Rupnik: Sporazum iz Vašingtona lekcija EU

Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine, potpisan nedavno u Vašingtonu, značajan je za obe strane, ali i za Sjedinjene Američke Države. Francuski geopolitikolog Žak Rupnik, specijalista za pitanja centralne i istiočne Evrope, u razgovoru za Novosti ističe da je Ričard Grenel vodio pregovore, ali je simbolično Trampovo prisustvo bilo izuzetno važno.

"Tramp je do sada imao dosta prosečan spljnopolitički bilans, sa neuspesima od Irana do klimatskih promena. Ovim sporazumom je pokazao da i neki uspesi mogu da se pripišu na njegov konto“, kaže Rupnik.

Govoreći o realnim dometima ovog sporazuma on ukazuje da se ne nalaze svakog dana predstavnici Beograda i Prištine da bi potpisali dokument, i to još s američkim predsednikom.

"To je najvažniji  dokument još od potpisivanja briselksog sporazuma iz vrmena Ketrin Ešton. Bila je to tada možda diskretnija diplomatija, ali sa istim ciljem“, kaže on.

Prema njegovim rečima, ekonomski rezultati ovog sporazuma su pozitivni.

"Ovo je veoma važan  dogovor, jer doprinosi procesu smanjivanja tenzija i nesporazuma, uz otvaranje saradnje. To se uklapa u logiku Evropske unije. U tom smislu sadržaj sporazuma iz Vašingtona je veoma koristan, pod uslovom da bude brzo propraćen sličnim  događajem u Brisleu, gde bi se obe strane, kao što su to učinile u Beloj kući, saglasile da imaju za cilj da među sobom reše otvorena pitanja, sa pravima manjina, ekonomskom saradnjom i komunikacijom“.

Ideja razgraničenja

Rupnik je podsetio da su SAD u početku predložile političko rešenje, a EU ekonomsko, uz povezanost, saobraćaj, trgovinu.

"U sporazumu potpisanom u Vašingtonu nema razmene  teritorija, već sve ono što u principu predlaže EU. Postojao je ranije pokušaj Vašingtona da se predloži dogovor između Beograda i Prištine koji bi se odnosio i na razgraničenje. Ova ideja, međutim, nekima u Evropi nije prijala“, navodi on.

Kaže da nije u pitanju samo Nemačka, već da se toj ideji protivio veliki broj zemalja, uključujući i Evropsku komisiju.

"Ne zato što su u principu protiv, već zato što bi to moglo da stvori presedan. A znamo da će se na Balkanu, ako promenite jednu granicu po etničkom principu, pojaviti druga lista kandidata koji će poželeti to isto. Kako biste to onda objasnili Albancima u Makedoniji, ili narodima u Bosni“, ukazuje Rupnik.

Podseća da je, na primer, Francuska bila fleksibilnija prema toj ideji.

"Bez aplauza, ali na pragmatičan način, po principu, hajde da vidimo šta bi iz toga moglo da se izrodi. Ako dva aktera  između sebe pronađu miran i demokratski kompromis, ne  možemo tome da se protivimo. Principi ih Helsinkija govore o ispravnosti granica, a ne o njihovoj nedodirljivosti. Mogu se, dakle međusobnim sporazumom napraviti modifikacije, ako se obe strane slažu. Bilo je, možda pokušaj da se sklopi i takav sporazum. Tači se nalazio u avionu, ali je morao da se vrati“, kaže on.

Nadigravanje SAD i EU

Na pitanje da li ipak postoji svojevrsno takmičenje između SAD i EU, on podseća da je optužnicu protiv Tačija podigao Haški tribunal, a ne EU.

"Ali, ima nadigravanja između Brisla i Vašingtona, bez svake  sumnje, i ono ne datira od juče. Angažman SAD u tom procesu je bio jak od devedesetih. Imaju tu, na jugu Balkana, jako vojno prisustvo, ali imaju i političku ulogu. Pad vlade Aljbina Kurtija nije, možda, samo rezultat lokalne politike. Tokom poslednjih desetak godina se činilo da se manje interesuju za ovaj region i da imaju druge spoljnopolitičke prioritete. Moguće je da svi Evropljani ne vide sa mnogo entuzijazma ovaj američki angažman oko Kosova“, kaže on.

Podseća da bi se moglo reći da je reč i o paralelnoj i rivalskoj diplomatskoj inicijativi.

"EU želi da dve strane nađu način da sklope obavezujući sporazum u dugom procesu. Počevši od praktičnih stvari, kao što su prelazi, energetika, transport. To je njena generalna strategija“, smatra on.

Na pitanje da li bi Amerikanci mogli u dogledno da iznenade sa neki novim „Dejtonom“, Rupnik kaže da je na Beogradu i Prištini da odluče da li žele nešto tako da urade pod pokroviteljstvom Amerikanaca.

"Ali, dosta toga zavisi i od SAD, da li će imati želju da to učine. Nije nemoguće da uskoro u Vašingtonu bude novi američki predsednik, Džo Bajden, a on mnogo više drži do dobrih atlantskih odnosa nego Donald Tramp“, zaključuje Rupnik.