Samoopredeljenje i DPK odbili Hotijev poziv za Vašington, analitičari različito tumače razloge za to

Dijalog (Koha)
Izvor: Koha ditore

Poziv kosovskog premijera Avdulaha Hotija da opozicione stranke predlože svoje predstavnike u delegaciji Vlade Kosova za sastanke u Vašingtonu i Briselu, koji bi trebalo da se održi sledeće nedelje, po mišljenju analitičara, je zakasnio, prenosi Gazeta Ekspres.

Ipak, mišljenja o tome što su Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova odbile Hotijev predlog su različita.

Kosovska politička analitičarka Donika Emini kaže za Radio Slobodna Evropa da je poziv premijera Hotija pogrešan pristup, jer prema njenim rečima, politička elita je izuzetno polarizovana.

Ona smatra da je dijalog sa Srbijom osetljiva tačka za obe opozicione stranke. Ističe da su nepotvrđene optužnice za ratne zločine protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija za DPK promenile tok dijaloga u Vašingtonu.

Kada je u pitanju Samoopredeljenje, Emini podseća da je zbog dijaloga i "jednostranih odluka", kako ih je Hoti tada nazvao, DSK razbila vladajuću koaliciju s ovom strankom, što je dovelo do pada vlade Aljbina Kurtija.

Emini poručuje da se kohezija i političko jedinstvo za dijalog ne mogu postići u poslednjem trenutku, sa zakasnelim pozivom, već taj proces mora biti duži i dublji.

"Ovaj pristup Hotija svim političkim partnerima pokazuje da služi samo zato da kada ga sutra pitaju ,zašto se niste konsultovali unapred’, njegov odgovor bude: ,Poslao sam im poziv, ali oni nisu odgovorili’ i tako skine sa dnevnog reda obavezu unutrašnje političke konsultacije. To je pogrešno, jer je to proces u koji se mora ući sa potpunom iskrenošću. To nisam videla od Hotija, ni prema opoziciji, ni prema njegovim partnerima u vladi, znajući jasno da Haradinaj već glasno kritikuje Hotijev pristup u ovom procesu", rekla  je Emini.

Analitičarka Emini ocenjuje da je pristup koji je Kosovo imalo u procesu dijaloga u poslednje dve godine bio neiskren i pokazao je slabost unutrašnjeg funkcionisanja države. Kada je u pitanju ovaj proces, prema njenim rečima, Kosovo je više usmereno na inicijativu međunarodnih partnera, SAD i EU, slično slučaju Rambuje i razgovorima u Beču o statusu Kosova.

Ali, kako kaže, okolnosti su se već promenile u pogledu međunarodnih partnera, dok se u poslednje dve godine Kosovo smatra destruktivnom strankom u procesu dijaloga, zbog unutrašnjih političkih kriza, nametanja carina na robu Srbije, ali i slanje raznih poruka institucionalnih lidera.

Direktor Organizacije za demokratiju, borbu protiv korupcije i dostojanstvo – „ Ustani“ Arton Demhašaj, smatra da je poziv premijera Hotija opozicionim strankama pozitivan, ali da je kasno upućen.

Prema njegovim rečima, u interesu je Kosova da se dijalogu sa Srbijom pristupi širem političkom konsenzusu, što bi se odrazilo na delegaciju za sastanke u Vašingtonu i Briselu. Ali, kako kaže, iako bi odbijanje Samoopredeljenja moglo biti razumljivo, takvo odbijanje ne može biti opravdano za DPK.

„Znamo da je Pokret Samoopredeljenje oduvek bio protiv dijaloga i nikada nije prihvatio takav dijalog. Možda je razuman negativni odgovor da ne  postane deo delegacije, jer se oni u osnovi protive dijalogu i onoga što se događa. Ali, ne mogu da nađem nikakav razlog da opravdam Demokratsku partiju Kosova koja je započela ovaj proces i sada odbija da bude deo završetka ovog procesa“, kaže Demhašaj.

On smatra da je Hotijev poziv trebalo da usledi pre prvog sastanka, a ne u trenutku kada je već održano nekoliko sastanaka u okviru dijaloga sa Srbijom.

„Mislim da je Hotijev zahtev kao premijera za uključivanje opozicije u dijalog odložen. Ovo se trebalo dogoditi pre prvog sastanka, ali se nije dogodilo. Dakle, dešava se to sada u trenutku kada je već održano nekoliko sastanaka u procesu dijaloga “, ocenjuje Demhašaj.

Prema njegovim rečima, nedostatak unutrašnjeg političkog jedinstva po pitanju dijaloga stavlja Kosovo u nepovoljniji položaj.

"Svaki potencijalni sporazum koji može biti postignut, bilo u Vašingtonu ili Briselu, ne može biti ratifikovan u parlamentu, zbog nedostatka glasova. Da bi se ovi sporazumi ratifikovali, mora biti 80 poslanika koji će glasati za te sporazume i ne uključenje DPK-a, ali i PS-a u ovaj proces, na način da spreči ratifikaciju mogućih sporazuma koji se mogu postići. ", procenjuje Demhasaj.

Očekuje se da će se lideri Kosova i Srbije sastati 4. septembra u Beloj kući u Vašingtonu, na poziv savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O'Brajana.