Šajn: Međunarodna zajednica pokušala da ublaži događaje u Kumanovu

Dopisnik Politike iz Skoplja Željko Šajn ukazao je na razliku između događaja u Banjskoj 24. septembra i u Kumanovu 2015. godine navodeći da je tada događaj u Kumanovu od strane međunarodne zajednice okarakterisan kao izolovani fenomen iako je grupa naoružanih ljudi u uniformama OVK prešla na tuđu teritoriju, a kako navodi sukob u Banjskoj se karakteriše kao teroristički akt iako podrazumeva borbu za slobodu ljudi koji su to činili na svojoj teritoriji.

Šajn za Kosovo onlajn podseća na dešavanja na međunarodnom polju 2015. godine i kaže da se tada formirao Berlinski proces, koji je i obustavljen u istom trenutku, kao i da Žan-Klod Junker dolazi za predsednika Evropskog saveta i povlači se granica da se ne može proširivati EU sa zemljama Zapadnog Balkana.

"Unutar Makedonije se dešavaju razne tenzije na političkoj sceni, deo opozicije pokušava da sruši tadašnju vlast i to je verovatno neko iskoristio da podigne tenzije na Balkanu i da ukaže da stvarno Zapadni Balkan ne zaslužuje da iz bezbednosnih razloga bude prisutan u EU", kaže Šajn.

Navodi da je nakon Berlinskog procesa usledio Minski dogovor koji je trebalo implementirati, što nije učinjeno, a što je, kako se kasnije saznal od Olanda i Merkelove, rađeno da bi se pripremila Ukrajina za rat.

Šajn navodi da su SAD, EU, NATO i OEBS dali, nakon događaja u Kumanovu, zajedničko saopštenje u kojem se navodi da je taj napad bio izolovan fenomen i da se nadaju da to neće uticati na društvene događaje unutar Makedonije.

S druge strane, imamo da se na Kosovu tvrdi da je u pitanju teroristički napad, kaže Šajn i ukazuje da to saopštavaju upravo iste zemlje i organizacije.

Kako kaže, moramo tu razumeti da su to zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, ali i da stavovi međunarodne zajednice nemaju drugačije pozicije samo po pitanju Kosova, već su imali i kada je reč o bombardovanju SR Jugoslavije od strane NATO, kao i Nemačke koja nije imala pravo po svom ustavu na to, a s druge strane nije postojala ni situacija da je ugrožen mir u svetu, što zahteva Povelja UN.

"Tog puta ni jednog, ni drugog nije bilo, a nije bilo ni napada na neku NATO zemlju da bi oni mogli da intervenišu. U stvari desilo se da je Voker dao pogrešne informacije da je počinjen genocid na Kosovu i SAD sa pogrešnom informacijom organizuju bombardovanje, kao što se desilo i sada kada su intervjuisali Vučića i kada je rečeno da se Vojska Srbije širi pored administrativne linije, a u stvari bilo je obrnuto. Ta pogrešna informacija je otišla i krenuo je napad na Srbiju, naravno političkim sredstvima. Kada pogledamo tu razliku, videćemo iz tih političkih rezultata da je drugačije postavljeno", dodao je.

Kako naglašava "s jedne strane u pitanju je izlovani fenomen u Makedoniji, a s druge strane su u pitanju teroristi iako su to ljudi koji su branili svoju slobodu, koji nisu došli sa tuđe teritorije, već su bili kod svojih kuća, a u Kumanovu imamo armiju ljudi koji su obučeni bili, nosili su uniforme OVK i upali su na teritoriju druge države".

"Na kraju je tadašnje rukovodstvo Kosova nagradilo porodice svih učesnika napada u Kumanovu sa po dvesta i nešto hiljada evra, a na zasedanju koje je zakazao predsednik Makedonije, tada Ivanov, gde se razgovaralo o bezbednosti, svi su se pojavili i opozicija na čijem je čelu bio Zoran Zaev, ali ispred dve najveće albanske partije koje su u tom trenutku bile u vlasti, nije se pojavio niko", ukazuje.

Šajn navodi da je međunarodna zajednica pokušala da ublaži događaje u Kumanovu na neki način.

"Nismo imali nešto značajnije pogotovu što je stopiran proces integracija Zapadnog Balkana u EU i tu može da se ogleda najveća politička situacija, na kraju imamo jednu drugu situaciju - da iz Berlinskog procesa, 2019. godine niče Otvoreni Balkan čija je najveća vrednost održavanje mira na Balkanu. Onog trenutka kada se uključio Berlinski proces ponovo, mi imamo tenzičnu situaciju na Kosovu i oružani sukob. Kao da Zapad pokušava da izazove neke nemire upravo na ovom terenu jer im je potrebno za neke druge stvari", kaže.

Dodaje da u Severnoj Makedoniji niko nije ostao nem na dešavanja u Banjskoj pogotovu što znaju šta se dešavalo u Makedoniji u dva navrata.

Kako podseća, 2001. godine kada je stvoren dogovor u Ohridu gde su Albanci ušli u vlast nakon oružanog sukoba, postojala je situacija da je armija koja se borila za sticanje albanskih prava postala zvanična partija - današnja DUI i ušli su svi u vlast.

S druge strane, kako dodaje, imamo situaciju na Kosovu da OVK od ilegalne postaje legalna formacija i danas su policija na Kosovu.

"Imamo sistem gde ilegalne organizacije postaju legalne, stvaraju se partije, ulaze u vlast, a sa druge strane, u proširenom sastavu pretvaraju se ili u policiju ili vojsku. Na sreću, za sada još nemamo vojsku na Kosovu i tu moramo biti obazrivi kako će dalje odvijati situacija, ali tu imamo i Rezoluciju 1244 koja će pomoći u UN da se stvari postave na svoje mesto, ali je potrebno vreme", poručuje Šajn.