Ružin: Makron i EU marginalizovali Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine

Bivši ambasador Severne Makedonije u Natou i profesor političkih nauka i geopolitike Nano Ružin ocenio je da turbulencije unutar Francuske proizvode pad uticaja Emanuela Makrona u Evropskoj uniji, ali i marginalizuju Zapadni Balkan i pitanje dijaloga Beograda i Prištine.

Ružin ističe da se kriza u Francuskoj može preslikati i na EU, a da posledice trpi region Balkana.

„Na spoljnom frontu, previše se pažnje posvećuje Ukrajini i Moldaviji, odnosno proširenju EU u tom pravcu. Stiče se utisak da zemlje Zapadnog Balkana sa svim svojim problemima: od proširenja EU do problema između Beograda i Prištine, nekako padaju u drugi plan, Drugim rečima i Priština i Beograd, odnosno ostale zemlje Zapadnog Balkana, moći će više da se oslone na liderstvo EU nego na značaj koji je Makron nekada imao. Dakle, Zapadni Balkan je marginalizovan i u očima Makrona i u očima EU“, izjavio je Ružin za Kosovo onlajn.

Nepovoljna situacija u Francuskoj odrazila se i na uticaj ove zemlje, a ovaj stručnjak to argumentuje podatkom da je Makron trenutno predsednik sa najnižim rejtingom koji je između 12 i 15 odsto.

„Pokušava da mu spoljna politika bude neka vrsta aduta za poboljšanje rejtinga, odnosno da se praktično više ne bavi unutrašnjom, već samo spoljnom politikom nadajući se da će na taj način poboljšati svoj politički rejting“, precizirao je Ružin.

Posledica takvog odnosa je, smatra, „svojevrsni pad tradicionalnog monopola“ ove zemlje.

„Francuska je jedan od motora Evropske unije i zemlja koja je vukla napred tokom Merkelove ere, Makron i Merkelova su bili motori. Ali danas Francuska ulazi oslabljena u Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu šire. Setimo se samo šta Tramp govori i kakvi su njegovi stavovi prema Makronu, tako da je Francuska izgubila kredibilitet koji je imala ranije“, naglašava Ružin.

Ovaj analitičar, dobar poznavalac prilika u Francuskoj kaže da ova zemlja trenutno doživljava svoju „najveću ekonomsku, političku i društvenu krizu“ od 1958, i to u situaciji kada je po Ustavu veći deo izvršne vlasti pod kontrolom predsednika.

Dodaje da brojni analitičari sveukupnu krizu u Francuskoj tumače kroz nekoliko faktora: uticaja pandemije Kovida 19, rata u Ukrajini, rasta cena do loše ekonomsko-socijalne i budžetske politike Makronove vlade.

Ružin smatra da je Makron u poslednjih nekoliko godina napravio više političkih grešaka, a da je ključna raspuštanje parlamenta nakon loših rezultata na izborima za Evropski parlament.

„To se smatra jednom od najvećih grešaka. Zatim je raspisao nove izbore na kojima je još drastičnije poražen od Le Penove stranke i socijalista“, navodi ovaj analitičar.

Česte promene premijera tumači kao posledicu suočavanja Francuske sa „ogromnim javnim dugom“ koji iznosi 3, 4 milijardi evra, odnosno 113 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

To je bio i razlog za smenu Fransoa Bajrua i izbor novog premijera Sebastijana Lekornija.

„Francuzi moraju da stegnu kaiš i da budu disciplinovani. Treba povećati radno vreme i oduzeti im dva slobodna dana... Ova Bajruova politika nije prošla“, objašnjava Ružin.

Drugi problem vidi u nejedinstvu EU.

„Uzmite samo problem sa Kovidom 19 do danas, posebno krizu u Ukrajini, i problem sa Gazom, i možete videti neujednačenu Evropsku uniju. Dakle, EU je oslabila u pogledu svog jedinstvenog pristupa rešavanju globalnih problema. Nekako je stidljivo to prepustila SAD“, zapaža ovaj analitičar.

Ukrajina je, naglašava, trenutno najveći bezbednosni problem za EU, ali se pokazalo da nema vojne kapacitete da tu krizu i reši.

„Najave da su Velika Britanija, koja nije članica EU, i Francuska spremne da pošalju snage u Ukrajinu, nekako su nedovoljno utvrđene, jer nijedna druga zemlja u EU na to nije spremna. Mislim na Poljsku, Nemačku Španiju, Italiju...“, kaže Ružin.

Dodatni problem za Francusku ne vidi toliko u najavljenim demonstracijama i blokadama, već u činjenici da niko ne može da predvidi epilog rata u Ukrajini.

„Protivnici Makrona smatraju da je možda najbolje rešenje da se Putin i Zelenski, uz pomoć Trampa, primoraju da potpišu (mirovni) sporazum. U  tom slučaju, ukoliko Rusiji ostanu teritorije koje je osvojila, to će značiti i pobedu nad EU i Francuskom. I to nije dobar znak jer bi Putin mogao da nastavi da osvaja teritorije. Ali, pitanje je i da li postoji druga opcija. Da li bi rešenje bilo da se ratuje još jednu deceniju i da u tom periodu evropske sile ojačaju i pojačaju pomoć Ukrajini. Mislim da svet još nije spreman za takve događaje. Može doći do mirovnih pregovora. EU mora da igra značajnu ulogu u tim pregovorima između Rusije i Ukrajine“, zaključuje Ružin.