedostatak formalnog pravnog priznanja Kosova povezan sa izbegavanjem posledica od strane Vatikana u ekumenskom dijalogu.

„U toku je međucrkveni dijalog radi ujedinjenja hrišćana, a ovim priznanjem [Kosova od strane Vatikana], srpski i ruski pravoslavci bi bili besni i sve bi propalo“, naglašava Kolići u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa.

Albert Prenkaj, bivši ambasador u Rimu od 2008. do 2012. godine i bivši politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Kosova u periodu 2013–2022, takođe vidi ekumenski dijalog kao jedan od uzroka nepriznavanja Kosova od strane Vatikana.

On kaže da je u prvim komunikacijama između Vatikana i Kosova ovom drugom rečeno da Vatikan priznaje samo zemlje koje su članice Ujedinjenih nacija.

„Kosovo još nije član UN. U međuvremenu, Srpska pravoslavna crkva ili Beogradska patrijaršija su uvek problem tokom ovog putovanja. Dakle, znamo kakav stav SPC, ali i država Srbija, ima prema Kosovu“, rekao je Prenkaj.

Srbija se protivi nezavisnosti Kosova i smatra ga delom svoje teritorije, čak i prema sopstvenom Ustavu. U tom kontekstu, srpska država je imala i nastavlja da ima podršku Ruske Federacije.

Međutim, prema Prenkaju, Kosovo je kontinuirano insistiralo na priznanju od Svete stolice, iznoseći svoje argumente.

Prvi argument, prema njegovim rečima, je politički: da je Kosovo nova realnost i da je njegova državnost u korist bezbednosti i održivog mira na Balkanu. Drugi argument je da je Kosovo proglasilo državnost na principu samoopredeljenja, u skladu sa međunarodnim pravom.

Treći argument, kako Prenkaj kaže, jeste da su države koje su priznale Kosovo to učinile na osnovu prva dva argumenta i, u tom kontekstu, Kosovo takođe traži priznanje od Vatikana.

Kako kosovske institucije gledaju na odnose sa Vatikanom?

U kabinetu kosovske predsednice Vjose Osmani kažu da se odnosi Kosova i Svete stolice „kontinuirano intenziviraju“.

„Kosovo i Sveta stolica imaju veoma dobre odnose, koji se kontinuirano intenziviraju“, saopštieno je iz kabineta kosovske predsednice u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa.

Dodaju da se „zahvaljujući posvećenosti predsednice Osmani i brizi pokojnog pape Franje, kao i Državnog sekretarijata Svete stolice, odnosi produbljuju“.

Kao rezultat ove posvećenosti, u januaru 2023. godine, Kosovo i Vatikan su se saglasili da podignu odnose na još viši nivo, a Osmani je dekretom uspostavila Specijalnu misiju Kosova pri Vatikanu.

Miftari, koji je na čelu Specijalne misije Kosova pri Svetoj stolici, kaže da je od osnivanja ove misije Kosovo stalno prisutno u Vatikanu, „stvarajući odnos poverenja i partnerstva sa Svetom stolicom, utičući na saradnju da se proširi ne samo na politički nivo, već i na kulturni i društveni nivo“.

U kabinetu predsednice dodaju da Osmani „nastavlja svoju posvećenost daljem produbljivanju odnosa dok Vatikan ne prizna Kosovo i ne uspostavi pune diplomatske odnose“.

Međutim, nisu komentarisali da li postoji neki konkretan signal za eventualno priznanje Kosova od strane Vatikana u bliskoj budućnosti.

Sa druge strane, Specijalna misija Kosova pri Svetoj stolici ocenjuje da „kontinuirano zbližavanje“ između Kosova i Vatikana doprinosi cilju dobijanja formalnog priznanja od Vatikana.

„Produbljivanje političkih odnosa i kulturne i društvene saradnje, stalno prisustvo Kosova u Svetoj stolici kroz njegovu misiju u Vatikanu, briga koju je država Vatikan pokazala prema političkoj i demografskoj stvarnosti na Kosovu, otvoreni i duboki dijalog i spremnost kosovskih institucija da odnose sa Vatikanom tretiraju kao prioritet spoljne politike doprinose ovom cilju“, rekao je Miftari za RSE.

Prenkaj je podsetio da je na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Federiko Lombardi, tadašnji portparol Svete stolice, kroz izjavu za javnost implicirao da Vatikan priznaje novu realnost i da poziva političke lidere Kosova i Srbije „da pokažu razboritost i uzdržanost“, kako bi „stvorili pretpostavku za budućnost poštovanja, pomirenja i saradnje“.

„Kosovo je to u to vreme shvatilo kao implicitno priznanje od strane Vatikana, što znači da priznaje novu realnost, ali u duhu sistema vrednosti Svete stolice i Vatikana, podstiče dijalog [između Kosova i Srbije]“, kaže Prenkaj.

