Šainović: Košare zakočile kopneni napad NATO na SRJ

Nikola Šainović

Da je Mađarska dozvolila Britancima da povedu NATO u kopnenu ofanzivu na našu državu 1999. godine sa severa, bili bismo u velikom problemu jer je na severu ostala samo Prva armija dok je sve ostalo bilo usmereno na jug države i na odbranu granica na pravcu Kosova, tvrdi Nikola Šainović, bivši premijer Srbije, prenose Novosti.

Šainović, koji je u to vreme bio potpredsednik Srbije i predsedavajući Komisije za saradnju sa verifikacionom misijom OEBS na Kosovu, ovako komentariše informaciju koju je nedavno obelodanio mađarski premijer Viktor Orban da su Britanci i Amerikanci tražili od njega da sa teritorije Mađarske počnu kopnenu invaziju na Srbiju, kao i da je on to odbio.

Pored Šainovića, u scenario kopnenog napada na Srbiju bio je upućen i penzionisani general-pukovnik Branko Krga, kao tadašnji načelnik Obaveštajne uprave Generalštaba naše vojske.

"I pre početka agresije, i tokom nje više puta su lansirali mogućnost kopnene operacije. Međutim, mi smo pratili sva dešavanja u državama u okruženju i nismo uočili indikatore grupisanja vojnih trupa i da se to dešava na terenu. Ali, bilo je raznih planova na tu temu, a ovo što je Orban izneo je jedan od tih", napominje Krga.

On kaže da su te ideje o kopnenom napadu utihnule negde u maju 1999. godine jer Britanija nije mogla da dobije zeleno svetlo za to.

"Bilo je već jasno da do kopnene ofanzive neće doći pre svega jer Britanija od NATO-a nije mogla da se dobije saglasnost. Odnosno, nije bilo raspoloženja da se ide u kopnenu operaciju", otkriva on.

Najveći zastupnik ove ideje je dodaje Krga, bio tadašnji britanski premijer Toni Bler, a kasnije se i Bil Klinton pod uticajem Blera priključio toj ideji.

"Međutim, po mom mišljenju, Klinton je tada postavio bitno pitanje – kako bi na kopnenu ofanzivu reagovao tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin", dodaje Krga.

Šainović podseća da su još pre početka bombardovanja uočena grupisanja u bazama NATO u Avijano u Italiji.

"Pratili smo koncentracije NATO snaga van naših granica, u pomenutom Avijanu su bile vidljive grupacije vazdušnih snaga. Jedna brigada NATO snaga, još pre početka bombardovanja bila je dovedena u Makedoniju. Što se tiče našeg okruženja, ono što smo mogli da vidimo da su zemlje sukcesivno jedna za drugom prvo davale saglasnost NATO-u za prelet NATO bombardera, a u drugoj fazi su davale saglasnost za lociranje NATO snaga za izvlačenje oborenih aviona i ostalo. Kada je rat počeo posle samo nekoliko dana krenuo je kopneni napad pripadnika NATO i albanske vojske iz pravca Albanije, napad na Košare", ističe Šainović.

Košare sprečile dalje kopnene napade

Kako kaže Šainović, tu su "uz Amerikance bili vojnici Albanije i pripadnici terorističke OVK, a taj napad je odbijen, ali je rukovodstvo u Beogradu čitavo vreme pratilo i šta se dešava na severu naše države".

"Zato je država ostavila Prvu armiju da bude spremna ako dođe do eventualnog kopnenog napada sa severa ali osim tih načelnih priprema nismo imali druge zaštite jer smo sve snage bili usmerili na Kosovo i Metohiju", rekao je Šainović.

Prema njegovim rečima, ovo što je Orban izneo nije se odmah znalo jer su to bile strogo poverljive konsultacije unutar NATO-a.

"Znamo da su se unutar NATO-a vrlo intenzivno vodili razgovori o kopnenoj intervenciji. Znamo da je komanda NATO-a tražila da se pripremi 200.000 vojnika dominantno evropskih NATO vojnika za intervenciju, što je obuhvatalo i Mađarsku", dodaje Šainović.

To se kaže on, nije desilo, a Mađarska se ponašala prema nama maksimalno korektno koliko je to bilo moguće u tim uslovima i s obzirom da je tek bila stupila u NATO.

"Ovo što je sad Orban izneo je očigledno bilo deo pritiska na Mađarsku i na neke druge zemlje, ali pre svega na Mađarsku jer bi taj napad sa severa za našu odbranu bio veoma težak", objašnjava Šainović.

On napominje da je "50.000 naših vojnika bilo raspoređeno na granici KiM-a kako bi odbili kopneni napad što im je i uspelo na Košarama i što je, smatra on, očigledno bila i glavna kočnica za članice NATO da ne daju podršku Britaniji za kopneni napad na SRJ".

Britanci nisu dobili podršku NATO

Izvor Sputnjika koji je želeo da ostane anoniman svemu ovome dodaje da se o ovom planu Britanije saznalo u Ministarstvu odbrane te države i da su o tome odmah obaveštene naše vlasti .

"Britanci su imali dva plana to jest dva pravca za kopneni napada jedan iz Mađarske jer je ravnica, a drugi je bio preko Makedonije, gde je bilo nepovoljnija struktura zemljišta. Taj prvi nisu Mađari dozvolili jer bi i njihov narod stradao i jer bi to bilo i za njihovu nacionalnu manjinu u Srbiji bilo opasno", kaže izvor Sputnjika.

Makedonija je ispala iz igre jer su procene NATO-a bile takve da bi imali na hiljade svojih mrtvih vojnika, i to dnevno.

"Iz tih razloga su i odustali od kopnene ofanzive iz tog dela i nastavili su da za svoje operacije koriste samo Albance", kaže on.

Isti sagovornik kaže da je dokumentu koje je u vidu izveštaja predat britanskom ministarstvu od strane njihovih službi sadržao i podatke da su im limiti što se tiče oružja pri kraju za tako sofisticirani rat koji su su vodili protiv nas.

"Puno više njihovih vojnika i opreme aviona i druge opreme je u tom ratu stradalo nego što je obelodanjeno… I sve to piše u britanskim izveštajima iz tog perioda", napominje on.