Don Šan Zefi ocenjuje da, međutim, vreme kada je bivši kosovski predsednik Ibrahim Rugova imao kontakte sa papom Jovanom Pavlom II označava najbolji period komunikacije između Kosova i Vatikana.

„Postojalo je veliko saosećanje prema nama. Od pape Jovana Pavla II, to saosećanje kao da je izbledelo. To nije moć koju smo imali u to vreme, sa papom Jovanom Pavlom II, jer smo se tada svi mi koji smo bili ovde, kao Albanci na Kosovu, pomerili i zaista smo videli da su vrata uvek bila otvorena“, rekao je on.

Naglašava da Kosovo i dalje traže od Svete stolice da formalno prizna Kosovo kao državu. Međutim, prema njegovim rečima, ovaj cilj zahteva angažovanje svih faktora sa Kosova, posebno institucionalnih.

Katolička crkva Kosova, koja je pre rata 1999. godine bila deo Katoličke biskupije Skoplja i Prizrena, odvojena je od jurisdikcije ove biskupije 2000. godine, postavši Apostolska administracija Prizrena. Od maja 2019. godine uzdignuta je na rang nove Prizrensko-prištinske biskupije.

„Pozovimo svetog oca da dođe na Kosovo“, kaže don Šan Zefi i dodaje da bi kosovske institucije, zajedno sa kosovskom katoličkom crkvom trebalo bi da podnesu zahtev da papa poseti Kosovo.

On veruje da je sadašnji papa takođe advokat i da će bolje razumeti pravo Kosova.

„Nema diskusije, jer će čak i ovaj papa - posebno ovaj papa sada, kao pravnik - razumeti da je Kosovu potrebna i formalnost pravnog priznanja, jer je u neformalnom smislu Sveta stolica priznala Kosovo“, naglašava don Šan Zefi.

Prenkaj je saglasan da bi poziv kosovskih institucija papi Lavu za takozvanu „pastirsku posetu“ bio pravi potez.

Ali, Kosovo u ovom slučaju mora da ispuni tri uslova: da se država složi, da najveća verska zajednica u zemlji (u ovom slučaju, Islamska zajednica Kosova) da „da“ i da nema primedbi od bilo koje druge verske zajednice.

Sadašnji šef Islamske zajednice Kosova, Naim Ternava, sastao se sa papom Franjom 2014. godine, tokom njegove posete Albaniji. Zahvalio je papi na njegovom i vatikanskom doprinosu i brizi za Kosovo.

Prenkaj procenjuje da bi samo prvi uslov mogao biti problematičan, traženje saglasnosti za eventualnu „pastirsku posetu“ pape, jer Vatikan još uvek ne priznaje Kosovo kao državu.

„Mislim da su komunikacije Svete stolice specifične od države do države i mislim da će ovo pravilo biti prekoračeno. Verujem da će to biti slučaj u budućoj pastirskoj poseti [pape Lava], ali na tome moraju insistirati i institucije Kosova i religije koje su na Kosovu“, ocenio je Prenkaj.

Prema njegovim rečima, Kosovo bi trebalo da teži formalnom priznanju od strane Vatikana kroz konkordat potpisan sa Svetom stolicom.

Konkordat je međunarodni sporazum između Svete stolice i druge države, koji reguliše pravne odnose između Katoličke crkve i države u kojoj ona deluje.

On kaže da Kosovo i Sveta stolica razgovaraju o ideji konkordata od 2017–2018. godine.

Ideju o potpisivanju konkordata između Kosova i Svete stolice, kao uslov za dobijanje priznanja, pominje i Don Šan Zefi.

„Možda bi i ovde trebalo napraviti konkordat, jer mi kao zajednica, kao Katolička crkva, još nemamo svoj pravni subjektivitet. Dakle, to se još mora uraditi. To jest, zakoni o verskim zajednicama nisu odobreni, stavovi verskih zajednica nisu poznati. Mnogo toga treba razjasniti pre nego što Vatikan prizna Kosovo“, naglašava don Šan Zefi.

On i Prenkaj izražavaju mišljenje da bi eventualno priznanje Kosova od strane Svete stolice u velikoj meri olakšalo proces dobijanja priznanja od pet zemalja EU koje još nisu priznale Kosovo (Španija, Slovačka, Grčka, Kipar, Rumunija). Takođe, prema njihovim rečima, ovo priznanje bi stimulisalo i otvorilo put priznanju od većine zemalja Latinske Amerike, koje još nisu priznale Kosovo.

Ranije je mogućnost posete Kosovu najavio sada pokojni papa Franja, koji to nije mogao da ostvari iz zdravstvenih razloga.

Poziv za posetu Kosovu ranije su uputili institucionalni lideri, i papi Franji i papi Benediktu XVI.

Do sada nijedan papa nije posetio Kosovo.